Пређи на садржај

Драгиша Милијевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 30. август 2022. у 11:40; аутор: Suzana M.Jovanović (разговор | доприноси) (Нова страница: {{Инфокутија Војно лице | име = Драгиша Милијевић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1907|6|14|год=}} | место_рођења = Неготин | држава_рођења = Краљевина Србија | датум_смрти ={{Датум…)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Драгиша Милијевић
Лични подаци
Датум рођења(1907-06-14)14. јун 1907.
Место рођењаНеготин, Краљевина Србија
Датум смрти8. април 1941.(1941-04-08) (33 год.)
Место смртиБосански Александровац,  Краљевина Југославија

Драгиша Милијевић (Неготин, 15. јун 1907Босански Александровац, 1941) био је српски и југословенски пилот, официр и командир ловачке ескадриле.

Биографија

Драгиша Милијевић, рођен је 15. јуна 1907. у Неготину у породици оца Младена Милијевића, свештеника који је службовао у селу Трњане код Неготина и мајке Зорке, учитељице у том месту. Отац му је био Неготинац, а мајка Београђанка из породице Давидовић. Отац његове мајке Зорке био је брат од стрица Љубе Давидовића, вође Демократске странке. [1]

Школовање

Основну школу завршио је у Трњану. Гимназију је учио у Неготину и једну годину у Зајечару, кад су у Неготину и Књажевцу били укинути, па враћени виши разреди гимназије. Матурирао је 1926. године и примљен је са 54. класом у Војну академију у Београду коју је завршио 1929. Пилотску школу у Новом Саду завршио је 1930. године, Ловачку школу 1937, Школу гађања 1938. а курс ноћног лета 1939.[2]

Каријера

Пре рата службовао је и летео у Београду, Скопљу, Нишу и на другим војним аеродромима. Пред рат је био капетан прве класе на положају командира 106. ловачке ескадриле, 33. ловачке групе, 4. ваздухопловног пука, 2. ваздухопловне бригаде Оперативног ваздухопловства Краљевине Југославије. Немачки напад и рат затиче га у Босанском Александровцу.[3]

Смрт

Ескадрила Драгише Милијевића имала је задатак да штити 8. бомбардерски пук на земљи и у ваздуху при планираним акцијама бомбардовања као и да се бори против немачке авијације која је дејствовала над Југославијом. Трећег дана рата, 8. априла 1941. ескадрила је већ имала два полетања и била спремна и добро маскирана. Немци су 8. априла око 13 сати и 30 минута напали летилице 4. ловачког пука. Било их је 32 и касније се сазнало да су навођени из оближњег Трапистичког самостана чији су фратри углавном били Немци. Немачки ловци су били подељени у две групе, једна је кружила на висини, а друга је гађала возила и камионе на путу. У тој борби Драгиша Милијевић је оборио један непријатељски авион, али је погођен и његов авион и том приликом је рањен. Погинуо је при покушају да слети на оближњу њиву, када га је срушио непријатељски рафал. Сахрањен је у Босанском Александровцу али је касније његова мајка пренела његове земне остатке на Ново гробље у Београду у 22. парцелу. Гроб му је уређен и означен као пилотски.[4]

Одликовања

На предлог Удружења за неговање ваздухопловних традиција одликован је орденом Витешког мача првог реда за храбро и пожртвовано држање на челу своје ескадриле и обарање једног немачког авиона. Његово име уклесано је и у споменик палим Трњанцима у Трњану код Неготина.[5]

Види још

4. ловачки пук

Референце

  1. ^ Ђорђевић, Љубиша (2004). „Драгиша М.Милијевић, капетан прве класе, пилот ловац, командир ловачке ескадриле”. Баштиник. 7. (Историјски архив Неготин): 82. 
  2. ^ Ђорђевић, Љубиша (2004). „Драгиша М.Милијевић, капетан прве класе, пилот ловац, командир ловачке ескадриле”. Баштиник. 7. (Историјски архив Неготин): 82. 
  3. ^ Ђорђевић, Љубиша (2004). „Драгиша М.Милијевић, капетан прве класе, пилот ловац, командир ловачке ескадриле”. Баштиник. 7. (Историјски архив Неготин): 82. 
  4. ^ Ђорђевић, Љубиша (2004). „Драгиша М.Милијевић, капетан прве класе, пилот ловац, командир ловачке ескадриле”. Баштиник. 7. (Историјски архив Неготин): 83. 
  5. ^ Ђорђевић, Љубиша (2004). „Драгиша М.Милијевић, капетан прве класе, пилот ловац, командир ловачке ескадриле”. Баштиник. 7. (Историјски архив Неготин): 84.