Пређи на садржај

Бременски музиканти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: it:I musicanti di Brema
м Бот Додаје: ro:Muzicanţii din Brema
Ред 29: Ред 29:
[[nl:De Bremer stadsmuzikanten]]
[[nl:De Bremer stadsmuzikanten]]
[[pt:Os Músicos de Bremen]]
[[pt:Os Músicos de Bremen]]
[[ro:Muzicanţii din Brema]]
[[ru:Бременские музыканты]]
[[ru:Бременские музыканты]]
[[sv:Stadsmusikanterna från Bremen]]
[[sv:Stadsmusikanterna från Bremen]]

Верзија на датум 15. јул 2009. у 07:29

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:53_4_34_N_8_48_26_E_type:landmark_scale:1000_region:DE-HB
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Бременски музиканти

Бременски музиканти (у оригиналу на немачком: Die Bremer Stadtmusikanten) су једна од бајки браће Грим.

Прича, укратко, гласи овако: Ислужени магарац, осећајући да му се ближи крај, јер је газда незадовољан његовим радом, одлучује да пође у Бремен и тамо постане градски музичар. Уз пут му се придужују пас, мачка и петао, који живе у сличним околностима у својим домаћинствима. Сви они имају намеру да у Бремену постану музичари.

Кад се смрачило, они стану да преспавају у шуми. Међутим, петао угледа светло у даљини и они сви одлуче да крену тамо у потрази за бољим преноћиштем. Кад су стигли до куће, угледали су у њој банду разбојника како се госте. Онда се попну: пас на магарца, мачка на пса, петао на мачку и крену да њиште, лају, мјаучу и кукуричу из све снаге. Од тога се разбојници преплаше и побегну, а четири пријатеља у кући нађу храну и пријатно преноћиште.

Нешто касније, разбојници пошаљу једног од њих назад, у извидницу. Он уђе у замрачену кућу и једино угледа мачије очи за које је мислио да су остаци огњишта. Кад им се приближи, мачка га угребе, магарац ритну, пас уједе, а петао закукурика. Разбојник се јако препаде и побеже.

Од тада се разбојници нису више појављивали, а 4 пријатеља су у кући живели спокојно и срећно.

Симболика одласка у Бремен, као начин за ослобађање, се огледа у томе што је ово био слободан трговачки град у коме се није живело под феудалном влашћу.