Пређи на садржај

Посејдон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Посејдонов гнев, слика Владимира Косова
мНема описа измене
 
(Нису приказане 4 међуизмене 4 корисника)
Ред 2: Ред 2:
| Слика = 0036MAN Poseidon.jpg
| Слика = 0036MAN Poseidon.jpg
| Текст слике = Скулптура Посејдона
| Текст слике = Скулптура Посејдона
| Име = Посејдон
| Име = Посејдон
| Домен =
| Домен =
| Пребивалиште =
| Пребивалиште =
Ред 15: Ред 15:
'''Посејдон''' ({{јез-гр|Poseidon}}, {{јез-лат|Neptun}})<ref>{{Citation |last=Jones |first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title=English Pronouncing Dictionary |editor=Peter Roach |editor2=James Hartmann |editor3=Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003 |isbn=978-3-12-539683-8}}</ref> бог је мора из [[грчка митологија|грчке митологије]], син [[Титани|титана]] [[Хрон (Титан)|Хрона]] и његове жене [[Реа|Реје]], бог мора, олује, земљотреса и коња.<ref name="Burkert1985Poseidon">{{harvnb|Burkert|1985|pp=136–139}}</ref> Његов римски еквивалент је Нептун.
'''Посејдон''' ({{јез-гр|Poseidon}}, {{јез-лат|Neptun}})<ref>{{Citation |last=Jones |first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title=English Pronouncing Dictionary |editor=Peter Roach |editor2=James Hartmann |editor3=Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003 |isbn=978-3-12-539683-8}}</ref> бог је мора из [[грчка митологија|грчке митологије]], син [[Титани|титана]] [[Хрон (Титан)|Хрона]] и његове жене [[Реа|Реје]], бог мора, олује, земљотреса и коња.<ref name="Burkert1985Poseidon">{{harvnb|Burkert|1985|pp=136–139}}</ref> Његов римски еквивалент је Нептун.


У преолимпијској [[Aegean civilization|Грчкој из бронзаног доба]] поштован је као главно божанство у [[Pylos|Пилосу]] и [[Thebes, Greece|Теби]].<ref name="Burkert1985Poseidon" /> Он је имао и култну титулу „земљотресача“. У митовима о изолованој [[Аркадија (историјска покрајина)|Аркадији]] повезан је са [[Demeter|Деметром]] и [[Persephone|Персефоном]] и био је поштован као коњ, међутим чини се да је првобитно био бог вода.<ref name="Nilsson450">Seneca quaest. Nat. VI 6 :Nilsson Vol I p. 450</ref> Он је често сматран кротитељем или оцем коња,<ref name="Burkert1985Poseidon" /> а ударцем свог трозупца створио је изворе који су повезани са речју коњ.<ref name="Nilsson Vol I p. 450">Nilsson Vol I p. 450</ref>
У преолимпијској [[Aegean civilization|Грчкој из бронзаног доба]] поштован је као главно божанство у [[Pylos|Пилосу]] и [[Thebes, Greece|Теби]].<ref name="Burkert1985Poseidon" /> Он је имао и култну титулу „земљотресача”. У митовима о изолованој [[Аркадија (историјска покрајина)|Аркадији]] повезан је са [[Demeter|Деметром]] и [[Persephone|Персефоном]] и био је поштован као коњ, међутим чини се да је првобитно био бог вода.<ref name="Nilsson450">Seneca quaest. Nat. VI 6 :Nilsson Vol I p. 450</ref> Он је често сматран кротитељем или оцем коња,<ref name="Burkert1985Poseidon" /> а ударцем свог трозупца створио је изворе који су повезани са речју коњ.<ref name="Nilsson Vol I p. 450">Nilsson Vol I p. 450</ref>


