Пређи на садржај

Смртност мајки у Индији

С Википедије, слободне енциклопедије

Едукација жена у Индији, један је од значајних чинилаца смањења смртности породиља

Смртност мајки у Индији је једна од могућих и релативно честих узрока смрти породиља током трудноће или након трудноће, укључујући и периоде након абортуса или након порођаја.[1] Различите земље и културе имају различите стопе и узроке смрти породиља.[2] Како унутар Индије постоје значајне разлике како у приступу здравственој заштити између региона тако и у социо-економским факторима, сходно томе, постоје и разлике у смртности мајки у различитим деловима државе, региону према демографским категоријама жена.[3]

Трудноћа укључује рањивост породиља и због ње су жене изложене ризику да умру, а Индија је једна од многих земаља која сваке године бележи велики број смртних случајева жена повезаних са трудноћом.[4]

Жене умиру као резултат компликација током и након трудноће и порођаја или побачаја. Већина ових компликација које се развију током трудноће могле су се лако спречити или излечити. У другу групу компликације су оне које су постојале пре трудноће, али су се погоршавале током трудноће, посебно ако нису праћене и лечене у оквиру неге породиље.

Дефиниције

[уреди | уреди извор]

Смрт породиље (матернална (мајчинска) смртност)

[уреди | уреди извор]

Смрт породиље или матернална (мајчинска) смртност је смртност жене за време трудноће, на порођају и шест недеља (42 дана) после порођаја, независно од трајања или локализације трудноће. Она може настати због било ког узрока у вези са трудноћом или са погоршањем тока трудноће или при њеном вођењу, али не као последица случајних или узгредних узорка.[5][6][7]

Генерално се прави разлика између„ директне мајчине смрти “која је последица компликација саме трудноће, порођаја или неге и„ индиректног узрока смрти “која је смрт повезана са трудноћом код пацијента са већ постојећим или недавним здравственим проблемом. Остале смрти које се догоде током трудноће и нису с њом повезане називају се случајним, задесним или неакушерским.

Умрла мајка

[уреди | уреди извор]

Годишњи број женских смртних случајева из било ког узрока који је повезан или је отежан трудноћом или њеним управљањем (изузимајући случајне или задесне узроке) током трудноће и порођаја или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на трајање и место трудноће , изражено на 100 000 живорођених, за одређени временски период.

Смртност породиља у вези с трудноћом

[уреди | уреди извор]

Смрт настала током трудноће, порођаја и пуерперијума, дефинише се као: смрт жене током трудноће или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на узрок смрти (акушерска и неакушерска смрт ).[8] Смртност у вези с трудноћом је смрт жена у току трудноће или 42 дана по завршетку трудноће, независно од узрока смрти.

Касна смртност породиља

[уреди | уреди извор]

Касна смртност породиље је смрт жена услед директних или индиректних акушерских компликација после више од 42 дана, али мање од годину дана после завршетка трудноће или након прекида трудноће.

Индиректна акушерска смрт

[уреди | уреди извор]

Индиректна акушерска смрт је она која је последица претходне постојеће болести или болести која се развила током трудноће и која није настала услед директних акушерских узрока, већ је погоршана физиолошким ефектима трудноће. Пример: код жене која има шећерну болест, када затрудни, њена трудноћа погоршава шећерну болест и она од ње умире.

Живорођенче

[уреди | уреди извор]

Потпуно избацивање или вађење производа зачећа из тела мајке, без обзира на трајање трудноће, која, након таквог раздвајања, удише или показује било какве друге доказе о животу као што су куцање срца, пулсирање пупчане врпце или одређено кретање вољних мишића, без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)

Извештавање о смртности мајки

[уреди | уреди извор]

Међународно извештавање о смртности мајки у склопу међународног извештавања о смртности мајки, прихвата само оне смртни случајеви мајки који су се догодили пре истека 42-дневног референтног периода и треба да буду укључени у израчунавање различитих односа и стопа. Праћење каснијих смртних случајева омогућава добијање информација за национално, регионално и глобално разумевању ових догађаја без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)

Доживотни ризик од мајчине смрти

[уреди | уреди извор]

Доживотни ризик од мајчине смрти је вероватноћа да мајка затрудни и вероватноћа да умре као резултат те трудноће због кумулираних животних ризика од мајчине смрти током репродуктивних година жене.[9]

Показатељи смртности породиља

[уреди | уреди извор]

Показатељ који се користи за израчунавање смртности породиља требло би означити само у односу на број живорођења или на број укупних рођења (живорођења плус смрти фетуса). Ако су доступна оба показатеља, калкулацију треба извршити за сваки појединачно.[9]

Стопа смртности породиље (матернална смртност)
Нумератор: Смртност породиља (број умрлих)
________________________________________ х К (стопа смртности)
Деноминатор: Живорођења
Напомена: резултате смртности породиља треба представити као однос нумератора према деноминатору, помножено са „К“ (где „К“ може да буде 1.000, 10.000 или 100.000, према избору и прописима земље).
Стопа смртности мајки: као број умрлих мајки на 100 000 живорођених, мера је ризика од смрти након што жена затрудни.
Пример: постоји град који има 1.000 људи. Једанаест жена у граду затрудни. Једна беба побаци. Десет жена роди десет живих беба. Једна од рођених жена умире због компликација у трудноћи. Однос материнске смртности је 1 од 10. мајки: и означава број умрлих мајки (директних и индиректних) у датом периоду на 100.000 жена репродуктивног узраста током истог временског периода.[10]

Подаци о смртности мајки и другим релевантним променљивим добијају се кроз базе података које воде СЗО, УНПД, УНИЦЕФ и Група Светске банке података. Подаци доступни из земаља разликују се у погледу извора и метода. С обзиром на варијабилност извора података, за сваки извор података користе се различите методе како би се дошло до процена у земљама које су упоредиве и омогућавају регионално и глобално агрегирање.   Однос материнске смртности (ММР) дефинисан је као број умрлих мајки током датог временског периода на 100.000 живорођених у истом временском периоду. Приказује ризик од мајчине смрти у односу на број живорођених и у основи бележи ризик од смрти у једној трудноћи или по једном живорођеном детету.

