Пређи на садржај

Крагујевачки партизански одред — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Крагујевачки НОП одред''' је формиран 17. јула 1941. године, у селу Грошици. Командант одрда је б...
 
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Крагујевачки НОП одред''' је формиран [[17. јула]] [[1941]]. године, у селу Грошици. Командант одрда је био [[Радислав Недељковић Раја]], народни херој, а политички комесар [[Владимир Дедијер]].

'''Крагујевачки НОП одред''' је формиран 17. јула 1941. године, у селу Грошици. Командант одрда је био [[Радислав Недељковић Раја]], народни херој, а политички комесар [[Владимир Дедијер]].


Одред се брзо наоружао, извлачећи оружије из Војно-техничког завода у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. У почетку одред се састојао из од два батаљона, који су се налазили под истом командом. Први крагујевачки батаљон формиран је на територији среза гружанског, а имао је '''60''' бораца. Други Крагујевачки батаљон формиран је у селу Драчи и имао је око '''50''' бораца. Трећи крагујевачки батаљон формиран је нешто касније са '''22''' борца. У току августа [[1941]]. године одред се повећао и имао око '''200''' бораца.
Одред се брзо наоружао, извлачећи оружије из Војно-техничког завода у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. У почетку одред се састојао из од два батаљона, који су се налазили под истом командом. Први крагујевачки батаљон формиран је на територији среза гружанског, а имао је '''60''' бораца. Други Крагујевачки батаљон формиран је у селу Драчи и имао је око '''50''' бораца. Трећи крагујевачки батаљон формиран је нешто касније са '''22''' борца. У току августа [[1941]]. године одред се повећао и имао око '''200''' бораца.
Ред 10: Ред 9:
У новембру [[1941]]. године, за време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], под притиском јаких непријатељских снага, Крагујевачки одред се повлачи, са око '''400''' бораца, у [[Санџак]]. Од бораца Крагујевачког одреда формиран је III трећи (крагујевачки) батаљон [[I пролетерска НОУ бригада|Прве пролетерске НОУ бригаде]].
У новембру [[1941]]. године, за време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], под притиском јаких непријатељских снага, Крагујевачки одред се повлачи, са око '''400''' бораца, у [[Санџак]]. Од бораца Крагујевачког одреда формиран је III трећи (крагујевачки) батаљон [[I пролетерска НОУ бригада|Прве пролетерске НОУ бригаде]].


Литература: '''Преглед Народноослободилачке борбе у Србији''', Мома Марковић, Београд 1947. година


[[Категорија: НОП одреди у Србији|Крагујевачки]]
[[Категорија: НОП одреди у Србији|Крагујевачки]]

Верзија на датум 5. октобар 2007. у 07:12

Крагујевачки НОП одред је формиран 17. јула 1941. године, у селу Грошици. Командант одрда је био Радислав Недељковић Раја, народни херој, а политички комесар Владимир Дедијер.

Одред се брзо наоружао, извлачећи оружије из Војно-техничког завода у Крагујевцу. У почетку одред се састојао из од два батаљона, који су се налазили под истом командом. Први крагујевачки батаљон формиран је на територији среза гружанског, а имао је 60 бораца. Други Крагујевачки батаљон формиран је у селу Драчи и имао је око 50 бораца. Трећи крагујевачки батаљон формиран је нешто касније са 22 борца. У току августа 1941. године одред се повећао и имао око 200 бораца.

Одред је извршио низ успешних акција на прузи Београд-Крагујевац. Значајне акције представљају борбе у Барама и Љуљацима на месту званом Думача, где је вођена битка са колоном Немаца и са два немачка тенка. Затим напади на главну железничку станицу у Крагујевцу, борбе на друму Крагујевац-Горњи Милановац, где је одред зауставио Немце који су покушали да продру у Горњи Милановац.

Крагујевачки НОП одред држао је ослобођену скоро читаву територију гружанског среза.

У новембру 1941. године, за време Прве непријатељске офанзиве, под притиском јаких непријатељских снага, Крагујевачки одред се повлачи, са око 400 бораца, у Санџак. Од бораца Крагујевачког одреда формиран је III трећи (крагујевачки) батаљон Прве пролетерске НОУ бригаде.

Литература: Преглед Народноослободилачке борбе у Србији, Мома Марковић, Београд 1947. година