Посејдон је био заштитник помораца и многих хеленских градова и колонија. [[Хомер]] и [[Хесиод]] сугеришу да је Посејдон постао господар мора након пораза свог оца [[Хрон (Титан)|Хрона]], када је свет био подељен жребом између његова три сина; Зевсу је дато небо, Хаду подземни свет, а Посејдону море, а Земља и планина Олимп припадали су свој тројици.<ref name="Burkert1985Poseidon" /><ref name="Hesiod, Theogony 456">Hesiod, ''Theogony'' 456.</ref> У [[Хомер]]овој ''[[Iliad|Илијади]]'', Посејдон подржава Грке против Тројанаца током [[Trojan War|Тројанског рата]] и у ''[[Odyssey|Одисеји]]'', током морског путовања од Троје назад кући у [[Итака|Итаку]], грчки јунак [[Одисеј]] изазива Посејдонов бес, ослепљујући његовог сина [[Киклопи|Киклопа]] [[Polyphemus|Полифема]], што резултира Посејдоновом кажњавању олујама, потпуним губитком брода и сапутника и десетогодишњим закашњењем. Посејдон је такође тема [[Homeric hymn|Хомерске химне]]. У [[Платон]]овом ''Темеју'' и ''Критији'' легендарно острво [[Атлантида]] било је Посејдонов домен.<ref name="Plato1971Penguin">{{cite book |last=Plato |author-link=Plato |title=Timaeus and Critias |year=1971 |publisher=[[Penguin Books Ltd]]. |location=London, England |isbn=9780140442618 |pages=[https://archive.org/details/timaeuscritias00plat/page/167 167] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/timaeuscritias00plat/page/167}}</ref><ref name="ReferenceB">''Timaeus'' 24e–25a, [[Robert Gregg Bury|R. G. Bury]] translation (Loeb Classical Library).</ref><ref name="ReferenceC">Also it has been interpreted that Plato or someone before him in the chain of the oral or written tradition of the report accidentally changed the very similar Greek words for "bigger than" ("meson") and "between" ("mezon") {{cite book|last=Luce|first=J.V.|title=The End of Atlantis – New Light on an Old Legend|year=1969|publisher=Thames and Hudson|location=London|pages=224}}</ref>
Посејдон је био заштитник помораца и многих хеленских градова и колонија. [[Хомер]] и [[Хесиод]] сугеришу да је Посејдон постао господар мора након пораза свог оца [[Хрон (Титан)|Хрона]], када је свет био подељен жребом између његова три сина; Зевсу је дато небо, Хаду подземни свет, а Посејдону море, а Земља и планина Олимп припадали су свој тројици.<ref name="Burkert1985Poseidon" /><ref name="Hesiod, Theogony 456">Hesiod, ''Theogony'' 456.</ref> У [[Хомер]]овој ''[[Iliad|Илијади]]'', Посејдон подржава Грке против Тројанаца током [[Trojan War|Тројанског рата]] и у ''[[Odyssey|Одисеји]]'', током морског путовања од Троје назад кући у [[Итака|Итаку]], грчки јунак [[Одисеј]] изазива Посејдонов бес, ослепљујући његовог сина [[Киклопи|Киклопа]] [[Polyphemus|Полифема]], што резултира Посејдоновом кажњавању олујама, потпуним губитком брода и сапутника и десетогодишњим закашњењем. Посејдон је такође тема [[Homeric hymn|Хомерске химне]]. У [[Платон]]овом ''Темеју'' и ''Критији'' легендарно острво [[Атлантида]] било је Посејдонов домен.<ref name="Plato1971Penguin">{{cite book |last=Plato |author-link=Plato |title=Timaeus and Critias |year=1971 |publisher=[[Penguin Books Ltd]]. |location=London, England |isbn=978-0-14-044261-8 |pages=[https://archive.org/details/timaeuscritias00plat/page/167 167] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/timaeuscritias00plat/page/167}}</ref><ref name="ReferenceB">''Timaeus'' 24e—25a, [[Robert Gregg Bury|R. G. Bury]] translation (Loeb Classical Library).</ref><ref name="ReferenceC">Also it has been interpreted that Plato or someone before him in the chain of the oral or written tradition of the report accidentally changed the very similar Greek words for „bigger than” („meson”) and „between” („mezon”) — {{cite book|last=Luce|first=J.V.|title=The End of Atlantis – New Light on an Old Legend|year=1969|publisher=Thames and Hudson|location=London|pages=224}}</ref>


Атина је постала богиња заштитница града [[Athens|Атине]] након надметања са Посејдоном, а он је остао на [[Acropolis|Акропољу]] у облику свог сурогата [[Ерехтеј]]а. После борбе, Посејдон је послао монструозну поплаву на Атичку равницу, да казни Атињане због тога што га нису изабрали.<ref name="Burkert 1983, pp. 149, 157">Burkert 1983, pp. 149, 157.</ref>
Атина је постала богиња заштитница града [[Athens|Атине]] након надметања са Посејдоном, а он је остао на [[Acropolis|Акропољу]] у облику свог сурогата [[Ерехтеј]]а. После борбе, Посејдон је послао монструозну поплаву на Атичку равницу, да казни Атињане због тога што га нису изабрали.<ref name="Burkert 1983, pp. 149, 157">Burkert 1983, pp. 149, 157.</ref>


== Етимологија ==
== Етимологија ==
Посејдоново [[име]] вероватно је изведено од [[грчки језик|грчких]] [[реч]]и {{lang|el|ποσις}}, {{transl|el|posis}} — „мушкарац”, „муж” и {{lang|el|δα}}, {{transl|el|da}} — „земља”.<ref>{{cite book|author=Martin Nilsson|title=Die Geschichte der Griechische Religion. |location= |publisher= |year=1967}} Erster Band. Verlag C. H. Beck. p. 444.</ref><ref name="LSJ_Poseidon">Liddell & Scott, ''[[A Greek-English Lexicon]]'', {{cite web |author= |url=https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3D*poseidw%3Dn |title={{lang|grc|Ποσειδῶν}} |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=09. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121009114528/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=*poseidw=n |url-status= }}.</ref>

Посејдоново [[име]] вероватно је изведено од [[грчки језик|грчких]] [[реч]]и {{polytonic|ποσις}}, -{''posis''}- = „мушкарац”, „муж” и {{polytonic|δα}}, ''да'' = „земља”.<ref>Martin Nilsson (1967). ''Die Geschichte der Griechische Religion.'' Erster Band. Verlag C. H. Beck. p. 444.</ref><ref name="LSJ_Poseidon">Liddell & Scott, ''[[A Greek-English Lexicon]]'', [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3D*poseidw%3Dn {{lang|grc|Ποσειδῶν}}] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121009114528/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=*poseidw=n|date=9. 10. 2012.}}.</ref>


