Пређи на садржај

Степен целзијуса

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 8. јул 2024. у 22:51; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Степен целзијуса
Термометар калибрисан у степенима Целзијуса
Информације о јединици
СистемСИ изведена јединица
ЈединицаТемпература
Симбол°C 
Именован поАндерс Целзијус
   K   x + 273.15
Формуле за конверзију Целзијусових температура
Конверзија из у Формула
целзијуса фаренхајт °F = °C × 1,8 + 32
фаренхајта целзијус °C = (°F – 32) / 1,8
целзијуса келвин K = °C + 273,15
келвина целзијус °C = K – 273,15
Додатне формуле за конверзију
Дигитрон за конверзије јединица за температуру
  Државе које користе Целзијусову скалу
  Државе које користе Фаренхајтову и Целзијусову скалу
  Државе које користе Фаренхајтову скалу

Степен целзијуса (симбол: °C) је јединица за температуру названа по шведском астроному Андерсу Целзијусу, који је први предложио сличан систем 1742. године. Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњења воде буде 0 степени, а тачка кључања 100 степени на стандардном атмосферском притиску.[1] Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске (1710), Кристијан од Лиона (1743) и ботаничар Карол Линеј (1740).

Пошто постоји сто градуација између ове две тачке, првобитни термин за овај систем је био центиград (100 делова).[2] Године 1948. име система је званично промењено у целзијус на деветој Генералној конференцији тежина и мера и у признање самом Целзијусу, а и како би се уклонила конфузија изазвана конфликтом због коришћења СИ префикса центи-. Док су вредности за тачке мржњења и кључања воде остале приближно тачне, првобитна дефиниција је неприкладна као званични стандард: зависи од дефиниције за стандардни атмосферски притисак, који за узврат зависи од дефиниције температуре. Садашња званична дефиниција за целзијус поставља 0,01 °C као тројну тачку воде и степен као 1/273.16 разлике у температури између тројне тачке воде и апсолутне нуле. Ова дефиниција осигурава да један степен целзијуса представља исту температурну разлику као један келвин.[3] До 19. маја 2019, температура троструке тачке воде је била дефинисана као тачно 273,16 K (0,01 °C).[4]

Андерс Целзијус је првобитно предложио да тачка мржњења буде 100 степени, а да тачка кључања буде 0 степени. Ово је обрнуто 1747, на захтев Линеа, или можда Данијела Екстрома, произвођача већине термометара које је Целзијус користио.

Целзијусова скала се користи широм света за свакодневне сврхе. У електронским медијима, до касних 1980-их или раних 1990-их, још увек се често за целзијус говорило центиград, поготово у временским прогнозама на европским мрежама као што су BBC, ITV, и RTÉ. У Сједињеним Државама и Јамајци, фаренхајт је остао преферирана скала за свакодневна мерења температуре, иако се целзијус и келвин користе за ваздухопловне и научне примене.

Историја

[уреди | уреди извор]
Илустрација оригиналног термометра Андерса Целзијуса. Обратите пажњу на обрнуту скалу, где је 100 тачка смрзавања воде, а 0 њена тачка кључања.

Шведски астроном Андерс Целзијус (1701–1744) је 1742. године направио температурну скалу која је била реверзна скали сада познатој као „Целзијусова“: 0 представља тачку кључања воде, док 100 представља тачку смрзавања воде.[5] У свом раду Запажања два постојана степена на термометру, он је описао своје експерименте који показују да на тачку топљења леда у суштини не утиче притисак. Такође је са изузетном прецизношћу утврдио како тачка кључања воде варира у зависности од атмосферског притиска. Он је предложио да се нулта тачка његове температурне скале, као тачка кључања, калибрише на средњем барометарском притиску на средњем нивоу мора. Овај притисак је познат као једна стандардна атмосфера. BIPM-ова 10. Генерална конференција за тегове и мере (CGPM) 1954. дефинисала је једну стандардну атмосферу да је једнака тачно 1.013.250 дина по квадратном центиметру (101.325 kPa).[6]

