Зигфрид линија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 km са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од [[Клев]]а, на граници са [[Холандија|Холандијом]], дуж западне границе Немачког царства, све до града [[Вел на Рајни|Вела на Рајни]], на граници са [[Швајцарска|Швајцарском]]. Више из пропагандних него из стратешких разлога, [[Адолф Хитлер]] планирао је [[1936]]. год. изградњу линије која је реализована у периоду од [[1938]]. до [[1940]]. год. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила [[Версајски споразум|Версајски]] и [[Локарнски споразум]] тако што је ремилитаризовала [[Рајнленд]]. |
Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 km са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од [[Клев]]а, на граници са [[Холандија|Холандијом]], дуж западне границе Немачког царства, све до града [[Вел на Рајни|Вела на Рајни]], на граници са [[Швајцарска|Швајцарском]]. Више из пропагандних него из стратешких разлога, [[Адолф Хитлер]] планирао је [[1936]]. год. изградњу линије која је реализована у периоду од [[1938]]. до [[1940]]. год. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила [[Версајски споразум|Версајски]] и [[Локарнски споразум]] тако што је ремилитаризовала [[Рајнленд]]. |
||
== Порекло назива "Западни бедем" == |
|||
Данас се не зна са сигурношћу порекло немачког назива Западни бедем. Највероватније је да је овај назив ушао у популарну употребу од краја 1938. год. Нацистичка пропаганда у почетку није често користила овај назив, али је он постао опште познат од средине 1939. год. јер је Хитлер [[20. мај]]а 1939. год. послао "дневну заповест војницима и радницима на Западном бедему". Званични назив линије до тада је зависио од програма изградње који су описани у следећем поглављу. Нпр. назив "Лимес програм" је употребљен у циљу заваравања јавности како би се створила претпоставка да се ради о археолошком истраживању римских пограничних утврђења ([[лимес]]а) на простору некадашње [[Горња Германија|Горње Германије]]. |
|||
== Програми изградње == |
|||
Постојало је неколико различитих фаза у изградњи Зигфридове линије: |
|||
*Програм пограничне страже (пионирски програм) за изградњу најистуренијих положаја (1938) |
|||
*Лимес програм (1938) |
|||
*Ахен-Сар програм (1939) |
|||
*Утврђени положај Гелдерн између Бригена и Клева (1939-1940) |
|||
*Западна зона противваздушне одбране (1938) |
|||
Сви ови програми имали су приоритет због чега су грађевинарима биле на располагању све неопходне сировине. |
|||
== Типични, основни грађевински типови == |
|||
На почетку сваког програма изградње израђивани су планови основног грађевинског типа који је затим грађен у великом броју, понекад и преко 1.000 објеката. Стандардизација бункера и тенковских препрека је била неопходна због недостатка сировина, транспортних средстава и радника. |
|||
Верзија на датум 3. фебруар 2006. у 15:50
Првобитна Зигфридова линија представљала је сплет утврђења и тенковских препрека које је Немачка током Првог светског рата изградила на граници са Француском. Међутим, на енглеском говорном подручју назив Зигфридова линија најчешће се користио за сличну немачку одбрамбену линију из Другог светског рата изграђену као одговор на француску Мажино линију. У Немачкој је била позната под називом Западни бедем (Westwall), али су га савезници назвали по одбрамбеној линији из Првог светског рата.
Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 km са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од Клева, на граници са Холандијом, дуж западне границе Немачког царства, све до града Вела на Рајни, на граници са Швајцарском. Више из пропагандних него из стратешких разлога, Адолф Хитлер планирао је 1936. год. изградњу линије која је реализована у периоду од 1938. до 1940. год. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила Версајски и Локарнски споразум тако што је ремилитаризовала Рајнленд.
Порекло назива "Западни бедем"
Данас се не зна са сигурношћу порекло немачког назива Западни бедем. Највероватније је да је овај назив ушао у популарну употребу од краја 1938. год. Нацистичка пропаганда у почетку није често користила овај назив, али је он постао опште познат од средине 1939. год. јер је Хитлер 20. маја 1939. год. послао "дневну заповест војницима и радницима на Западном бедему". Званични назив линије до тада је зависио од програма изградње који су описани у следећем поглављу. Нпр. назив "Лимес програм" је употребљен у циљу заваравања јавности како би се створила претпоставка да се ради о археолошком истраживању римских пограничних утврђења (лимеса) на простору некадашње Горње Германије.
Програми изградње
Постојало је неколико различитих фаза у изградњи Зигфридове линије:
- Програм пограничне страже (пионирски програм) за изградњу најистуренијих положаја (1938)
- Лимес програм (1938)
- Ахен-Сар програм (1939)
- Утврђени положај Гелдерн између Бригена и Клева (1939-1940)
- Западна зона противваздушне одбране (1938)
Сви ови програми имали су приоритет због чега су грађевинарима биле на располагању све неопходне сировине.
Типични, основни грађевински типови
На почетку сваког програма изградње израђивани су планови основног грађевинског типа који је затим грађен у великом броју, понекад и преко 1.000 објеката. Стандардизација бункера и тенковских препрека је била неопходна због недостатка сировина, транспортних средстава и радника.