== Култ ==
== Култ ==
[[Датотека:Poseidon sculpture Copenhagen 2005.jpg|мини|лево|250п|Посејдон<small>, скулптура у [[Копенхаген]]у</small>]]
[[Датотека:Poseidon sculpture Copenhagen 2005.jpg|мини|лево|250п|Посејдон<small>, скулптура у [[Копенхаген]]у</small>]]
[[Datoteka:Andrea_Doria_as_Neptun_by_Angelo_Bronzino.jpg|мини|десно|250п|[[Angelo Bronzino|Бронзино]]: Нептун (Посејдон)<small>, [[1540]] – [[1550]]</small>]]
[[Datoteka:Andrea_Doria_as_Neptun_by_Angelo_Bronzino.jpg|мини|десно|250п|[[Angelo Bronzino|Бронзино]]: Нептун (Посејдон)<small>, 1540—1550</small>]]


Осим у [[римска митологија|римској митологији]] где је био поштован као [[Нептун (митологија)|Нептун]], Посејдон је своје пандане имао и у илирској митологији - '''Родон''', те у [[Етрушчани|етрушчанској]] - '''Нетунс'''. У [[Микена|микенској]] је култури био поштованији од самог [[Зевс]]а, а натписи с његовим [[име]]ном пронађени су на бројним споменицима и натписима.
Осим у [[римска митологија|римској митологији]] где је био поштован као [[Нептун (митологија)|Нептун]], Посејдон је своје пандане имао и у илирској митологији — '''Родон''', те у [[Етрушчани|етрушчанској]] — '''Нетунс'''. У [[Микена|микенској]] је култури био поштованији од самог [[Зевс]]а, а натписи с његовим [[име]]ном пронађени су на бројним споменицима и натписима.


Поморци су му се молили за сигурна путовања, а каткад су утапали [[коњ]]е као жртве. Посејдон је заузврат стварао мирно [[море]] и нова [[острво|острва]]. Кад је био увређен или игнорисан, својим би трозубом ударио тло те би узроковао бродоломе, потресе, утапања и олује.
Поморци су му се молили за сигурна путовања, а каткад су утапали [[коњ]]е као жртве. Посејдон је заузврат стварао мирно [[море]] и нова [[острво|острва]]. Кад је био увређен или игнорисан, својим би трозубом ударио тло те би узроковао бродоломе, потресе, утапања и олује.


У [[Рим]]у је био првенствено поштован као бог [[коњ]]а - -{''Neptune Equester''}-, заштитник коњских трка. Постојао је његов храм у близини коњских тркаћих стаза у Риму - -{''Circus Flaminius''}-, а такође и један у месту -{''Campus Martius''}- где се славила свечаност -{''Neptunalia''}- [[23. јул]]а.
У [[Рим]]у је био првенствено поштован као бог [[коњ]]а — -{''Neptune Equester''}-, заштитник коњских трка. Постојао је његов храм у близини коњских тркаћих стаза у Риму — -{''Circus Flaminius''}-, а такође и један у месту -{''Campus Martius''}- где се славила свечаност -{''Neptunalia''}- [[23. јул]]а.


== Карактеристике ==
== Карактеристике ==

Посејдон је приказиван у својој кочији коју су вукли [[нилски коњ]]и или обични [[коњ]]и који су се могли јахати по [[море|мору]]. Био је приказиван и с [[делфин]]има те с [[риба]]ма трозупкама. Његова је палата била на [[океан]]ском дну, саздана од [[корал]]а и [[драгуљ]]а.
Посејдон је приказиван у својој кочији коју су вукли [[нилски коњ]]и или обични [[коњ]]и који су се могли јахати по [[море|мору]]. Био је приказиван и с [[делфин]]има те с [[риба]]ма трозупкама. Његова је палата била на [[океан]]ском дну, саздана од [[корал]]а и [[драгуљ]]а.


Ред 52: Ред 50:
* [[Пелија]] и [[Нелеј]] од Тире
* [[Пелија]] и [[Нелеј]] од Тире
* [[Пегаз|Пегас]] и [[Хрисаор]] од Медузе
* [[Пегаз|Пегас]] и [[Хрисаор]] од Медузе
* [[Атлас (митологија)|Атлант]] од Клито
* [[Атлас (митологија)|Атлант]] од Клито
* [[Батамос]] од Хромагуса и многи други.
* [[Батамос]] од Хромагуса и многи други.
{{colend}}
{{colend}}
Ред 58: Ред 56:


=== Рођење и детињство ===
=== Рођење и детињство ===
Посејдон је био [[Хрон (Титан)|Хронов]] и [[Реа|Рејин]] син. Као и његову браћу и сестре, прогутао га је његов отац. Касније их је спасио [[Зевс]] присиливши свог оца да их све поврати. Зевс, [[Хекатонхири]], [[Гиганти]] и [[Киклоп]]и свргнули су Хрона и остале [[Титан (митологија)|Титане]]. Према другој верзији мита, Посејдона су одгајили Телхини, становници острва [[Родос]]а. Кад је свет подељен на три дела, Зеус је добио земљу и небо, [[Хад (бог)|Хад]] [[Хад (подземни свет)|подземље]], а Посејдон море.