Историја

[уреди | уреди извор]

Индија која је доприносила 1/5 глобалног терета апсолутних смртности мајки, достигла је процењени годишњи пад коефицијента смртности мајки (ММР) за 4,7%.[11][12] и 3,5% годишње повећања рођених од 1990.године.[11][13] Светска здравствена организација је 2018. честитала Индији на великом смањењу смртности мајки од 2005. године.[14]

Деведесет и четири процента (94%) свих смртних случајева мајки догађа се у земљама са ниским и нижим средњим дохотком.[15][16]

У септембру 2000. године, Уједињене нације, које су биле суочене са огромним бројем умрлих мајки у Индији и другим земљама у развоју, обавезале су се да свој пети Миленијумски развојни циљ (МДГ 5) буде глобално смањењење коефицијента смртности мајки (ММР), за четвртину по нивоима од 1990. до 2015. године. Индија је потписница Миленијумске декларације усвојене на Генералној скупштини Уједињених нација у септембру 2000. године и доследно је потврђивала своју посвећеност овим развојнин циљевима. Ови МДГ циљеви били су у складу са националним развојним циљевима Индије за смањење сиромаштва и других области ускраћености.[17]

Светска здравствена организација (СЗО) је 2018. године честитала Индији на великом смањењу смртности мајки од 2005. године,[14] посебно последњих година, смањивши однос смртности мајки (ММР) за 77%, или са 556 на 100.000 живорођених 1990. године на 130 на 100.000 живорођених у 2016. години, што је СЗО оценила као изузетан подвиг за разлику од глобалне смртности мајки за коју се наводи да је доживела пад од 43%.

Пре тога, различити извештаји описивали су високе стопе материнске смртности у Индији,[18][19] из којих су СЗО и друга међународна тела закључили да Индија није могла да постигне Миленијумске развојне циљеве (МДГ).

Током 2005. године процењено да је животни ризик мајке у Индији током живота износио 1 на 70. Слично томе, однос мајчинске смртности (ММР; према број умрлих мајки на 100.000 живорођених) у Индији је износио 450.[20]

У 2010. години, отприлике једна четвртина свих смртних случајева мајки везаних за трудноћу и порођај догоди се у Индији. Статистика је показала да до 2010. године више од пола милиона жена - већина њих живи у земљама у развоју - сваке године умире од компликација везаних за трудноћу или порођај, а око четвртине ових "мајчиних" смртних случајева догодило се у Индији.[20]

Индија је показивала сталан пад смртности мајки:

  • са 254 на сваких 100.000 живорођених у периоду од 2004. до 2006. године,
  • на 178 на сваких 100 000 живорођених у периоду од 2010. до 2012. године.[21]
  • Према систему за регистрацију узорака (СРС), извештаји 2011-2013, које је објавио генерални секретар Индије, однос мајчинске смртности (ММР) износио је 167 на 1.000.000 живорођених у земљи.

Према Миленијумском развојном циљу (МДГ) 5, циљ је смањити однос смртности мајки (ММР) за три четвртине између 1990. и 2015. године То значи смањење ММР са 560 у 1990. на 140 у 2015. години.[22][23]

У 2014. години Индија је допринела петини глобалног терета апсолутних мајчиних смртних случајева, док је према процени њен коефицијент материнске смртности процењен на 4,7%, а износио је 174 умрлих на 100.000 живорођених у Индији.[24]

Према Уреду генералног регистра, тај однос је опао са 130 у периоду од 2014 до 2016. на 122 умрлих у периоду од 2015. до 2017. године, бележећи смањење од 6,15% у односу на последње податке из анкете у периоду од 2014 до 2016 године.

Садашњи индијски ММР је испод задатог Миленијумског развојног циља (МДГ) и води земљу на пут да постигне циљ одрживог развоја (СДГ) од ММР испод 70 умрлих на 100.000 живорођених у Индији до 2030. године.[25]

Стопа смртности мајки у Индији

[уреди | уреди извор]

Однос материнске смртности је број жена које умру од трудноће повезаних узрока током трудноће или у року од 42 дана од прекида трудноће на 100.000 живорођених. Подаци се процењују регресионим моделом користећи информације о уделу смртности мајки међу умрлима од АИДС-а код жена старости 15-49 година, плодности, родитељима и БДП-у.[3]

  • Стопа смртности мајки у Индији за 2017. годину била је 145,00 , што је пад од 3,33% у односу на 2016. годину.
  • Стопа смртности мајки у Индији за 2016. годину износила је 150,00 , што је пад од 5,06% у односу на 2015. годину.
  • Стопа материнске смртности у Индији за 2015. годину износила је 158,00 , што је пад од 4,82% у односу на 2014. годину.
  • Стопа материнске смртности у Индији за 2014. годину износила је 166,00 , што је пад од 5,14% у односу на 2013. годину.
Смртност породиља у Индији

Стопа смртности по здравственом стању

[уреди | уреди извор]

Од 1980. до 2015. године еклампсија је била у 1,5% случајева узрок смртности мајки у Индији. [26]

Током наведеног период, број жена које су патиле од ове болести био је идентичан, али је при карју период праћења такође дошло и до благог смањења броја смртних исхода мајки због еклампсије.[9]

Медицински узроци смрти

[уреди | уреди извор]

Ова слика приказује главне узроке смртних случајева повезаних са трудноћом у Сједињеним Америчким Државама од 2011. до 2014. Смрт мајке може се пратити и преко здравља мајке, што укључује физичко вежбање током читаве трудноће и приступ основној нези. Више од половине смртности мајки догоди се у прва 42 дана након рођења. Раса, локација и финансијски статус доприносе како смртности мајки која утиче на жене широм земље.

