Светислав Пешић
| Светислав Пешић | |||
|---|---|---|---|
 Светислав Пешић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Светислав Пешић | ||
| Надимак | Кари | ||
| Датум рођења | 28. август 1949. | ||
| Место рођења | Нови Сад, ФНРЈ | ||
| Држављанство |
 Србија | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | тренер | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Пирот | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1964—1967 1967—1971 1971—1979 |
Пирот Партизан Босна Сарајево | ||
| Тренерска каријера | |||
| 1982—1986 1984—1987 1987—1993 1993—2000 2001—2002 2001—2002 2002—2004 2004—2006 2006—2007 2007—2008 2008—2009 2010—2011 2011—2012 2012 2012—2016 2018— |
Босна Јуниори Југославије Немачка Алба Келн СР Југославија Барселона Лотоматика Ђирона Динамо Москва Црвена звезда Валенсија Црвена звезда Немачка Бајерн Минхен Барселона | ||
Светислав Пешић (рођен 28. августа 1949. у Новом Саду) је бивши југословенски и српски кошаркаш и један од најтрофејнијих европских тренера. Са репрезентацијом Југославије је овојио Светско првенство у кошарци 2002. и Европско првенство у кошарци 2001., а са Немачком је освојио Европско првенство 1993. Са клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, седам националних првенстава и четири национална купа.
Биографија
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Кошарка | ||
| Светско првенство | ||
 |
2002. САД | Југославија |
| Европско првенство | ||
|
1993. Немачка | Немачка |
|
2001. Турска | Југославија |
Рођен у Новом Саду, Светислав Пешић је од своје треће године па све до завршетка средње школе живео у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967), затим наставио у Партизану (1967—1971) и Босни. (1971—1979)[1] Са Босном је освојио првенство и куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.
Тренерска каријера
Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1986. У том периоду је као тренер освојио првенство Југославије 1982/83, након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка, и Куп Југославије 1984. Од 1984. до 1987. је био тренер младих репрезентација Југославије. 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. је освојио титулу првака света.
Од 1987. до 1993. је био селектор репрезентације Немачке, са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.
Светислав Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.
2001. је именован за селектора репрезентације Југославије. Са Југославијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.
Након репрезентације Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио првенство и Куп Шпаније и Евролигу, док је следеће године поново освојио првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.
Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида његовог пријатеља Влада Дивца, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Евро куп. На крају сезоне Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата.
Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде.[2] Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком.[3] Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрна одличја, штo је сам Пешић морао да уради.[4][5] Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.
После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј оф АЦБ лиге.
У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде.[6] Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено је 10. место, а од "црно-белих" је поражен и у финалу Купа Србије.[7]
Приватно
Његов син Марко Пешић је бивши немачки кошаркашки репрезентативац, коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка је удата за немачког кошаркаша Јана Јаглу.
Тренерски успеси
Клупски
- Босна:
- Првенство Југославије (1): 1982/83.
- Куп Југославије (1): 1984.
- АЛБА Берлин:
- Куп Радивоја Кораћа (1): 1994/95.
- Првенство Немачке (4): 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00.
- Куп Немачке (2): 1997, 1999.
- Барселона:
- Евролига (1): 2002/03.
- Првенство Шпаније (2): 2002/03, 2003/04.
- Куп Шпаније (3): 2003, 2018, 2019.
- Ђирона:
- ФИБА Еврокуп (1): 2006/07.
- Бајерн Минхен:
- Првенство Немачке (1): 2013/14.
Репрезентативни
- СФР Југославија
- Немачка
- СР Југославија
Референце
- ^ „Beogradska košarkaška klinika”. Bcb.uktscg.com. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ „Pešić i zvanično trener Crvene zvezde”. sport.blic.rs. 1. 9. 2008. Приступљено 19. 7. 2016.
- ^ „Sport - Košarka - Vesti - Pešić: "Oteli mi titulu sa Zvezdom"”. B92. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ „Stv-Usa”. Srpskatelevizija.old-page.com. 23. 10. 2010. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ G. Kovačević. „Sport : Košarka : Partizan uzeo titulu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ „Pešić novi trener Crvene zvezde Beograd”. vesti-online.com. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 7. 2016.
- ^ „Pešić napustio Zvezdu”. rts.rs. 25. 7. 2012. Приступљено 19. 7. 2016.
Спољашње везе
- Статистика у Серији А
- Профил на сајту АЦБ лиге
- Профил на сајту Евролиге
- Дружио сам се са Ангелом Меркел - интервју („Политика“, 29. јануар 2012)
