Брибир (Скрадин)

Уколико сте тражили друга значења, погледајте чланак Брибир.

Брибир
Археолошки локалитет Брибирска главица
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Град	Скрадин
Област	Равни Котари
Становништво
— 2011.	103
Географске карактеристике
Координате	43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	229 m
Брибир Брибир на карти Хрватске
Брибир Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22223 Брибир
Позивни број	+385 22
Регистарска ознака	ŠI

Брибир је насељено мјесто у Далмацији, у граду Скрадину, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска.

Географија

Брибир се налази на самом рубу Равних Котара, према Буковици. Удаљен је око 13 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.

Историја

Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 m надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m². Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума п. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae.

Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.

Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир. Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. Константина Порфирогенета, који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“. Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци Шубићи, посебно у 13. и 14. веку за време бана Павла I Шубића. Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.

Брибир се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Шибеник.

Култура

У Брибиру се налази храм Српске православне цркве Св. Јоакима и Ане из 1574. године.

Становништво

Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника. Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.

Националност	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	517	454	528	665
Хрвати	21	28	18	37
Југословени	1	78	25
остали и непознато	10	8	9	4
Укупно	549	568	580	706

Демографија
Година	Становника
1961.	706
1971.	580
1981.	568
1991.	549
2001.	79
2011.		103

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби			517	94,17%
Хрвати			21	3,82%
Југословени			1	0,18%
Словенци			1	0,18%
неопредељени			8	1,45%
непознато			1	0,18%
укупно: 549

Презимена

• Бијелић — Православци
• Гладовић — Православци
• Гњидић — Православци
• Лежаић — Православци
• Милошевић — Православци
• Остојић — Православци
• Павић — Православци
• Смолић — Православци
• Стевелић — Православци
• Шарић — Православци
• Шимпрага — Православци
• Шубашић — Православци
• Шуша — Православци
• Шушић — Православци

Знамените личности

• Вук Мандушић, српски ускочки војвода
• Катарина, ћерка Јелисавете Немањић

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

• Тромеђа: Брибир (језик: српски)