Посејдон је био [[Хрон (Титан)|Хрон]]ов и [[Реа|Рејин]] син. Као и његову браћу и сестре, прогутао га је његов отац. Касније их је спасио [[Зевс]] присиливши свог оца да их све поврати. Зевс, [[Хекатонхири]], [[Гиганти]] и [[Киклоп]]и свргнули су Хрона и остале [[Титан (митологија)|Титане]]. Према другој верзији мита, Посејдона су одгајили Телхини, становници острва [[Родос]]а. Кад је свет подељен на три дела, Зеус је добио земљу и небо, [[Хад (бог)|Хад]] [[Хад (подземни свет)|подземље]], а Посејдон море.


[[Датотека:Krauss - Neptune Caenis.jpg|мини|десно|250п|[[Johann Ulrich Kraus|Јохан Урлих Краус]]: Нептун (Посејдон) и Кенида<small>, [[1690]].</small>]]
[[Датотека:Krauss - Neptune Caenis.jpg|мини|десно|250п|[[Johann Ulrich Kraus|Јохан Урлих Краус]]: Нептун (Посејдон) и Кенида<small>, [[1690]].</small>]]


=== Љубавници ===
=== Љубавници ===

* Његова жена била је [[Амфитрита]], [[Нереј]]ева и [[Дорида|Доридина]] кћи, [[нимфа]] и морска богиња. С њом је имао синове [[Тритон (митологија)|Тритон]]а и кћер [[Рода (митологија)|Роду]].
* Његова жена била је [[Амфитрита]], [[Нереј]]ева и [[Дорида|Доридина]] кћи, [[нимфа]] и морска богиња. С њом је имао синове [[Тритон (митологија)|Тритон]]а и кћер [[Рода (митологија)|Роду]].
* Посејдон се заљубио у [[Пелоп]]а, прекрасног младића, [[Тантал (митологија)|Тантал]]ова сина. Одвео га је на [[Олимп]] и учинио га својим [[љубав]]ником, пре него што је то учинио [[Зеус]] с [[Ганимед (митологија)|Ганимедом]]. Да би му захвалио за његову [[љубав]], Посејдон је Пелопу дао крилату кочију коју је искористио у утрци с [[Еномај]]ем за [[Хиподамија|Хиподамијину]] руку.
* Посејдон се заљубио у [[Пелоп]]а, прекрасног младића, [[Тантал (митологија)|Тантал]]ова сина. Одвео га је на [[Олимп]] и учинио га својим [[љубав]]ником, пре него што је то учинио [[Зеус]] с [[Ганимед (митологија)|Ганимедом]]. Да би му захвалио за његову [[љубав]], Посејдон је Пелопу дао крилату кочију коју је искористио у утрци с [[Еномај]]ем за [[Хиподамија|Хиподамијину]] руку.
* Посејдон је такође силовао [[Етра (митологија)|Етру]] која је после родила [[Тезеј]]а.
* Посејдон је такође силовао [[Етра (митологија)|Етру]] која је после родила [[Тезеј]]а.
* Имао је везу с [[Алопа|Алопом]], а њен отац ју је закопао живу. Посејдон ју је претворио у истоимени извор у [[Елеузина|Елеузини]].
* Имао је везу с [[Алопа|Алопом]], а њен отац ју је закопао живу. Посејдон ју је претворио у истоимени извор у [[Елеузина|Елеузини]].
* Посејдон је спасио [[Амимона|Амимону]] од развратног [[сатир]]а, а заједно су имали дете - Науплија.
* Посејдон је спасио [[Амимона|Амимону]] од развратног [[сатир]]а, а заједно су имали дете — Науплија.
* С [[Медуза (митологија)|Медузом]] је имао сношај на поду [[Атина (митологија)|Атининог]] храма. Због тога је Медуза претворена у чудовиште. Кад је после [[Персеј]] обезглавио Медузу, из њена су врата рођени [[Пегаз]] и [[Хрисаор]].
* С [[Медуза (митологија)|Медузом]] је имао сношај на поду [[Атина (митологија)|Атининог]] храма. Због тога је Медуза претворена у чудовиште. Кад је после [[Персеј]] обезглавио Медузу, из њена су врата рођени [[Пегаз]] и [[Хрисаор]].
* Посејдон је спавао с [[Кенида|Кенидом]], а потом испунио њену жељу и претворио је у мушкарца - Кенеја.
* Посејдон је спавао с [[Кенида|Кенидом]], а потом испунио њену жељу и претворио је у мушкарца — Кенеја.
* Смртница [[Тира]] била је удата за Кретеја, али волела је Енипеја, [[река|речног]] бога, који ју је одбијао. Једног се дана пожудни Посејдон прерушио у [[Енипеј]]а и спавао с Тиром. Потом је она родила близанце Пелију и Нелеја.
* Смртница [[Тира]] била је удата за Кретеја, али волела је Енипеја, [[река|речног]] бога, који ју је одбијао. Једног се дана пожудни Посејдон прерушио у [[Енипеј]]а и спавао с Тиром. Потом је она родила близанце Пелију и Нелеја.
* У старијем облику морске богиње, [[Деметра]] је била предмет Посејдонове пожуде. Она му је одолевала и сакрила се у крдо [[коњ]]а. Посејдон се претворио у пастува и навалио на њу. Деметра је због тога била бесна и отишла је да опере свој гњев у реци [[Ладон]]. Посејдону је родила кћер [[Деспина (митологија)|Деспину]] и коња [[Арион (коњ)|Арион]]а с [[црна|црном]] гривом. Зато је у [[Аркадија (историјска покрајина)|Аркадији]] Деметра често била поштована као богиња с коњском главом.
* У старијем облику морске богиње, [[Деметра]] је била предмет Посејдонове пожуде. Она му је одолевала и сакрила се у крдо [[коњ]]а. Посејдон се претворио у пастува и навалио на њу. Деметра је због тога била бесна и отишла је да опере свој гњев у реци [[Ладон]]. Посејдону је родила кћер [[Деспина (митологија)|Деспину]] и коња [[Арион (коњ)|Арион]]а с [[црна|црном]] гривом. Зато је у [[Аркадија (историјска покрајина)|Аркадији]] Деметра често била поштована као богиња с коњском главом.


