Речка

Речка
Речка;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	469
Географске карактеристике
Координате	44° 08′ 29″ С; 22° 28′ 17″ И / 44.141333° С; 22.471333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	197 m
	Речка Речка на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	BO

Речка је насеље у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 469 становника (према попису из 1991. било је 649 становника).

Демографија

У насељу Речка живи 424 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,8 година (53,1 код мушкараца и 56,3 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.235
1953.	1.250
1961.	1.194
1971.	1.054
1981.	828
1991.	649	619
2002.	469	520

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	461	98,29%
Бугари	3	0,63%
Румуни	2	0,42%
Словенци	1	0,21%
непознато	2	0,42%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	2	3
80+	11	19
75—79	24	26
70—74	27	45
65—69	23	29
60—64	19	27
55—59	15	7
50—54	18	17
45—49	13	16
40—44	5	7
35—39	9	3
30—34	10	9
25—29	14	7
20—24	5	14
15—19	1	3
10—14	8	4
5—9	3	8
0—4	11	7
Просек :	53,1	56,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	295	300	284	269	236	209	179

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	52	56	29	17	10	8	5	1	1	0	2,62

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	196	22	142	27	5
Женски	232	13	143	69	7
УКУПНО	428	35	285	96	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	88	69	0	1	2
Женски	83	81	0	0	1
УКУПНО	171	150	0	1	3
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	9	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	5	9	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	0	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Подаци из Историјског архива

Речка је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 km југозападно од Неготина. Смештено је на просечно 150 метара надморске висине, на долинским странама Сиколске река, леве притоке Тимока. Северна географска ширина насеља је од 44о 08’ 48” источна географска дужина 22о 28’ 28”, а површина атара 2.664 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем. Речка је, по предању, основана почетком 17. или 18. века. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења на Градишту, два Селишта, старо гробље и друго). Током своје историје бележи знатне промене у физиономској и демографској величини (1736. је имала 5 кућа, 1846 - 105 кућа, а 1866. године 156 кућа). Данашње насеље обухвата два краја: Доњи и Горњи крај. У њему су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Рашићи или Гагићи (слава св. Лука), Ђурђевићи (слава Митровдан), Ћутаци, Сретковићи, Николићи или Савчићи (слава Ђурђевдан), Перуникићи (слава св. Лука), Веселиновићи (слава Ђурђевдан), Марготићи (слава св. Јован), Веловићи (слава Ђурђевдан), Радунци, Панићи или Лукићи (слава св. Јован), Величковићи (слава св. Јован), Божиловићи (слава св. Никола), Вучићи (слава св. Јован), Вељковићи (св. Никола), Ивановићи (слава св. Јован), Банковци (слава Митровдан), Босиљкићи (слава Видовдан), Здравковићи (слава Ђурђевдан), Карбуловци (слава св. Лука), Тошићи или Влашићи (слава св. Арханђео), Станојевићи (слава св. Врач), Бусићи (слава св. Јован), Џаџићи (слава Ђурђевдан), Јовановићи (слава св. Петка), Пурићи (слава св. Срђа), Боцићи (слава св. Јован) и Барбуловићи (слава св. Параскева). Заветина Речке је Спасовдан. Православни храм посвећен Светом Петру и Павлу (црквена слава Петровдан) је подигнут 1901. године. Становништво Речке је српско староседелачко и досељено. Године 1921. Речка је имала 245 кућа и 1.207 становника, 1948. године 295 кућа и 1.235 становника, а 2002. године 245 кућа и 464 становника. У иностранству из овог насеља 2007. године ради 22 становника (у САД, Аустрији и Немачкој ). Основна школа, која је у насељу почела са радом 1847. године, школске 2006/2007. године је имала 14 ученика. Земљорадничка задруга у Речкој је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1964. била је припојена ПК "Крајина " у Неготину, а данас ради самостално. Речка је Дом културе добила 1950. године, електрифицирана је 1953. године, а телефонске везе са светом добила је 1981. године.

Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице