Хрватска куна
Куна (ИСО 4217: HRK, нумерички код: 191) је била национална валута Републике Хрватске од 30. маја 1994. године, када је заменила дотадашњи хрватски динар, до 31. децембра 2022. године, када је замењена евром. 1 куна састојала се од 100 липа.[1]
Инфлација у 2010. је износила 1,8%.
Независна Држава Хрватска
[уреди | уреди извор]Валута истог имена се користила и на територији НДХ за наплаћивање роба и услуга и то паралелно с југословенским динаром, италијанском лиром и немачком рајх марком до 30.11. 1941, а након тога као једино и искључиво законито средство плаћања.
Новчанице (куне) у оптицају: 50 бан, 1 и 2 кн (25. септембар 1942) 10 кн (30. август 1941) 50, 100, 500 и 1000 кн (26. мај 1941) 5000 кн (15. јул 1943) 1000 и 5000 кн (1. септембар 1943)
Новчанице (куне) које због ратних околности нису издане, а у потпуности су биле израђене: 100 и 500 кн (1. септембар 1943) 20 и 50 кн (15. јануар 1944)
Новчанице у изради: 10000 кн (само нацрти)
Курс куне 1941-45. у односу на немачку РМ (Рајх марку) био је фиксан 20 Кн за 1 РМ (1 УСД = 2,50 РМ или 50 Кн.
Од јесени 1942. за дознаке из света грађанима и војницима на служби у Вермахту примењиван курс 40 кн = 1 РМ, од пролећа 1943. 60 кн = 1 РМ, од јесени 1944. до 8. маја 1945. 120 кн = 1 РМ.
Валута Републике Хрватске
[уреди | уреди извор]Уведена је у оптицај 31. маја 1994. године уз замену 1000 хрватских динара за 1 куну.
Кованице
[уреди | уреди извор]- 1 липа,
- аверс: Кукуруз
- 2 липе,
- аверс: Винова лоза
- 5 липа,
- аверс: Храст лужњак
- 10 липа,
- аверс: Дуван
- 20 липа,
- аверс: Маслина
- 50 липа,
- аверс: Велебитска дегенија
- 1 куна,
- аверс: Славуј
- 2 куне,
- аверс: Туњ
- 5 куна,
- аверс: Мрки медвед
- 25 куна,
- пригодна кованица
Новчанице
[уреди | уреди извор]Слика | Вредност | Димензије | Главна боја | Опис | Датум | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Аверс | Реверс | У кунама | Аверс | Реверс | Штампања | Издавања | ||
5 куна | 122×61 mm | Зелена | Фран Крсто и Петар Зрински | Стара тврђава и нацрт вараждинске тврђаве. | 7. март 2001 | 9. јули 2001 | ||
10 куна | 126×63 mm | Зелена-Браон | Јурај Добрила | Амфитеатар у Пули и Мотовун | 7. март 2001
9. јули 2012 |
18. јун 2001
18. март 2012 | ||
20 куна | 130×65 mm | Црвена | Бан Јосип Јелачић | Дворац Елц у Вуковару и Голубица из Вучедола | 7. март 2001
9. јули 2012 |
16. август 2008
18. март 2012 | ||
50 куна | 134×67 mm | Плава | Иван Гундулић | Дубровник и Кнежев двор | 7. март 2001
9. јули 2012 |
25. новембар 2002
25. септембар 2017 | ||
100 куна | 138×69 mm | Наранџаста | Иван Мажуранић и Башчанска плоча | Катедрала Светог Вида у Ријеци | 7. март 2001
9. јули 2012 |
3. јун 2002
| ||
200 куна | 142×71 mm | Браон | Стјепан Радић | Зграда главне команде у Осијеку и Тврђа | 7. март 2001
9. јули 2012 |
12. август 2002
| ||
500 куна | 146×73 mm | Зелена | Марко Марулић | Диоклецијанова палата у Сплиту | 31. октобар 1993 | 30. мај 1994 | ||
1000 куна | 150×75 mm | Плава-Црвена-Сива | Анте Старчевић | Статуа краља Томислава и Загребачка катедрала | 31. октобар 1993 | 30. мај 1994 | ||
Комеморативне новчанице | ||||||||
10 куна | 126×63 mm | Зелена-Браон | Јурај Добрила | Амфитеатар у Пули и Мотовун
(10 година независности) |
24 May 2004 | 30. мај 2004 | ||
20 куна | 130x65 mm | Црвена | Бан Јосип Јелачић | Дворац Елц у Вуковару и Голубица из Вучедола
(20 година независности) |
30 May 2014 | 30. мај 2014 |
Од 1. јануaра 2023. у Хрватској се као званична валута користи евро према курсу 7,53 куне за један евро.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Katalog hrvatskog novca”. Hrvatski numizmatički portal. Приступљено 18. 01. 2019.
- ^ „У Хрватској од сутра цене у кунама и у еврима”. Политика. 4. 9. 2022. Приступљено 4. 9. 2022.