=== Посејдон и Атина ===
=== Посејдон и Атина ===
[[Датотека:Domenico Beccafumi 047.jpg|мини|десно|250п|[[Domenico Beccafumi|Доменико Бекафуми]]: такмичење [[Атина (митологија)|Атине]] и Посејдона<small>, детаљ, [[1524]]. [[1525]].</small>]]
[[Датотека:Domenico Beccafumi 047.jpg|мини|десно|250п|[[Domenico Beccafumi|Доменико Бекафуми]]: такмичење [[Атина (митологија)|Атине]] и Посејдона<small>, детаљ, [[1524]]. — [[1525]].</small>]]


[[Атина (митологија)|Атина]] се такмичила с Посејдоном око тога ко ће бити заштитник новог и неименованог града. Договорили су се да ће сваки од њих дати грађанима један дар па ће они изабрати који им је дражи. Посејдон је забио свој трозубац у [[тло]] и појавио се извор који им је дао могућност трговања, а и [[вода|воду]], али била је [[Со|слана]] и није била за пиће. Атина им је понудила стабло [[маслина|маслине]]. Грађани су прихватили маслину, и Атину за заштитницу, јер стабло им је доносило [[уље]], дрво и храну. Град је назван [[Античка Атина|Атина]].
[[Атина (митологија)|Атина]] се такмичила с Посејдоном око тога ко ће бити заштитник новог и неименованог града. Договорили су се да ће сваки од њих дати грађанима један дар па ће они изабрати који им је дражи. Посејдон је забио свој трозубац у [[тло]] и појавио се извор који им је дао могућност трговања, а и [[вода|воду]], али била је [[Со|слана]] и није била за пиће. Атина им је понудила стабло [[маслина|маслине]]. Грађани су прихватили маслину, и Атину за заштитницу, јер стабло им је доносило [[уље]], дрво и храну. Град је назван [[Античка Атина|Атина]].
Ред 96: Ред 92:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{извори}}