Као одговор на висок ниво смртности мајки у Тексасу, Стејт департмент је 2013. године основао Радну групу за мајчину смртност и морбидитет. Према извештају Амнести Интернатионал-а из 2010. године, пет здравствених стања заједно чини 74% свих смртних случајева мајки у САД-у.

Касне смрти мајки су све више у фокусу пажње. Напредак медицине у земљама са високим ресурсима значи да жене могу остати у животу неколико недеља или месеци након озбиљне болести повезане са трудноћом. Преглед касних смртности мајки у извештају MBRRACE-UK из 2015. године открио је да је највећи узрок касне мајчине смрти био због малигнитета (28%), а други најчешћи узрок је ментално здравље (23%); 14% касних смртности мајки било је услед самоубиства.[27]

Емболија
[уреди | уреди извор]

Емболија крвних судова или зачепљење крвног суда вероватно због дубоке венске тромбозе, крвног угрушка који се формира у дубокој вени, обично у ногама, која може бити и из других дубоких вена можедовести до дугорочних ефеката или бити фатална.[28][29][30][31][32][33][34][35]

Крварење
[уреди | уреди извор]

Јако крварење може бити узроковано прирастајем плаценте, прирастком и перкретом, пукнућем материце, ектопичном трудноћом, атонијом материце, задржаним продуктима зачећа и сужењем. Током порођаја уобичајено је изгубити између пола литре крви, у зависности од тога да ли мајка рађа природним путем или царским резом. Додатна и јака крварења, унутрашњих органи мајке могу да пређу у шок због лошег протока крви и бити фатална.

Постпорођајна крварења су најчешћи узрок смрти у целом свету и препоручују се нове иницијативе у сиромашнијим земљама - нпр. neпнеуматска одећа против шока и тампонадe.

Прееклампсија
[уреди | уреди извор]

Отприлике 20 недеља до порођаја, труднице могу имати повишење крвног притиска што би могло указивати на прееклампсију. Прееклампсија укључује неправилни рад јетре и бубрега, на шта указују протеини у урину, као и хипертензија. Прееклампсија такође може постати еклампсија, када мајка пада у коми, што је ретко,али фатално.[36][37][38][39][40][41][42]

Инфекција
[уреди | уреди извор]

Инфекција је веома честа компликација и настаје због нарушеног имунолошког систем. Наиме када је жена трудна, њен имунолошки систем се понаша другачије од првобитног, склонији је инфекцији која може бити претећа и за мајку и за бебу. Различите врсте инфекција укључују инфекцију плодне воде и околних ткива, грип, инфекције гениталног тракта и инфекцију сепсе / крви. Грозница, језа, абнормални рад срца и дисање могу указивати на неки облик инфекције.[43][44][45][46][47][48]

Кардиомиопатија
[уреди | уреди извор]

Кардиомиопатија, праћена увећањем срца, задебљањем и крутошћу срчаног мишића доводи до тога да срце слаби и оно на крају умире.[49][50]

То може довести до ниског крвног притиска, смањене функције срца и срчане инсуфицијенције. Остали кардиоваскуларни поремећаји такође доприносе смртности мајки.

  • Неки од главних узрока смртних случајева повезаних са трудноћом
  • Микроскопска слика хипертрофичних крвних судова у трудноћи
    Микроскопска слика хипертрофичних крвних судова у трудноћи
  • Емболија тробоза
    Емболија тробоза
  • Кардиомиопатија
    Кардиомиопатија
  • Крварење у бубрежном пределу
    Крварење у бубрежном пределу

Постпорођајна депресија

[уреди | уреди извор]

Постпорођајна депресија се широко не лечи и непрепознаје, али може да доведе до самоубиства. Самоубиство је један од најзначајнијих узрока смртности мајки, и за које се наводи да су у многим студијама узрок број један. Постпорођајна депресија је узрокована хемијском неравнотежом услед хормоналних промена током и после рођења, дуготрајнија је и озбиљнија од „беби блуза“.

Директни и индиректни узроци смрти

[уреди | уреди извор]

Директни узроци смрти

[уреди | уреди извор]
Директни узроци смрти Стопа на 100.000 материнстава
Тромбоза и тромбоемболија 1.01
Антепартумско крварење и постпартумно крварење 0.55
Емболија амнионске течности 0.42
Сепса гениталног тракта 0.29
Рана трудноћа / ектопична трудноћа 0.25
Прееклампсија и еклампсија 0.25
Анестезија 0.13

Индиректни узроци смрти

[уреди | уреди извор]
Индиректни узроци смрти Стопа на 100.000 материнстава
Срчани 2.06
Индиректна сепса - грип , упала плућа / други 1.26
Индиректна неуролошка стања, укључујући епилепсију 1.01
Психијатријска 0.80
Касне смрти мајки

Преваленција

[уреди | уреди извор]

Према Билтену система за регистрацију узорака из 2016. године, Индија је регистровала смањење коефицијента смртности мајки (ММР) за 26,9% почев од 2013. године. Стопа смртности породиље је опала са 167 у периоду од 2011. до 2013. години на 130 на 100.000 становника, што је у односу на период од 2014. до 2016. године и 122 у периоду од 2015. до 2017. године, смањење од 6,15% у односу на последње податке из анкете из периода од 2014. до 2016. године. При чему је национална здравствена заштита остала иста за жене на селу и у градовима у богатијим индијским државама.[51] У сиромашнијим државама градске жене много чешће користе здравствену заштити од сеоских жена. [51]

Стопа смртности мајки у Индији на 100.000 живорођених.[52]

2004-06 2007-09 2010-12 2011-13 2014-16
Индија (укупно) 254 212 178 167 130
Асам 480 390 328 300 237
Бихар/Џарканд 312 261 219 208 165
Мадија Прадеш/Чатисгар 335 269 230 221 173
Oриса 303 258 235 222 180
Раџастан 388 318 255 244 199
Утар Прадеш/Утараканд 440 359 292 285 201
ЕАГ & Asam међузбир 375 308 257 246 188
Андра Прадеш 154 134 110 92 74
Теленгана 81
Карнатака 213 178 144 133 108
Керала 95 81 66 61 46
Тамил Наду 111 97 90 79 66
Јужно укупан збир 149 127 105 93 77
Гуџарат 160 148 122 112 91
Харајана 186 153 146 127 101
Махараштра 130 104 87 68 61
Панџаб 192 172 155 141 122
Тападни Беднгал 141 145 117 113 101
Друге државе 206 160 136 126 97
Остали међузбир 174 149 127 115 93

Доступност здравствене заштите по регионима

[уреди | уреди извор]

У новембру 2016. године влада Индије је покренула Pradhan Mantri Surakshit Matritva Abhiyan, или шему безбедне трудноће, чији је циљ пружање бесплатне и свеобухватне неге деветог дана сваког месеца током трудноће. У оквиру овог пројекта трудницама се пружају бесплатни пренатални прегледи у другом или трећем тромесечју у владиним здравственим установама, укључујући ултразвук, тестове крви и урина.[53]

Потпуна заштита односи се на најмање четири антенаталне посете, једну инјекцију тетанусног токсоида (ТТ) и таблете или сирупа фолне киселине и гвожђа (током 100 или више дана). Ипак, пружање ових услуга женама представља изазов, посебно у сиромашнијим државама. Не више од 3,3 процента трудница у Бихару пријавило је да им је пружена потпуна антенатална нега, која је најнижа међу индијским државама.[53]

Стопе коришћења здравствене заштите мајки једнаке су за жене на селу и у градовима у богатијим индијским државама. У сиромашнијим државама урбане жене приступају здравственој заштити много чешће од жена на селу.[54] Државе БИМАРУ имају низ проблема, укључујући смртност мајки.[55]

Асам

Асам има највећу стопу смртности мајки у Индији.[56] Унутар Асама неке од највиших стопа смртности мајки су међу радницима на плантажама чаја.[57]

Андра Прадеш

Регионални програм у Андра Прадешу настоји да међу лекарима и медицинским сестрама истражи који су узроцима смртности мајки у локалним заједницама.[58] Општа околност је да смртност мајки има различите узроке на различитим местима, али ако би клинике сазнале који су заједнички узроци за то подручје, тада би здравствени радници били боље припремљени за борбу против спречавање будућих смртних случајева међу мајкама.[58]

Бихар

У поређењу са другим државама, Бихар има релативно ниске стопе коришћења услуга медицинске заштите.[59]

Западни Бенгал

Истраживање из 2019. године у руралном делу Западног Бенгала известила су да су „три одлагања“ проузроковала масовну мајчину смрт.[60] То су кашњење у одлуци за одлазак на клинику, кашњење у стварном доласку на клинику и кашњење у пружању неге на клиници.[60]

Карнатака

Карнатака има највећу стопу смртности мајки у Јужној Индији.[61] У интервјуима су мајке навеле да нису користиле здравствене услуге, најчешће због недостатак приступа превозу до клинике, високих трошкова неге и мала користи од посете клиници.[61] Када мајка умре у овом региону, то је често у постпарталном периоду.[61]

Утар Прадеш

Анкете показују да жене у Утар Прадешу које су образованије и имају више новца знатно чешће користе више услуга материнског здравља.[62]

Превенција

[уреди | уреди извор]
Добро здравље мајке велико је благостање за породицу и целокупно индијско друштво.

У Индији, између осталих фактора, координација између нивоа у систему порођаја и фрагментација неге објашњавају лош квалитет здравствене заштите мајки, што је погоршано масовном неписменошћу.[18] Већина смртних случајева мајки може се спречити, јер су здравствена решења за спречавање или управљање компликацијама добро позната. У том смислу свим женама је потребно обезбедити приступ висококвалитетној нези у трудноћи, као и током и после порођаја.[56]

Брига о здрављу мајке кроз редовне контроле током трудноће један је од задатака здравственог система Инддије, који она реализује по препорукама СЗО.

Разне цивилне организације предложиле су низ ефикасних стратегија за смањење стопе смртности жена у Индији, које обухватају:

  • Давање високог приоритет услугама заштите здравља мајки и детета (МЦХ) кроз интеграцију програма (нпр планирање породице) који се односе на МЦХ;
  • Обраћање веће пажње на негу током порођаја, и најкритичнијих периода за могуће компликације;
  • Обезбеђење смештаја за породицу у заједници, који може пружити чисто и сигурно место у билизини породиљских чекаоница у болницама за мајке са високим ризиком;
  • Побољшање квалитет неге здравља мајки и детета на нивоу руралне заједнице (правилно узимање историје, палпација, преглед крвног притиска и срца фетуса, скрининг фактора ризика и упућивање на лабараторијске анализе);
  • Побољшање квалитет неге на нивоу примарне здравствене заштите (хитна помоћ и правилно упућивање);
  • Укључивање у постпорођајни програм заштиту здравља мајки и детета и услуге планирања породице;
  • Испитивање изводљивост националне мреже служби за трансфузију крви;
  • Едукација младих девојка о здрављу и сексу и неформално едуковање становништва о заштити здравља мајки и детета;
  • Истраживање репродуктивног понашање и усредсредите обуку из акушерства и гинекологије првенствено на практичне вештине у управљању радом и порођајем;
  • Осигурати свакој жени право на сигурно мајчинство и побољшати превоз, до здравствене установе:

Светска здравствена организација је 2018. године уочила четири недавно спроведене промене у Индији које су утицале на смањење смртности мајки:[63]

  1. Влада Индије је повећала доступност здравствене заштите за труднице и новопечене мајке
  2. Финансирани су бројни програми у оквиру којих су плаћани превози породиља до болнице и трошкови порођаја.
  3. Повећане су инвестиције у образовање жена
  4. Побољшане су здравствене услуге и промовисана сарадња између приватних и државних клиника кроз неколико програма.

Пре 2017. године, влада Индије се усредсредила на свеобухватно сагледавање смртност мајки, учећи о узроцима смрти како би развила план за превенцију.[64] Да би потом почев од 2017. индијска влада фокус деловања усмерила у програме за откривање ризика, а затим понудила здравствену заштиту како би спречила смрт мајки.[64]

Национално истраживање из 2016. године, које се очекивало да ће открити да ако домаћинство изгуби жену због смрти мајке, да ће друге жене у домаћинству тражити више клиничких услуга током трудноће и након порођаја, није се остварило.[65] Супротно овим очекивањима, студија је уместо тога открила да након мајчине смрти, жене уместо тога избегавају болнице и више траже помоћ од традиционалних народних бабица.[65] Разлози за то су различити, али део објашњења је да су многе од тих жена могле да оду у болницу ради неге, али су из неког страха одлуче да то избегну. [65]

Друштвени фактори који утичу на смртност мајки у Индији су неједнакост:

  • у дохотку у појединим деловима Индије;
  • у нивоу приступа пренаталној нези и нези у постпарталном периоду;
  • у ниво образовања жене;
  • у положају мајчине заједнице у регионалној подели између села и града;
  • у приступу мајке исхрани током трудноће;
  • у степену локалне санитарне исправности;

Исти здравствени системи за праћење који прате смртност мајки, такође траже од жена да пријаве и друге проблеме, попут недостатка доброг третмана од стране болничког особља.

Иако здравство у Индији процењује и извештава о смртности мајки,[66] пружање услуга опште подршке женама могло би побољшати многе аспекте здравствене заштите.[66]

Иницијативе за јавно здравље

[уреди | уреди извор]
Миленијумски развојни циљ за побољшање здравља мајки од 2000 — 2015.

Индија је учествовала у Миленијумском развојном циљу за побољшање здравља мајки, у оквиру кога је Влада Индије покренула разне иницијативе за јавно здравље како би обезбедила безбедно и сигурно окружење. Неке од ових иницијатива су:

  • Janani Suraksha Yojana (JSY),[67]
  • Pradhan Mantri Matru Vandana Yojana (PMMVY),
  • Pradhan Mantri Surakshit Matritva Abhiyan (PMSMA).[68]
  • Poshan Abhiyan and Laqshya.

Влада Индије је такође предузела и низ иницијатива за побољшање инфраструктуре земље побољшањем путева и пружањем бесплатних услуга хитне помоћи примарној здравственој заштити.[69]

Истраживањa

[уреди | уреди извор]

Смртност мајки у Индији је велики изазов за проучавање, јер је прилично ретка, може се догодити из различитих разлога, а изазовна је и за извештавање.[51] Прво национално репрезентативно истраживање материнске смртности у целој Индији обављено је 2014. године[51]

На основу две глобална студије из 2015. године спроведен у Индији, у којима је приказана смртност мајки у Индији, допринеле су изради националне стратегије за планирање у овој области.[70][71][72] Упоређујући ове студије са ранијим верзије ове две студије из 2013. године, истраживачи су приметили да су користили различите податке и анализе тако да дошли до различитих закључака о разликама у материнској смртности у Индији.[73]

Извештај из 2017. године није открио значајнији утицај, на промену смртности мајки након велике студије на 160.000 трудница које су учествовале у једнонедељном образовном програму за побољшање здравља мајки и исхода порођаја.[74]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Maternal mortality rates and statistics”. UNICEF DATA (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-16. 
  2. ^ „India Maternal Mortality Rate 2000-2021”. www.macrotrends.net. Приступљено 2021-03-16. 
  3. ^ а б „India Maternal Mortality Rate 2000-2021”. www.macrotrends.net. Приступљено 2021-03-16. 
  4. ^ Gwatkin, D. R.; Rutstein, S.; Johnson, K.; Suliman, E.; Wagstaff, A.; Amouzou, A. (2007). „Socio-economic differences in health, nutrition, and population within developing countries: An overview”. Nigerian Journal of Clinical Practice. 10 (4): 272—282. PMID 18293634. 
  5. ^ American academy of pediatrics. Levels of neonatal care. Pediatrics 2004:114; 1341-47.
  6. ^ Rosenberg, D. I.; Moss, M. M.; American Academy of Pediatrics Section on Critical Care; American Academy of Pediatrics Committee on Hospital Care (2004). „Guidelines and levels of care for pediatric intensive care units”. Guidelines and Levels of Care for Pediatric Intensive Care Units. Pediatrics. 114 (4): 1114—25. PMID 15466118. S2CID 22373306. doi:10.1542/peds.2004-1599. .
  7. ^ Canadian paediatric society (2006). „Levels of Neonatal Care”. Paediatr Child Health. 11: 303—6. .
  8. ^ „Indicator Metadata Registry Details”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-16. 
  9. ^ а б в „Definitions of Maternal Mortality”. PRI (на језику: енглески). 2014-01-10. Приступљено 2021-03-16. 
  10. ^ International Classification of Diseases (ICD) International Classification of Diseases, Volume-2 Instruction Manual. 10th Revision, Geneva, World Health Organization, 2010
  11. ^ а б RGI (2006) Registrar General/Centre for Global Health Research, University of Toronto. New Delhi: Registrar General of India
  12. ^ WHO, UNICEF, UNFPA, World Bank (2012) Trends in maternal mortality: 1990 to 2010. Geneva: World Health Organization
  13. ^ IIPS (2010) District level household and facility survey (DLHS-3) 2007–2008: India. Mumbai: International Institute for Population Sciences
  14. ^ а б „India has achieved groundbreaking success in reducing maternal mortality”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25. 
  15. ^ Trends in maternal mortality: 2000 to 2017: estimates by WHO, UNICEF, UNFPA, World Bank Group and the United Nations Population Division. Geneva: World Health Organization; 2019
  16. ^ „Maternal mortality”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25. 
  17. ^ „Millennium Development Goals”. UNDP in India (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 03. 2021. г. Приступљено 2021-03-25. 
  18. ^ а б Prakash, A.; Swain, S.; Seth, A. (1991). „Maternal mortality in India: Current status and strategies for reduction”. Indian Pediatrics. 28 (12): 1395—1700. PMID 1819558. 
  19. ^ Dhar, Sujoy (2009-01-26). „India grapples with high maternal death rate”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25. 
  20. ^ а б Goldie, Sue J.; Sweet, Steve; Carvalho, Natalie; Natchu, Uma Chandra Mouli; Hu, Delphine (2010). „Alternative Strategies to Reduce Maternal Mortality in India: A Cost-Effectiveness Analysis”. PLOS Medicine. 7 (4): e1000264. PMC 2857650 Слободан приступ. PMID 20421922. doi:10.1371/journal.pmed.1000264 Слободан приступ. .
  21. ^ Baggchi, S. (2014). „Report shows causes of maternal deaths in India”. BMJ. 349: g6035. PMID 25288272. S2CID 30640966. doi:10.1136/bmj.g6035. .
  22. ^ „India registers 26.9 per cent decline in Maternal Mortality Rate since 2013: SRS Bulletin”. The Economic Times. Приступљено 2021-03-25. 
  23. ^ „Steps Taken to Reduce IMR and MMR”. pib.gov.in. Приступљено 2021-03-25. 
  24. ^ Montgomery, Ann L.; Ram, Usha; Kumar, Rajesh; Jha, Prabhat; Million Death Study Collaborators (2014). „Maternal Mortality in India: Causes and Healthcare Service Use Based on a Nationally Representative Survey”. PLOS ONE. 9 (1): e83331. Bibcode:2014PLoSO...983331M. PMC 3893075 Слободан приступ. PMID 24454701. doi:10.1371/journal.pone.0083331 Слободан приступ. .
  25. ^ Watts, Kerean (2019-11-12). „Maternal mortality ratio in decline”. Health Issues India (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25. 
  26. ^ Nobis, P. N.; Hajong, Anupama (2016). „Eclampsia in India Through the Decades”. The Journal of Obstetrics and Gynecology of India. 66 (Suppl 1): 172—176. PMC 5016424 Слободан приступ. PMID 27651598. doi:10.1007/s13224-015-0807-5. .
  27. ^ Lewis, Gwyneth (2018-04-19), Saving mothers' lives: the contribution of the Confidential Enquiries into Maternal Deaths to improving maternal health in the UK, CRC Press, стр. 1—18, ISBN 978-1-315-38339-2, doi:10.1201/9781315383392-1, Приступљено 2021-03-19 
  28. ^ Leestma J (1988). „Forensic Aspects of General Neuropathology”. Ур.: Leestma J. Forensic Neuropathology. Raven Press. стр. 61—3. .
  29. ^ Hellemans, Alexander; Bunch, Bryan (1988). The Timetables of Science. New York, New York: Simon and Schuster. стр. 317. ISBN 978-0-671-62130-8.
  30. ^ Arambašić M. (1986). „Embolija”. Ур.: Arambašić M. Opšta patologija. Dečje novine. стр. 68—72. 
  31. ^ Ћерамилац А, Патологија механичких повреда. Медицинска књига Београд-Загреб, 1973, стр. 50-56
  32. ^ Tadžer I. (1986). „Embolija”. Ур.: Tadžer I i sar. Opšta patofiziologija. Medicinska knjiga. стр. 233. 
  33. ^ Schulz, F.; Trübner, K.; Hildebrand, E. (1996). „Fatal fat embolism in acute hepatic necrosis with associated fatty liver”. Am J Pathol. 17 (3): 264—8. PMID 8870880. doi:10.1097/00000433-199609000-00016. .
  34. ^ Hulman, G. (1995). „The pathogenesis of fat embolism”. J Pathol. 176 (1): 3—9. PMID 7616354. S2CID 40062390. doi:10.1002/path.1711760103. .
  35. ^ Schneider, V.; Klug, E. (1971). „Fettembolie der Lungen nach ausserer Hertzmassage”. Rechtsmedicine. 28: 76—81. .
  36. ^ [Guideline] American College of Obstetricians and Gynecologists, Task Force on Hypertension in Pregnancy. Hypertension in pregnancy. Report of the American College of Obstetricians and Gynecologists’ Task Force on Hypertension in Pregnancy. Obstet Gynecol. 122 (5): 1122—31. новембар 2013.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. Hypertension in pregnancy. ACOG Technical Bulletin No. 219. Washington DC: 1996.
  38. ^ WHO, 2004. Bethesda, MD. Global Burden of Disease for the Year 2001 by World Bank Region, for Use in Disease Control Priorities in Developing Countries, National Institutes of Health: WHO. Make every mother and child count. World Health Report, 2005, Geneva:World Health Orga... 2nd ed.
  39. ^ Szczepaniak-Chicheł L, Bręborowicz GH, Tykarski A. „Treatment of arterial hypertension in pregnancy”. Archives of Perinatal Medicine. 13 (2): 7—16. 2007. .
  40. ^ Sibai, B. M. (јул 2003). „Diagnosis and management of gestational hypertension and preeclampsia”. Obstet Gynecol. 102 (1): 181—92. PMID 12850627. S2CID 21262146. doi:10.1016/s0029-7844(03)00475-7. .
  41. ^ Taylor, R. N.; De Groot, C. J.; Cho, Y. K.; Lim, K. H. (1998). „Circulating factors as markers and mediators of endothelial cell dysfunction in preeclampsia”. Semin Reprod Endocrinol. 16 (1): 17—31. PMID 9654604. S2CID 5799800. doi:10.1055/s-2007-1016249. .
  42. ^ Barron, W. M.; Heckerling, P.; Hibbard, J. U.; Fisher, S. (септембар 1999). „Reducing unnecessary coagulation testing in hypertensive disorders of pregnancy”. Obstet Gynecol. 94 (3): 364—70. PMID 10472861. doi:10.1016/s0029-7844(99)00333-6. .
  43. ^ Marshall JC, Vincent JL, Guyatt G, Angus DC, Abraham E, Bernard G; et al. (2005). „Outcome measures for clinical research in sepsis:a report of the 2nd Cambridge Colloquium of the International Sepsis Forum”. Critical Care Medicine. 33 (8): 1708—16. .
  44. ^ Calandra T, Cohen J; International Sepsis Forum Definition of Infection in the ICU Consensus Conference (2005). „The international sepsis forum consensus conference on definitions of infection in the intensive care unit”. Critical Care Medicine. 33 (7): 1538—48. .
  45. ^ Luna, C. M.; Blanzaco D; Niederman MS; Matarucco W; Baredes NC, Desmery P; et al. (2003). „Resolution of ventilator-associated pneumonia: prospective evaluation of the clinical pulmonary infection score as an early clinical predictor of outcome”. Critical Care Medicine. 31 (3): 676—82. .
  46. ^ Warren JW (1997). „Catheter-associated urinary tract infections”. Infectious Disease Clinics of North America. 11 (3): 609—22. .5. Vincent JL. „Nosocomial infections in adult intensive-care units”. Lancet (361): 2068—77. 2003. .
  47. ^ Quartin, A. A.; Schein RM; Kett DH; Peduzzi PN (1997). „Magnitude and duration of the effect of sepsis on survival”. Department of Veterans Affairs Systemic Sepsis Cooperative Studies Group.JAMA. 277 (13): 1058—63. .
  48. ^ Šurbatović M, Jevđić J, Filipović N. Application of the score of sepsis in 30 patients with sepsis of various severity. Anestezija, reanimacija, transfuzija 2000; 28(1/2): 113–7.
  49. ^ Falk RH and Hershberger RE. The dilated, restrictive, and infiltrative cardiomyopathies. In: Zipes DP, Libby P, Bonow RO, Mann DL, Tomaselli GF, Braunwald E, eds. Braunwald's Heart Disease: A Textbook of Cardiovascular Medicine. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 77.
  50. ^ Marian, A.J.; Roberts, R. (2001). „The Molecular Genetic Basis for Hypertrophic Cardiomyopathy”. Journal of Molecular and Cellular Cardiology. 33 (4): 655—670. ISSN 0022-2828. PMC 2901497 Слободан приступ. PMID 11273720. doi:10.1006/jmcc.2001.1340. 
  51. ^ а б в г Montgomery, Ann L.; Ram, Usha; Kumar, Rajesh; Jha, Prabhat; for The Million Death Study Collaborators (2014). „Maternal Mortality in India: Causes and Healthcare Service Use Based on a Nationally Representative Survey”. PLOS ONE. 9 (1): e83331. Bibcode:2014PLoSO...983331M. PMC 3893075 Слободан приступ. PMID 24454701. doi:10.1371/journal.pone.0083331 Слободан приступ. .
  52. ^ „Maternal Mortality Ratio (MMR) (Per 100000 Live Births)”. GOVERNMENT OF INDIA. Приступљено 17. 3. 2021. 
  53. ^ а б Taneja, Richa (2017-02-23). „Analysis: Why India Cannot Follow New WHO Guidelines To Protect Mothers”. Everylifecounts.NDTV.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 08. 2019. г. Приступљено 2021-03-20. 
  54. ^ Montgomery, Ann L.; Ram, Usha; Kumar, Rajesh; Jha, Prabhat; Million Death Study Collaborators (2014). „Maternal Mortality in India: Causes and Healthcare Service Use Based on a Nationally Representative Survey”. PLOS ONE. 9 (1): e83331. Bibcode:2014PLoSO...983331M. PMC 3893075 Слободан приступ. PMID 24454701. doi:10.1371/journal.pone.0083331 Слободан приступ. .
  55. ^ Dehury, Ranjit Kumar; Samal, J. (2016). „Maternal Health Situation in Bihar and Madhya Pradesh: A Comparative Analysis of State Fact Sheets of National Family Health Survey (NFHS)-3 and 4”. Journal of Clinical and Diagnostic Research. 10 (9): IE01—IE04. PMC 5071966 Слободан приступ. PMID 27790466. doi:10.7860/JCDR/2016/19079.8404. .
  56. ^ а б Cousins, Sophie (2016). „Assam: India's state with the highest maternal mortality”. BMJ. 353: i1908. PMID 27048471. S2CID 39019791. doi:10.1136/bmj.i1908. 
  57. ^ Cousins, Sophie (2016). „Assam: India's state with the highest maternal mortality”. BMJ. 353: i1908. PMID 27048471. S2CID 39019791. doi:10.1136/bmj.i1908. .
