Крагујевачки партизански одред — разлика између измена
м уклоњена категорија Организације из Крагујевца помоћу геџета HotCat ознаке: ручно враћање враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
м исто, и мало лакше са тим спорним масовним уклањањима, као и могућег подстицања других викикорисника у уређивачке ратове ознака: ручно враћање |
||
| Ред 45: | Ред 45: | ||
[[Категорија:Историја Крагујевца]] |
[[Категорија:Историја Крагујевца]] |
||
[[Категорија:Шумадија у Народноослободилачкој борби]] |
[[Категорија:Шумадија у Народноослободилачкој борби]] |
||
[[Категорија:Организације из Крагујевца]] |
|||
Верзија на датум 8. октобар 2024. у 15:36
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Крагујевачки партизански одред | |
|---|---|
| Постојање | 20. јул 1941. Место формирања: Грошница |
| Део | НОВ и ПО Југославије |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Радисав Недељковић Раја |
| Политички комесар | Светозар Драговић Тоза |
Крагујевачки народноослободилачки партизански (НОП) одред је формиран 20. јула 1941. године, у селу Грошници.
Командант Одреда је био Радисав Недељковић Раја, народни херој. Први политички комесар Одреда је био Светозар Драговић Тоза, народни херој, кога је касније на тој функцији заменио Владимир Дедијер.
Одред се брзо наоружао, извлачећи оружје из Војно-техничког завода у Крагујевцу. У почетку одред се састојао из од два батаљона, који су се налазили под истом командом. Први крагујевачки батаљон формиран је на територији среза гружанског, а имао је 60 бораца. Други Крагујевачки батаљон формиран је у селу Драчи и имао је око педесет бораца. Трећи крагујевачки батаљон формиран је нешто касније са 22 борца. У току августа 1941. године одред се повећао и имао око 200 бораца.
Одред је извршио низ успешних акција на прузи Београд-Крагујевац. Значајне акције представљају борбе у Барама и Љуљацима на месту званом Думача, где је вођена битка са колоном Немаца и са два немачка тенка. Затим напади на главну железничку станицу у Крагујевцу, борбе на друму Крагујевац-Горњи Милановац, где је одред зауставио Немце који су покушали да продру у Горњи Милановац.
Крагујевачки НОП одред држао је ослобођену скоро читаву територију гружанског среза.
У новембру 1941. године, за време Прве непријатељске офанзиве, под притиском јаких непријатељских снага, Крагујевачки одред се повлачи, са око 400 бораца, у Санџак. Од бораца Крагујевачког одреда формиран је Трећи (крагујевачки) батаљон Прве пролетерске ударне бригаде.
Народни хероји Крагујевачког одреда
Неки од бораца Крагујевачког народноослободилачког партизанског одреда који су одликовани Орденом народног хероја:
- Светозар Драговић Тоза, први политички комесар одреда
- Милоје Милојевић, командир Треће чете
- Радисав Недељковић Раја, командант одреда
- Воја Радић, командир Прве чете
- Момчило Мома Станојловић, командант Трећег батаљона
- Миодраг Урошевић Артем, заменик командира чете
Литература
- Мома Марковић Преглед Народноослободилачке борбе у Србији. Београд 1947. година