== Литература ==
== Литература ==
{{EB1911 poster|Poseidon}}
{{EB1911 poster|Poseidon}}
{{refbegin|30em}}
{{Литература|30em}}
* {{cite book|last=Burkert|first=Walter|authorlink=Walter Burkert|title=Homo Necans|url=https://archive.org/details/homonecansanthro0000burk|publisher=University of California Press|location=Berkeley and Los Angeles|year=1983|isbn=978-0-520-05875-0|pages=}}
* {{cite book|last=Burkert|first=Walter|authorlink=Walter Burkert|title=Homo Necans|url=https://archive.org/details/homonecansanthro0000burk|publisher=University of California Press|location=Berkeley and Los Angeles|year=1983|isbn=978-0-520-05875-0|pages=}}
* {{cite book|last=Burkert|first=Walter|authorlink=Walter Burkert|title=Greek Religion|url=https://archive.org/details/greekreligionarc0000burk|publisher=Wiley-Blackwell|year=1985|isbn=978-0-631-15624-6|pages=}}
* {{cite book|last=Burkert|first=Walter|authorlink=Walter Burkert|title=Greek Religion|url=https://archive.org/details/greekreligionarc0000burk|publisher=Wiley-Blackwell|year=1985|isbn=978-0-631-15624-6|pages=}}
Ред 110: Ред 106:
* [[Homer]], ''The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes''. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0134%3Abook%3D1%3Acard%3D1 Online version at the Perseus Digital Library].
* [[Homer]], ''The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes''. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0134%3Abook%3D1%3Acard%3D1 Online version at the Perseus Digital Library].
* [[Homer]]; ''The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes''. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0136%3Abook%3D1%3Acard%3D1 Online version at the Perseus Digital Library].
* [[Homer]]; ''The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes''. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0136%3Abook%3D1%3Acard%3D1 Online version at the Perseus Digital Library].
* Michael Janda, ''Eleusis. Das indogermanische Erbe der Mysterien'', Innsbruck 2000, pp.&nbsp;256–258 (Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft, vol. 96)
* Michael Janda, ''Eleusis. Das indogermanische Erbe der Mysterien'', Innsbruck 2000, pp. 256—258 (Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft, vol. 96)
* {{cite web |last=Jenks |first=Kathleen |publisher=Myth*ing links |title=Mythic themes clustered around Poseidon/Neptune |date=April 2003 |url= http://www.mythinglinks.org/euro~west~greece~Poseidon.html |access-date=13. 1. 2007. |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20060927081133/http://www.mythinglinks.org/euro~west~greece~Poseidon.html |archive-date=27. 9. 2006. |df=dmy-all}}
* {{cite web |last=Jenks |first=Kathleen |publisher=Myth*ing links |title=Mythic themes clustered around Poseidon/Neptune |date=April 2003 |url= http://www.mythinglinks.org/euro~west~greece~Poseidon.html |access-date=13. 1. 2007. |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20060927081133/http://www.mythinglinks.org/euro~west~greece~Poseidon.html |archive-date=27. 9. 2006. |df=dmy-all}}
* {{citation|last=Seelig|first=Beth J.|date=August 2002|title=The Rape of Medusa in the Temple of Athena: Aspects of Triangulation in the Girl|journal=The International Journal of Psychoanalysis|volume=83|issue=4|pages=895–911|doi=10.1516/3NLL-UG13-TP2J-927M|pmid=12204171|s2cid=28961886}}
* {{citation|last=Seelig|first=Beth J.|date=August 2002|title=The Rape of Medusa in the Temple of Athena: Aspects of Triangulation in the Girl|journal=The International Journal of Psychoanalysis|volume=83|issue=4|pages=895–911|doi=10.1516/3NLL-UG13-TP2J-927M|pmid=12204171|s2cid=28961886}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Schmitz |first=Leonhard |contribution=Aegaeus |editor-last=Smith |editor-first=William |title=Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology |volume=1 |place=Boston |year=1867 |contribution-url= http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/0033.html |title-link=Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology |pages=24 }}
* {{Cite book | ref=harv|last=Schmitz |first=Leonhard |contribution=Aegaeus |editor-last=Smith |editor-first=William |title=Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology |volume=1 |place=Boston |year=1867 |contribution-url= http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/0033.html |title-link=Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology |pages=24 }}
* {{cite web |url=http://ancienthistory.about.com/cs/grecoromanmyth1/a/poseidonmates.htm |title=Mates and Children of Poseidon |access-date=5. 2. 2007. |last=Gill|first=N. S.|year=2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061223172350/http://ancienthistory.about.com/cs/grecoromanmyth1/a/poseidonmates.htm |archive-date=23. 12. 2006. |url-status=live }}
* {{cite web |url=http://ancienthistory.about.com/cs/grecoromanmyth1/a/poseidonmates.htm |title=Mates and Children of Poseidon |access-date=5. 2. 2007. |last=Gill|first=N. S.|year=2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061223172350/http://ancienthistory.about.com/cs/grecoromanmyth1/a/poseidonmates.htm |archive-date=23. 12. 2006. |url-status=live }}
* {{Cite book| ref=harv|url= https://books.google.com/books?id=umsythkvbmMC&q=Medusa&pg=PA30 |last=Freeman|first=Philip|title=Oh My Gods: A Modern Retelling of Greek and Roman Myths |isbn=9781451609981 |year=2013|pages=30 }}
* {{Cite book| ref=harv|url= https://books.google.com/books?id=umsythkvbmMC&q=Medusa&pg=PA30 |last=Freeman|first=Philip|title=Oh My Gods: A Modern Retelling of Greek and Roman Myths |isbn=978-1-4516-0998-1 |year=2013|pages=30 }}
{{Литература крај}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Посејдон}}
{{Commonscat|Посејдон}}
* [http://www.theoi.com/Olympios/Poseidon.html Theoi.com: Poseidon]
* [http://www.theoi.com/Olympios/Poseidon.html Theoi.com: Poseidon]
* {{Cite web |url=http://www.crystalinks.com/poseidon.html |title=Poseidon – God of the Sea |website=www.crystalinks.com |access-date=2017-11-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171111162224/http://www.crystalinks.com/poseidon.html |archive-date=11. 11. 2017. |url-status=live }}
* {{Cite web |url=http://www.crystalinks.com/poseidon.html |title=Poseidon – God of the Sea |website=www.crystalinks.com |access-date = 06. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171111162224/http://www.crystalinks.com/poseidon.html |archive-date=11. 11. 2017. |url-status=live }}


{{Олимпски богови}}
{{Олимпски богови}}

Тренутна верзија на датум 3. новембар 2024. у 03:59

Посејдон
Скулптура Посејдона
Породица
РодитељиХрон и Реа
Еквиваленти
Римски еквивалентНептун

Посејдон (грч. Poseidon, лат. Neptun)[1] бог је мора из грчке митологије, син титана Хрона и његове жене Реје, бог мора, олује, земљотреса и коња.[2] Његов римски еквивалент је Нептун.

