Пређи на садржај

Живојин Бацић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
м Бот: уколоњени ␣ код референци
 
(Није приказано 7 међуизмена 5 корисника)
Ред 21: Ред 21:
}}
}}
[[Датотека:Ljig, crkva 0013 05.jpg|мини|Спомен плоча на цркви Св. Јована у Љигу]]
[[Датотека:Ljig, crkva 0013 05.jpg|мини|Спомен плоча на цркви Св. Јована у Љигу]]
'''Живојин Д. Бацић''' ([[Неготин]], [[1872]]—положај Камаљ, [[Љиг]], [[1914]]), био је [[пуковник]], ађутант краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] и командант 13. пука „[[Хајдук Вељко]]” другог позива.<ref>{{cite news|last=Пузовић|first=Б.|title=Херојска смрт пуковника Бацића: Српски се војник никад не предаје!|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:480777-Herojska-smrt-pukovnika-Bacica-Srpski-se-vojnik-nikad-ne-predaje|accessdate=13. 10. 2017|issue=Новости|date=2. март 2014.}}</ref>
'''Живојин Д. Бацић''' ([[Неготин]], [[1872]]—положај Камаљ, [[Љиг]], [[1914]]) био је српски [[пуковник]], ађутант краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] и командант 13. пука „[[Хајдук Вељко]]” другог позива.<ref>{{cite news|last=Пузовић|first=Б.|title=Херојска смрт пуковника Бацића: Српски се војник никад не предаје!|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:480777-Herojska-smrt-pukovnika-Bacica-Srpski-se-vojnik-nikad-ne-predaje|accessdate=13. 10. 2017|issue=Новости|date=2. март 2014.}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је [[9. јануар|9. јануара]] [[1872]]. године у [[Неготин]]у. Основну школу завршио је у родном месту, а седам разреда гимназије у [[Зајечар]]у. Нишу школу Војне академије уписао је 1890. године као питомац 27. класе. На завршетку школовања 1893. био је 23. у рангу од 47 питомаца. И)сте године произведен је у пешадијског потпоручника. Четири године касније одабран је за полазника Више школе војне академије коју је завршио у [[Београд у 19. веку|Београду]] [[1899]]. године и исте године постао капетан друге класе <ref>{{cite journal |last1=Радојчић|first1=Милорад |title=Пуковник Живојин Д.Бацић, командант 13. Пешадијског пука „Хајдук Вељко”|journal=Баштиник |date=2009. |volume=12. |issue=Историјски архив Неготин |page=73.}}</ref>. Као капетан, [[1903]]. године био је командир у Петом пешадијском пуку „Краљ Милан” у [[Ваљево|Ваљеву]]. За ађутанта краља Петра I Карађорђевића постављен је [[1909]]. године. Учествовао је у балканским ратовима. У Првом Живојин Бацић је био командант 5. прекобројног пука "Ибарске војске" - која је ослободила [[Нови Пазар]]. А у Другом се нарочито истакао приликом [[Опсада Видина|опсаде Видина]].
Рођен је [[9. јануар|9. јануара]] [[1872]]. године у [[Неготин]]у. Основну школу завршио је у родном месту, а седам разреда гимназије у [[Зајечар]]у. Нишу школу Војне академије уписао је 1890. године као питомац 27. класе. На завршетку школовања 1893. био је 23. у рангу од 47 питомаца. И)сте године произведен је у пешадијског потпоручника. Четири године касније одабран је за полазника Више школе војне академије коју је завршио у [[Београд у 19. веку|Београду]] [[1899]]. године и исте године постао капетан друге класе<ref>{{cite journal |last1=Радојчић|first1=Милорад |title=Пуковник Живојин Д.Бацић, командант 13. Пешадијског пука „Хајдук Вељко”|journal=Баштиник |date=2009. |volume=12. |issue=Историјски архив Неготин |page=73.}}</ref>. Као капетан, [[1903]]. године био је командир у Петом пешадијском пуку „Краљ Милан” у [[Ваљево|Ваљеву]]. За ађутанта краља Петра I Карађорђевића постављен је [[1909]]. године. Учествовао је у балканским ратовима. У Првом Живојин Бацић је био командант 5. прекобројног пука "Ибарске војске" - која је ослободила [[Нови Пазар]]. А у Другом се нарочито истакао приликом [[Опсада Видина|опсаде Видина]].


== Колубарска битка ==
== Колубарска битка ==
Ред 32: Ред 32:


Пошто је дозволио да се остатак војске повуче, да би организовали одбрану у позадини, Бацић је са два ордонанса, остао на положају на којем подлеже од добијених рана. Аустоугарски генерал Апер наредио је да се пуковник сахрани уз све војне почасти, те да му се подигне споменик као противнику достојном поштовања и дивљења. Сахрањен је поред [[Река|реке]] [[Љиг (река)|Љиг]].<ref>{{cite web|title=Први светски рат – Колубарска битка|url=http://turisticka.org/ljig/blog/aktuelno/|website=ТО Љиг|accessdate=15. 10. 2017}}</ref>
Пошто је дозволио да се остатак војске повуче, да би организовали одбрану у позадини, Бацић је са два ордонанса, остао на положају на којем подлеже од добијених рана. Аустоугарски генерал Апер наредио је да се пуковник сахрани уз све војне почасти, те да му се подигне споменик као противнику достојном поштовања и дивљења. Сахрањен је поред [[Река|реке]] [[Љиг (река)|Љиг]].<ref>{{cite web|title=Први светски рат – Колубарска битка|url=http://turisticka.org/ljig/blog/aktuelno/|website=ТО Љиг|accessdate=15. 10. 2017}}</ref>

Међутим у едицији "Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца" наводи се :

''Командант 13. пука пуковник Живојин Бацић заустављајући бегунце био је тешко рањен и остављен на бојишту, а доцније како се сазнало, умро је у непријатељској болници.''<ref>{{Cite book|title=Велики рат Србије за ослобођење Срба, Хрвата и Словенаца; књига пета|last=група аутора|publisher=Главни ђенералштаб|year=1925.|location=Београд|page=242-243|pages=}}</ref>

Овај податак баца потпуно друго светло на његову смрт.


За своју исказану храброст одликован је [[Орден Карађорђеве Звезде са мачевима|Орденом Карађорђеве звезде са мачевима]]. Тридесетих година [[20. век]]а његово тело је пренесено у темеље нове цркве Светог Јована у Љигу.
За своју исказану храброст одликован је [[Орден Карађорђеве Звезде са мачевима|Орденом Карађорђеве звезде са мачевима]]. Тридесетих година [[20. век]]а његово тело је пренесено у темеље нове цркве Светог Јована у Љигу.
Ред 43: Ред 49:
* {{cite web|title=Pukovnik Živojin Bacić, ili – zašto ne poštujemo svoje heroje?|url=https://organskemisli.wordpress.com/2013/08/09/pukovnik-zivojin-bacic/|website=Organske misli|url-status=live|accessdate=15.10.2017}}
* {{cite web|title=Pukovnik Živojin Bacić, ili – zašto ne poštujemo svoje heroje?|url=https://organskemisli.wordpress.com/2013/08/09/pukovnik-zivojin-bacic/|website=Organske misli|url-status=live|accessdate=15.10.2017}}
* [https://www.patreon.com/posts/strashna-tajna-o-55491437 Страшна тајна о српском официру - између стадиона Звезде и Партизана] Дарко Николић, Гвоздени пук, Приступљено 20.08.2022.
* [https://www.patreon.com/posts/strashna-tajna-o-55491437 Страшна тајна о српском официру - између стадиона Звезде и Партизана] Дарко Николић, Гвоздени пук, Приступљено 20.08.2022.
{{нормативна контрола}}

{{DEFAULTSORT:Бацић, Живојин}}
{{DEFAULTSORT:Бацић, Живојин}}
{{портал бар|Србија|Биографија|Први светски рат}}
{{портал бар|Биографија|Србија|Први светски рат}}
[[Категорија:Рођени 1872.]]
[[Категорија:Рођени 1872.]]
[[Категорија:Умрли 1914.]]
[[Категорија:Умрли 1914.]]
Ред 52: Ред 60:
[[Категорија:Колубарска битка]]
[[Категорија:Колубарска битка]]
[[Категорија:Културно наслеђе Западне Србије]]
[[Категорија:Културно наслеђе Западне Србије]]
[[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде]]
[[Категорија:Личности Балканских ратова]]
[[Категорија:Личности балканских ратова]]