Године 1743, лионски физичар Жан-Пјер Кристин, стални секретар Лионске академије, обрнуо је Целзијусову скалу тако да је 0 представљало тачку смрзавања воде, а 100 тачку кључања воде. Неки приписују Кристину да је самостално измислио реверзну скалу Целзијусове првобитне скале, док други верују да је Кристин само преокренуо Целзијусову скалу.[7][8] Дана 19. маја 1743, он је објавио дизајн живиног термометра, „Лионског термометра“ који је направио занатлија Пјер Казати који је користио ову скалу.[9][10][11]

Године 1744, што се поклопило са смрћу Андерса Целзијуса, шведски ботаничар Карл Лине (1707–1778) преокренуо је Целзијусову скалу.[12] Његов „линеов-термометар”, направљен по мери за употребу у његовим стакленицима, направио је Даниел Екстрем, водећи шведски произвођач научних инструмената у то време, чија се радионица налазила у подруму Стокхолмске опсерваторије. Као што се често дешавало у ово доба пре модерних комуникација, бројни физичари, научници и произвођачи инструмената су заслужни за самостално развиће ове исте скалу;[13] међу њима је био Пер Елвиус, секретар Краљевске шведске академије наука (која је имала једну од радионица за инструменте) и са којима се Лине дописивао; и Мартен Стромер (1707–1770) који је студирао астрономију под Андерсом Целзијусом.

Први познати шведски документ[14] који извештава о температурама на овој модерној „узлазној“ Целзијусовој скали је рад Хортус Упсалиенсиса од 16. децембра 1745, о коме је Лине написао свом ученику, Самјуелу Науклеру. У њему, Лине је описао температуре у оранжерији у Ботаничкој башти Универзитета у Упсали:

... пошто калдаријум (врући део стакленика) под углом прозора, само од сунчевих зрака, добија толику топлоту да термометар често достиже 30 степени, иако предани баштован обично води рачуна да не дозволи да премаши 20 до 25 степени, а зими да падне не испод 15 степени ...

Центиград у односу на Целзијус

[уреди | уреди извор]

Од 19. века, научне и термометричке заједнице широм света су користиле фразу „центиградна скала“ и температуре су често пријављиване једноставно као „степени“ или, када се желела већа специфичност, као „степени Целзијуса“, са симболом °C.

На француском језику, термин центиград такође означава стоти део града, када се користи за мерење углова. Термин центезимални степен је касније уведен за температуре,[15] али је такође био проблематичан, јер значи град (стоти део правог угла) на француском и шпанском језику. Ризик од забуне између температуре и углова мерења је елиминисан 1948. године када су 9. састанак Генералне конференције за тегове и мере и Међународног комитета за мерење и мере (CIPM) званично усвојили „степен Целзијуса“ за температуру.[16]

Док је „целзијус“ термин који се обично користи у научном раду, „центиград“ је и даље у уобичајеној употреби у земљама енглеског говорног подручја, посебно у неформалном контексту.[17] Тек у фебруару 1985. Би-Би-Сијева временска прогноза прешла је са „центиградне“ на „целзијусову“.[18]

Значајне температуре

[уреди | уреди извор]

Неке кључне температуре које повезују Целзијусову скалу са другим температурним скалама приказане су у табели испод.

Релације кључних скала
Келвин Целзијус Фаренхајт
Апсолутна нула (тачно) 0 K −273,15 °C −459,67 °F
Тачка кључања течног азота 77,4 K −195,8 °C[19] −320,4 °F
Тачка сублимације сувог леда 195,1 K −78 °C −108,4 °F
Пресек Целзијусових и Фаренхајтових скала 233,15 K −40 °C −40 °F
Тачка топљења H2O (пречишћени лед)[20] 273,1499 K −0,0001 °C 31,9998 °F
Собна температура (НИСТ стандард)[21] 293,15 K 20,0 °C 68,0 °F
Нормална температура људског тела (просечна)[22] 310,15 K 37,0 °C 98,6 °F
Тачка кључања воде на 1 atm (101,325 kPa)
(приближно: видети тачка кључања) 		373,1339 K 99,9839 °C 211,971 °F