У преолимпијској Грчкој из бронзаног доба поштован је као главно божанство у Пилосу и Теби.[2] Он је имао и култну титулу „земљотресача”. У митовима о изолованој Аркадији повезан је са Деметром и Персефоном и био је поштован као коњ, међутим чини се да је првобитно био бог вода.[3] Он је често сматран кротитељем или оцем коња,[2] а ударцем свог трозупца створио је изворе који су повезани са речју коњ.[4]

Посејдон је био заштитник помораца и многих хеленских градова и колонија. Хомер и Хесиод сугеришу да је Посејдон постао господар мора након пораза свог оца Хрона, када је свет био подељен жребом између његова три сина; Зевсу је дато небо, Хаду подземни свет, а Посејдону море, а Земља и планина Олимп припадали су свој тројици.[2][5] У Хомеровој Илијади, Посејдон подржава Грке против Тројанаца током Тројанског рата и у Одисеји, током морског путовања од Троје назад кући у Итаку, грчки јунак Одисеј изазива Посејдонов бес, ослепљујући његовог сина Киклопа Полифема, што резултира Посејдоновом кажњавању олујама, потпуним губитком брода и сапутника и десетогодишњим закашњењем. Посејдон је такође тема Хомерске химне. У Платоновом Темеју и Критији легендарно острво Атлантида било је Посејдонов домен.[6][7][8]

Атина је постала богиња заштитница града Атине након надметања са Посејдоном, а он је остао на Акропољу у облику свог сурогата Ерехтеја. После борбе, Посејдон је послао монструозну поплаву на Атичку равницу, да казни Атињане због тога што га нису изабрали.[9]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Посејдоново име вероватно је изведено од грчких речи ποσις, posis — „мушкарац”, „муж” и δα, da — „земља”.[10][11]

Посејдон, скулптура у Копенхагену
Бронзино: Нептун (Посејдон), 1540—1550

Осим у римској митологији где је био поштован као Нептун, Посејдон је своје пандане имао и у илирској митологији — Родон, те у етрушчанској — Нетунс. У микенској је култури био поштованији од самог Зевса, а натписи с његовим именом пронађени су на бројним споменицима и натписима.

Поморци су му се молили за сигурна путовања, а каткад су утапали коње као жртве. Посејдон је заузврат стварао мирно море и нова острва. Кад је био увређен или игнорисан, својим би трозубом ударио тло те би узроковао бродоломе, потресе, утапања и олује.

У Риму је био првенствено поштован као бог коња — Neptune Equester, заштитник коњских трка. Постојао је његов храм у близини коњских тркаћих стаза у Риму — Circus Flaminius, а такође и један у месту Campus Martius где се славила свечаност Neptunalia 23. јула.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Посејдон је приказиван у својој кочији коју су вукли нилски коњи или обични коњи који су се могли јахати по мору. Био је приказиван и с делфинима те с рибама трозупкама. Његова је палата била на океанском дну, саздана од корала и драгуља.

Митологија

[уреди | уреди извор]

У грчкој митологији Посејдон је бог мора, земљотреса и коња. Римљани су имали инспирацију из грчке митологије па су у својој римској митологији измислили бога мора Нептуна, а у етрурћанској Нетунса.

Као и сву његову браћу и сестре, и Посејдона је прогутао његов отац, али је и Посејдона, као и сву осталу браћу и сестре је ослободио Зевс, најмлађи син Хроноса. Зевс је тада збацио са власти свога оца и преузео власт. Преузевши власт, Зевс је поделио земљу на три дела, јер је наводно била превелика. Посејдону је дао море, Хаду подземни свет, а за себе је задржао земљу и небо.[12]

Када је био добре воље Посејдон би стварао нова острва и море би било мирно, а када је био лоше воље, уз помоћ свог трозупца, подстицао је земљотресе, потапање бродова и дављења. Живео је у палати на дну мора која је направљена од корала и дијаманата. Имао је много деце са много жена, како са богињама тако и са смртним женама. Нека од његове деце су:

Пошто је окруживао земљу, а самим тим и утицао на њу, познат је и по именима Космозостис, Космосистис, Месопонтиос, Пелагиос, Понтократор и многим другим. Борио се са Атином око тога чији је град Атина. Пошто је изгубио, наљутио се и Атињанима створио само изворе слане воде.

Рођење и детињство

[уреди | уреди извор]

Посејдон је био Хронов и Рејин син. Као и његову браћу и сестре, прогутао га је његов отац. Касније их је спасио Зевс присиливши свог оца да их све поврати. Зевс, Хекатонхири, Гиганти и Киклопи свргнули су Хрона и остале Титане. Према другој верзији мита, Посејдона су одгајили Телхини, становници острва Родоса. Кад је свет подељен на три дела, Зеус је добио земљу и небо, Хад подземље, а Посејдон море.

Јохан Урлих Краус: Нептун (Посејдон) и Кенида, 1690.

Љубавници

[уреди | уреди извор]
  • Његова жена била је Амфитрита, Нерејева и Доридина кћи, нимфа и морска богиња. С њом је имао синове Тритона и кћер Роду.
  • Посејдон се заљубио у Пелопа, прекрасног младића, Танталова сина. Одвео га је на Олимп и учинио га својим љубавником, пре него што је то учинио Зеус с Ганимедом. Да би му захвалио за његову љубав, Посејдон је Пелопу дао крилату кочију коју је искористио у утрци с Еномајем за Хиподамијину руку.
  • Посејдон је такође силовао Етру која је после родила Тезеја.
  • Имао је везу с Алопом, а њен отац ју је закопао живу. Посејдон ју је претворио у истоимени извор у Елеузини.
  • Посејдон је спасио Амимону од развратног сатира, а заједно су имали дете — Науплија.
  • С Медузом је имао сношај на поду Атининог храма. Због тога је Медуза претворена у чудовиште. Кад је после Персеј обезглавио Медузу, из њена су врата рођени Пегаз и Хрисаор.
  • Посејдон је спавао с Кенидом, а потом испунио њену жељу и претворио је у мушкарца — Кенеја.
  • Смртница Тира била је удата за Кретеја, али волела је Енипеја, речног бога, који ју је одбијао. Једног се дана пожудни Посејдон прерушио у Енипеја и спавао с Тиром. Потом је она родила близанце Пелију и Нелеја.
  • У старијем облику морске богиње, Деметра је била предмет Посејдонове пожуде. Она му је одолевала и сакрила се у крдо коња. Посејдон се претворио у пастува и навалио на њу. Деметра је због тога била бесна и отишла је да опере свој гњев у реци Ладон. Посејдону је родила кћер Деспину и коња Ариона с црном гривом. Зато је у Аркадији Деметра често била поштована као богиња с коњском главом.

Посејдон и Атина

[уреди | уреди извор]
Доменико Бекафуми: такмичење Атине и Посејдона, детаљ, 1524. — 1525.

Атина се такмичила с Посејдоном око тога ко ће бити заштитник новог и неименованог града. Договорили су се да ће сваки од њих дати грађанима један дар па ће они изабрати који им је дражи. Посејдон је забио свој трозубац у тло и појавио се извор који им је дао могућност трговања, а и воду, али била је слана и није била за пиће. Атина им је понудила стабло маслине. Грађани су прихватили маслину, и Атину за заштитницу, јер стабло им је доносило уље, дрво и храну. Град је назван Атина.

У другој верзији приче, Посејдон је створио првог коња, али ипак је Атинин дар изабран.

Бонавентура Ђенели: Посејдон убија Ајанта млађег.

Посејдон и Аполон увредили су Зеуса и послати су да служе краљу Лаомедону. Он им је заповедио да саграде велики зид око града и обећао да ће их добро наградити, али то није и испунио. Да би се осветио, пре Тројанског рата, Посејдон је послао морско чудовиште да нападне Троју (чудовиште је после убио Херакло).

Посејдонов гнев, слика Владимира Косова
Посејдонов гнев, слика Владимира Косова

У Хомеровој Илијади Посејдон је био на страни Ахејаца, а каткад је и сам учествовао у борби против Тројанаца. Но, у 20. певању ипак је спасао Енеју од Ахилеја.

У Одисеји Посејдон мрзи Одисеја, јер је ослепио његовог сина Киклопа Полифема. Стога је послао на његову посаду олују и одгодио Одисејев повратак на Итаку. Одисеју је, након што се вратио свом дому, речено да ће морати на још једно путовање пре него што може водити срећан и миран живот, без Посејдонова гњева. Врач Тиресија рекао му је да на острву поштује Посејдона, да би ублажио његов гнев.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-3-12-539683-8 
  2. ^ а б в г Burkert 1985, стр. 136–139
  3. ^ Seneca quaest. Nat. VI 6 :Nilsson Vol I p. 450
  4. ^ Nilsson Vol I p. 450
  5. ^ Hesiod, Theogony 456.
  6. ^ Plato (1971). Timaeus and CritiasНеопходна слободна регистрација. London, England: Penguin Books Ltd. стр. 167. ISBN 978-0-14-044261-8. 
  7. ^ Timaeus 24e—25a, R. G. Bury translation (Loeb Classical Library).
  8. ^ Also it has been interpreted that Plato or someone before him in the chain of the oral or written tradition of the report accidentally changed the very similar Greek words for „bigger than” („meson”) and „between” („mezon”) — Luce, J.V. (1969). The End of Atlantis – New Light on an Old Legend. London: Thames and Hudson. стр. 224. 
  9. ^ Burkert 1983, pp. 149, 157.
  10. ^ Martin Nilsson (1967). Die Geschichte der Griechische Religion.  Erster Band. Verlag C. H. Beck. p. 444.
  11. ^ Liddell & Scott, A Greek-English Lexicon, Ποσειδῶν[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — старогрчки]]”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2012. г.  Сукоб URL—викивеза (помоћ).
  12. ^ „Poseidon: Greek God of the Sea”. Greek Gods and Goddesses. Приступљено 31. 1. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]