Каранфили
| Caryophyllaceae Временски распон: горња Креда – данас
| |
|---|---|
| |
| Dianthus deltoides | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Породица: | Caryophyllaceae Juss.
|
| потфамилије | |
|
Alsinoideae | |
Caryophyllaceae, фамилија каранфила, обухвата 86 родова са око 2200 врста[1]. Фамилија је космополитски распрострањена и присутна од тропских и пустињских до високопланинских и антарктичких станишта.
Опис
Биљке из фамилије каранфила су једногодишње или вишегодишње, зељасте и полудрвенасте, понеке имају форму лијана или јастучића[2]. Кора стабла је обично перициклична, а нодуси стабла су надувени[3]. Листови су прости, цели по ободу, уски, делимично са залисцима, а код већине представника декусирано распоређени. Стоме су често дијацитичне[3].
Актиноморфни цветови су груписани у различите типове цимозне цвасти, међу којима је дихазијум најраспрострањенији[2]. Ретко се цветови налазе појединачно. Код највећег броја представника цветови су хермафродитни, али има и оних са једнополним цветовима (нпр. неке врсте рода Silene). Полен је хексапоратан, нектарије се налазе на цветној ложи. Присутан је систем спорофитне самоинкомпатибилности за спречавање самооплођења.
Плод код представника ове фамилије је већином чаура, код неких су заступљене орашица и бобица[2]. Семе поседује перисперм. Број хромозома n = 7–15, 17[3].
Филогенија и систематика фамилије
Фамилија Caryophyllaceae спада у истоимени ред (Caryophyllales), у коме су јој најсродније фамилије Achatocarpaceae и Amaranthaceae(штиреви). Најстарији фосил који говори о старости фамилије каранфила је полен врсте Periporopollenites polyoratus из горње креде (кат Кампан)[3]. Од креде до данас еволуцију фамилије је карактерисала велика диверзификација родова и процеси коеволуције са опрашивачима (нпр. род Silene са ноћним лептирима) и гљивама (микориза).
Фамилија каранфила се традиционално дели на три потфамилије: Alsinoideae, Paronychioideae и Silenoideae (Caryophylloideae). Представници потфамилије Paronychioideae се сматрају примитивним, карактерише их присуство залистака и одсуство круничниих листића. Код представника потфамилије Alsinoideae чашични листићи су слободни, а крунични поседују отворену нерватуру. У потфамилији Silenoideae чашични листићи су срасли, а крунични листићи имају нокатац.
Молекуларна истраживања филогенетских односа у оквиру фамилије показла су да је потфамилија Paronychioideae парафилетска[1][3][4], обухвата неколико примитивних грана фамилије. Парафилија је присутна и у потфамилији Alsinoideae[1] те се нови системи класификације очекују.
Списак родова[5]
Литература
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- ^ а б в Fior S., Karis P.O., Casazza G., Minuto L., Sala F. 2006. Molecular phylogeny of the Caryophyllaceae (Caryophyllales) inferred from chloroplast matK and nuclear rDNA ITS sequences. American Journal of Botany 93: 399–411
- ^ а б в Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. str. 267—268. ISBN 8617005459
- ^ а б в г д Stevens, P. F. (2001 onwards). Caryophyllaceae. Angiosperm Phylogeny Website. Добављено: 25.09.2009.
- ^ Smissen R.D., Clement J.C., Garnock-Jones P.J., Chambers G.K. 2002. Subfamilial relationships within Caryophyllaceae as inferred from 5' ndhF sequences. American Journal of Botany 89: 1336-1341
- ^ Списак родова