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Celsius temperature scale”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. 2. 2012. „Celsius temperature scale, also called centigrade temperature scale, scale based on 0 ° for the melting point of water and 100 ° for the boiling point of water at 1 atm pressure.” 
  2. ^ Helmenstine, Anne Marie (15. 12. 2014). „What Is the Difference Between Celsius and Centigrade?”. Chemistry.about.com. About.com. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 2020-04-25. 
  3. ^ „Essentials of the SI: Base & derived units”. Приступљено 9. 5. 2008. 
  4. ^ „SI brochure, section 2.1.1.5”. International Bureau of Weights and Measures. Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г. Приступљено 9. 5. 2008. 
  5. ^ Celsius, Anders (1742) "Observationer om twänne beständiga grader på en thermometer" (Observations about two stable degrees on a thermometer), Kungliga Svenska Vetenskapsakademiens Handlingar (Proceedings of the Royal Swedish Academy of Sciences), 3 : 171–180 and Fig. 1.
  6. ^ „Resolution 4 of the 10th meeting of the CGPM (1954)”. 
  7. ^ Don Rittner; Ronald A. Bailey (2005): Encyclopedia of Chemistry. Facts On File, Manhattan, New York City. p. 43.
  8. ^ Smith, Jacqueline (2009). „Appendix I: Chronology”. The Facts on File Dictionary of Weather and Climate. Infobase Publishing. стр. 246. ISBN 978-1-4381-0951-0. „1743 Jean-Pierre Christin inverts the fixed points on Celsius' scale, to produce the scale used today.” 
  9. ^ Mercure de France (1743): MEMOIRE sur la dilatation du Mercure dans le Thermométre. Chaubert; Jean de Nully, Pissot, Duchesne, Paris. pp. 1609–1610.
  10. ^ Journal helvétique (1743): LION. Imprimerie des Journalistes, Neuchâtel. pp. 308–310.
  11. ^ Memoires pour L'Histoire des Sciences et des Beaux Arts (1743): DE LYON. Chaubert, París. pp. 2125–2128.
  12. ^ Citation: Uppsala University (Sweden), Linnaeus' thermometer
  13. ^ Citation for Daniel Ekström, Mårten Strömer, Christin of Lyons: The Physics Hypertextbook, Temperature; citation for Christin of Lyons: Le Moyne College, Glossary, (Celsius scale); citation for Linnaeus's connection with Pehr Elvius and Daniel Ekström: Uppsala University (Sweden), Linnaeus' thermometer; general citation: The Uppsala Astronomical Observatory, History of the Celsius temperature scale
  14. ^ Citations: University of Wisconsin–Madison, Linnæus & his Garden and; Uppsala University, Linnaeus' thermometer
  15. ^ Comptes rendus des séances de la cinquième conférence générale des poids et mesures, réunie à Paris en 1913 (PDF). Bureau international des poids et mesures. 1913. стр. 55, 57, 59. Приступљено 2021-06-10. „…à la température de 20° centésimaux” 
  16. ^ „CIPM, 1948 and 9th CGPM, 1948”. International Bureau of Weights and Measures. Архивирано из оригинала 2021-04-05. г. Приступљено 9. 5. 2008. 
  17. ^ „centigrade, adj. and n.”. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. Приступљено 20. 11. 2011. 
  18. ^ 1985 BBC Special: A Change In The Weather на сајту YouTube
  19. ^ Lide, D.R., ed. (1990–1991). Handbook of Chemistry and Physics. 71st ed. CRC Press. p. 4–22.
  20. ^ The ice point of purified water has been measured at 0,000089(10) degrees Celsius – see Magnum, B.W. (јун 1995). „Reproducibility of the Temperature of the Ice Point in Routine Measurements” (PDF). Nist Technical Note. 1411. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2007. 
  21. ^ „SI Units – Temperature”. 2010. Приступљено 7. 11. 2019. 
  22. ^ Elert, Glenn (2005). „Temperature of a Healthy Human (Body Temperature)”. The Physics Factbook. Приступљено 22. 8. 2007. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Степен целзијуса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Степен_целзијуса&oldid=27904881”