Харалд III — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
После битке код Стиклесте ({{јез-нор|Stiklestad}}) 29. јула 1030. пребегао је у [[Новгородска република|Новгород]], затим у [[Цариград]] (1033) где постаје командант царске гарде, са којом предузима успеле походе у Италију, Сицилију, северну Африку и на [[Јерусалим]]. Византију напушта 1042. и долази у Шведску где ступа у савез са данским краљем [[Свен II Дански|Свеном II]] ({{јез-дан|Sven Estrithson}}) против норвешког краља [[Магнус Добри|Магнуса I]] ({{јез-нор|Magnus I Olafsson}}). Ускоро је постао савладар Магнуса I, а када је он умро (1047), и краљ целе Норвешке. Покушао је да овлада Данском, али без успеха. Предузео је инвазију на [[Англосаксонска Енглеска|Енглеску]] 1066. и стигао до [[Јорк]]а, али га је енглески краљ [[Харолд II]] победио [[Битка код Стемфорд бриџа|код Стемфордбриџа]] ({{јез-енг|Stamfordbridge}}) 25. септембра 1066, где је и погинуо.<ref name="ВЕ"/> |
После битке код Стиклесте ({{јез-нор|Stiklestad}}) 29. јула 1030. пребегао је у [[Новгородска република|Новгород]], затим у [[Цариград]] (1033) где постаје командант царске гарде, са којом предузима успеле походе у Италију, Сицилију, северну Африку и на [[Јерусалим]]. Византију напушта 1042. и долази у Шведску где ступа у савез са данским краљем [[Свен II Дански|Свеном II]] ({{јез-дан|Sven Estrithson}}) против норвешког краља [[Магнус Добри|Магнуса I]] ({{јез-нор|Magnus I Olafsson}}). Ускоро је постао савладар Магнуса I, а када је он умро (1047), и краљ целе Норвешке. Покушао је да овлада Данском, али без успеха. Предузео је инвазију на [[Англосаксонска Енглеска|Енглеску]] 1066. и стигао до [[Јорк]]а, али га је енглески краљ [[Харолд II]] победио [[Битка код Стемфорд бриџа|код Стемфордбриџа]] ({{јез-енг|Stamfordbridge}}) 25. септембра 1066, где је и погинуо.<ref name="ВЕ"/> |
||
== Напомене == |
|||
{{нотелист}} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{рефлист}} |
{{рефлист}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=[[Војна енциклопедија]] |date=1972 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} |
* {{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=[[Војна енциклопедија]] |date=1972 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} |
||
Верзија на датум 9. април 2020. у 12:06
| Харалд III Строги | |
|---|---|
 Новчић са ликом Харалда, краља Норвешке. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Харалд Сигурдсон |
| Датум рођења | око 1015. |
| Место рођења | Рингерик, Норвешка |
| Датум смрти | 25. септембар 1066. (50/51 год.) |
| Место смрти | Стемфорд Бриџ, Јорк, Енглеска |
| Породица | |
| Супружник | Јелисавета Јарославовна Кијевска[а], Тора Торбергсдатер |
| Потомство | Магнус II Норвешки, Олаф III Норвешки |
| Родитељи | Сигурд Сир Аста Гудбрандсдатер |
| Династија | Хардрада |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 1047 - 1066 |
| Претходник | Магнус Добри |
| Наследник | Магнус II Норвешки |
Харалд III Строги (норв. Harald III Haardraade) био је норвешки краљ од 1047. до 25. септембра 1066. У младости се истакао у византијској служби, као члан чувене варјашке гарде византијских царева.[1]
Биографија
После битке код Стиклесте (норв. Stiklestad) 29. јула 1030. пребегао је у Новгород, затим у Цариград (1033) где постаје командант царске гарде, са којом предузима успеле походе у Италију, Сицилију, северну Африку и на Јерусалим. Византију напушта 1042. и долази у Шведску где ступа у савез са данским краљем Свеном II (дан. Sven Estrithson) против норвешког краља Магнуса I (норв. Magnus I Olafsson). Ускоро је постао савладар Магнуса I, а када је он умро (1047), и краљ целе Норвешке. Покушао је да овлада Данском, али без успеха. Предузео је инвазију на Енглеску 1066. и стигао до Јорка, али га је енглески краљ Харолд II победио код Стемфордбриџа (енгл. Stamfordbridge) 25. септембра 1066, где је и погинуо.[1]
Напомене
- ^ Кћер Јарослава Мудрог.
Референце
Литература
- Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод.