Зигфрид линија

Мапа Зигфридове линије

Првобитна Зигфридова линија представљала је сплет утврђења и тенковских препрека које је Немачка током Првог светског рата изградила на граници са Француском. Међутим, на енглеском говорном подручју назив Зигфридова линија најчешће се користио за сличну немачку одбрамбену линију из Другог светског рата изграђену као одговор на француску Мажино линију. У Немачкој је била позната под називом Западни бедем (Westwall), али су га савезници назвали по одбрамбеној линији из Првог светског рата.

Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 km са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од Клева, на граници са Холандијом, дуж западне границе Немачког царства, све до града Вела на Рајни, на граници са Швајцарском. Више из пропагандних него из стратешких разлога, Адолф Хитлер планирао је 1936. год. изградњу линије која је реализована у периоду од 1938. до 1940. год. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила Версајски и Локарнски споразум тако што је ремилитаризовала Рајнленд.

Порекло назива "Западни бедем"

Данас се не зна са сигурношћу порекло немачког назива Западни бедем. Највероватније је да је овај назив ушао у популарну употребу од краја 1938. год. Нацистичка пропаганда у почетку није често користила овај назив, али је он постао опште познат од средине 1939. год. јер је Хитлер 20. маја 1939. год. послао "дневну заповест војницима и радницима на Западном бедему". Званични назив линије до тада је зависио од програма изградње који су описани у следећем поглављу. Нпр. назив "Лимес програм" је употребљен у циљу заваравања јавности како би се створила претпоставка да се ради о археолошком истраживању римских пограничних утврђења (лимеса) на простору некадашње Горње Германије.

Програми изградње, 1938-1940

Постојало је неколико различитих фаза у изградњи Зигфридове линије:

• Програм пограничне страже (пионирски програм) за изградњу најистуренијих положаја (1938)
• Лимес програм (1938)
• Ахен-Сар програм (1939)
• Утврђени положај Гелдерн између Бригена и Клева (1939-1940)
• Западна зона противваздушне одбране (1938)

Сви ови програми имали су приоритет због чега су грађевинарима биле на располагању све неопходне сировине.

Типични, основни грађевински типови

На почетку сваког програма изградње израђивани су планови основног грађевинског типа који је затим грађен у великом броју, понекад и преко 1.000 објеката. Стандардизација бункера и тенковских препрека је била неопходна због недостатка сировина, транспортних средстава и радника.

Пионирски програм

Током главне фазе пионирског програма изграђен је велики број малих бункера са три отвора, чији су зидови били дебели 50 цм и који нису обезбеђивали заштиту од напада бојним отровима. Посаде ових бункера нису имале обезбеђен смештај. На истуреним пложајима изграђени су слични бункери са малим грудобраном на крову одакле је посада могла да врши осматрање терена. Све ове конструкције су већ биле застареле у тренутку изградње и могле су да пруже заштиту само од шрапнела и ручних бомби. Програм је реализовала "Погранична стража" (Grenzwacht), мала војна група која је отпочела са активностима у Рајнској области одмах након њене ремилитаризације. Бункери су грађени у близини границе.

Лимес програм

Лимес програм је покренут на основу Хитлеровог наређења да се појача систем утврђења на западној немачкој граници. Бункери који су изграђени у овој фази, током 1938. год. имали су изузетно снажну конструкцију. Претпоставља се да је за израду костура сваког од ових бункера, познатих под називом "Тип 10", било потребно 20 људских година док је за његово попуњавање било неопходно 287 m³ бетона, што је довољно за изградњу омањег блока станова.

Таваница бункера била је дебела 1.5 m што се показало као недовољно још пре завшетка изградње. Укупно је изграђен 3.471 бункер "Тип 10" дуж читаве Зигфридове линије. Бункери су имали централну собу или склониште за 10 до 12 војника са улазом, степенасте отворе на задњој страни и борбено одељење које је било 50 cm више. Борбено одељење имало је отворе за митраљезе са предње и бочних страна и засебан улаз. Такође су постојале и пушкарнице док је читав бункер био тако изграђен да је био отпоран на напад бојним отровима.

Бункер је имао своју пећ за грејање са димњаком који је на спољном делу био заштићен густом решетком. Сваки војник је имао место за спавање и клупу док је официр у својој канцеларији имао столицу. У бункеру је било мало места: сваком војнику је било на располагању око 1 m²