Тренутна верзија на датум 7. мај 2024. у 23:27

Живојин Бацић
Спомен-биста у Љигу
Лични подаци
Датум рођења1872.
Место рођењаНеготин, Кнежевина Србија
Датум смрти14. новембар 1914.
Место смртиоколина Љига, Краљевина Србија
Војна каријера
Служба1899—1914.
ВојскаВојска Краљевине Србије
Родпешадија
Чинпуковник

ОдликовањаОрден Карађорђеве звезде са мачевима
Спомен плоча на цркви Св. Јована у Љигу

Живојин Д. Бацић (Неготин, 1872—положај Камаљ, Љиг, 1914) био је српски пуковник, ађутант краља Петра I Карађорђевића и командант 13. пука „Хајдук Вељко” другог позива.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 9. јануара 1872. године у Неготину. Основну школу завршио је у родном месту, а седам разреда гимназије у Зајечару. Нишу школу Војне академије уписао је 1890. године као питомац 27. класе. На завршетку школовања 1893. био је 23. у рангу од 47 питомаца. И)сте године произведен је у пешадијског потпоручника. Четири године касније одабран је за полазника Више школе војне академије коју је завршио у Београду 1899. године и исте године постао капетан друге класе[2]. Као капетан, 1903. године био је командир у Петом пешадијском пуку „Краљ Милан” у Ваљеву. За ађутанта краља Петра I Карађорђевића постављен је 1909. године. Учествовао је у балканским ратовима. У Првом Живојин Бацић је био командант 5. прекобројног пука "Ибарске војске" - која је ослободила Нови Пазар. А у Другом се нарочито истакао приликом опсаде Видина.

Колубарска битка

[уреди | уреди извор]

Уочи Колубарске битке, 14. новембра 1914. године, по наређењу команданта Треће армије, генерала Павла Јуришића Штурма, Тимочка дивизија кренула ка положају Камаљ, да би га преотела од непријатеља. Убрзо су, међутим, батаљони 13. пука „Хајдук Вељко” другог позива, оставши без муниције, морали да одступе.

Анри Барби, ратни дописник париског „Журнала”, забележио је:Битка је у јеку. Пуковник Бацић, прекривен крвљу, наставља да командује отпором. Како више не може да иде, његова два ордонанса га носе с једног на друго место. Један официр му се приближава: „Мој пуковниче, наш задатак је извршен... Примили смо наредбу да се држимо 24 сата...“ Бацић га стреља погледом: „Не повлачимо се! Ја се не повлачим!“...

Пошто је дозволио да се остатак војске повуче, да би организовали одбрану у позадини, Бацић је са два ордонанса, остао на положају на којем подлеже од добијених рана. Аустоугарски генерал Апер наредио је да се пуковник сахрани уз све војне почасти, те да му се подигне споменик као противнику достојном поштовања и дивљења. Сахрањен је поред реке Љиг.[3]

Међутим у едицији "Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца" наводи се :

Командант 13. пука пуковник Живојин Бацић заустављајући бегунце био је тешко рањен и остављен на бојишту, а доцније како се сазнало, умро је у непријатељској болници.[4]

Овај податак баца потпуно друго светло на његову смрт.

За своју исказану храброст одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Тридесетих година 20. века његово тело је пренесено у темеље нове цркве Светог Јована у Љигу.

У Љигу му је децембра 1992. године постављена бронзана спомен-биста. На љишкој цркви, налази се и спомен-плоча, њему посвећена.

  1. ^ Пузовић, Б. (2. март 2014). „Херојска смрт пуковника Бацића: Српски се војник никад не предаје!” (Новости). Приступљено 13. 10. 2017. 
  2. ^ Радојчић, Милорад (2009). „Пуковник Живојин Д.Бацић, командант 13. Пешадијског пука „Хајдук Вељко”. Баштиник. 12. (Историјски архив Неготин): 73. 
  3. ^ „Први светски рат – Колубарска битка”. ТО Љиг. Приступљено 15. 10. 2017. 
  4. ^ група аутора (1925). Велики рат Србије за ослобођење Срба, Хрвата и Словенаца; књига пета. Београд: Главни ђенералштаб. стр. 242-243. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]