Брибир (Скрадин)
Брибир | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Град | Скрадин |
| Област | Равни Котари |
| Становништво | |
| — 2011. | 103 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И / 43.92200092641425° С; 15.84376717879032° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 229 m |
  Брибир Брибир на карти Хрватске | |
 Брибир Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22223 Брибир |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Брибир је насељено мјесто у граду Скрадину, Далмација, Република Хрватска.
Географија
Брибир је удаљен 12 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.
Историја
Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 метара надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m2. Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума пр. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae.
Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.
Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир. Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. Константина Порфирогенета, који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“. Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци Шубићи, посебно у 13. и 14. веку за време бана Павла I Шубића. Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.
Брибир се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Шибеник.
Култура
У Брибиру се налази храм Српске православне цркве Св. Јоакима и Ане из 1574. године.
Становништво
Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.[1] Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.[2]
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 517 | 454 | 528 | 665 |
| Хрвати | 21 | 28 | 18 | 37 |
| Југословени | 1 | 78 | 25 | |
| остали и непознато | 10 | 8 | 9 | 4 |
| Укупно | 549 | 568 | 580 | 706 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 706 | |
| 1971. | 580 | |
| 1981. | 568 | |
| 1991. | 549 | |
| 2001. | 79 | |
| 2011. | 103 | |
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:
Презимена
- Бијелић — Православци
- Шубашић — Православци
- Гњидић — Православци
- Милошевић — Православци
- Остојић — Православци
- Павић — Православци
- Стевелић — Православци
- Шарић — Православци
- Шимпрага — Православци
- Шуша — Православци
- Шушић — Православци
Знамените личности
- Вук Мандушић, српски ускочки војвода
- Катарина, ћерка Јелисавете Немањић
Референце
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
- Тромеђа: Брибир (језик: српски)
.gif){kind=small}