  58. ^ а б Singh, Samiksha; Murthy, Gudlavalleti V. S.; Thippaiah, Anitha; Upadhyaya, Sanjeev; Krishna, Murali; Shukla, Rajan; Srikrishna, S. R. (2015). „Community Based Maternal Death Review: Lessons Learned from Ten Districts in Andhra Pradesh, India”. Maternal and Child Health Journal. 19 (7): 1447—1454. PMID 25636651. S2CID 10994252. doi:10.1007/s10995-015-1678-1. .
  59. ^ Kumar, G Anil; Dandona, Rakhi; Chaman, Priyanka; Singh, Priyanka; Dandona, Lalit (2014). „A population-based study of neonatal mortality and maternal care utilization in the Indian state of Bihar”. BMC Pregnancy and Childbirth. 14: 357. PMC 4287469 Слободан приступ. PMID 25326202. doi:10.1186/1471-2393-14-357 Слободан приступ. .
  60. ^ а б Sk, Md Illias Kanchan; Paswan, Balram; Anand, Ankit; Mondal, Nasim Ahamed (2019). „Praying until death: Revisiting three delays model to contextualize the socio-cultural factors associated with maternal deaths in a region with high prevalence of eclampsia in India”. BMC Pregnancy and Childbirth. 19 (1): 314. PMC 6712765 Слободан приступ. PMID 31455258. doi:10.1186/s12884-019-2458-5 Слободан приступ. .
  61. ^ а б в Vidler, Marianne; Ramadurg, Umesh; Charantimath, Umesh; Katageri, Geetanjali; Karadiguddi, Chandrashekhar; Sawchuck, Diane; Qureshi, Rahat; Dharamsi, Shafik; Joshi, Anjali; von Dadelszen, Peter; Derman, Richard; Bellad, Mrutyunjaya; Goudar, Shivaprasad; Mallapur, Ashalata; Community Level Interventions for Pre-eclampsia (CLIP) India Feasibility Working Group (2016). „Utilization of maternal health care services and their determinants in Karnataka State, India”. Reproductive Health. 13 (Suppl 1): 37. PMC 4943501 Слободан приступ. PMID 27356502. doi:10.1186/s12978-016-0138-8 Слободан приступ. .
  62. ^ Dey, Arnab; Hay, Katherine; Afroz, Bilal; Chandurkar, Dharmendra; Singh, Kultar; Dehingia, Nabamallika; Raj, Anita; Silverman, Jay G. (2018). „Understanding intersections of social determinants of maternal healthcare utilization in Uttar Pradesh, India”. PLOS ONE. 13 (10): e0204810. Bibcode:2018PLoSO..1304810D. PMC 6171889 Слободан приступ. PMID 30286134. doi:10.1371/journal.pone.0204810 Слободан приступ. .
  63. ^ World Health Organization (10 June 2018). "India has achieved groundbreaking success in reducing maternal mortality". www.who.int. World Health Organization.
  64. ^ а б Kansal, Amrita; Garg, Suneela; Sharma, Malvika (2018). „Moving from maternal death review to surveillance and response: A paradigm shift”. Indian Journal of Public Health. 62 (4): 299—301. PMID 30539893. S2CID 54476544. doi:10.4103/ijph.IJPH_37_18 Слободан приступ. .
  65. ^ а б в Rai, Rajesh Kumar; Singh, Prashant Kumar; Kumar, Chandan (2016). „Is the use of maternal healthcare among prospective mothers higher in households that have experienced maternal death? Evidence from India”. Health Policy and Planning. 31 (7): 844—852. PMID 26864163. doi:10.1093/heapol/czv140. .
  66. ^ а б Jungari, Suresh; Sharma, Baby; Wagh, Dhananjay (2021). „Beyond Maternal Mortality: A Systematic Review of Evidences on Mistreatment and Disrespect During Childbirth in Health Facilities in India”. Trauma, Violence, & Abuse. 22 (4): 739—751. PMID 31630667. S2CID 204815017. doi:10.1177/1524838019881719. .
  67. ^ „PMMVY | Ministry of Women & Child Development”. wcd.nic.in. Приступљено 2021-03-25. 
  68. ^ „Home”. PMSMA (на језику: енглески). 2016-04-13. Приступљено 2021-03-25. 
  69. ^ „Ambulance Services at Rural Hospitals / Block Primary Health Centres / Primary Health Centres through Public Private Partnerships” (PDF). новембар 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 02. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2021. 
  70. ^ Kassebaum, Nicholas J.; et al. (2016). „Global, regional, and national levels of maternal mortality, 1990–2015: A systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 388 (10053): 1775—1812. PMC 5224694 Слободан приступ. PMID 27733286. doi:10.1016/S0140-6736(16)31470-2. .
  71. ^ Global Burden of Disease Collaborative Network (2016), Global Burden of Disease Study 2015 (GBD 2015) Life Expectancy, All-Cause and Cause-Specific Mortality 1980-2015 (dataset), Seattle: Institute for Health Metrics and Evaluation
  72. ^ Alkema, Leontine; Chou, Doris; Hogan, Daniel; Zhang, Sanqian; Moller, Ann-Beth; Gemmill, Alison; Fat, Doris Ma; Boerma, Ties; Temmerman, Marleen; Mathers, Colin; Say, Lale; Ahmed, S.; Ali, M.; Amouzou, A.; Braunholtz, D.; Byass, P.; Carvajal-Velez, L.; Gaigbe-Togbe, V.; Gerland, P.; Loaiza, E.; Mills, S.; Mutombo, N.; Newby, H.; Pullum, T. W.; Suzuki, E.; Written on behalf of UN MMEIG collaborators and the UN MMEIG technical advisory group (2016). „Global, regional, and national levels and trends in maternal mortality between 1990 and 2015, with scenario-based projections to 2030: A systematic analysis by the UN Maternal Mortality Estimation Inter-Agency Group”. The Lancet. 387 (10017): 462—474. PMC 5515236 Слободан приступ. PMID 26584737. doi:10.1016/S0140-6736(15)00838-7. .
  73. ^ Kassebaum, Nicholas J.; Lopez, Alan D.; Murray, Christopher J L.; Lozano, Rafael (2014). „A comparison of maternal mortality estimates from GBD 2013 and WHO”. The Lancet. 384 (9961): 2209—2210. PMID 25625393. S2CID 205975571. doi:10.1016/S0140-6736(14)62421-1. 
  74. ^ Semrau, Katherine E.A.; Hirschhorn, Lisa R.; Marx Delaney, Megan; Singh, Vinay P.; Saurastri, Rajiv; Sharma, Narender; Tuller, Danielle E.; Firestone, Rebecca; Lipsitz, Stuart; Dhingra-Kumar, Neelam; Kodkany, Bhalachandra S.; Kumar, Vishwajeet; Gawande, Atul A. (2017). „Outcomes of a Coaching-Based WHO Safe Childbirth Checklist Program in India”. New England Journal of Medicine. 377 (24): 2313—2324. PMC 5672590 Слободан приступ. PMID 29236628. doi:10.1056/NEJMoa1701075. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смртност_мајки_у_Индији&oldid=28393841”