Пређи на садржај

Воловотке

С Википедије, слободне енциклопедије

Воловотке
Типска врста Orobanche elatior
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Orobanchaceae

Родови

списак важнијих родова је у тексту

Воловотке (Orobanchaceae), породица скривеносеменица из реда Lamiales обухвата око 90 родова са више од 2.000 врста. Већина наведених родова раније је сврставанa, а према неким класификацијама и данас се сврстава у породицу Scrophulariaceae, али заједно представљају специфичну породицу паразитских и полупаразитских родова[1] биљака које живе на кореновима биљака домаћина.[2]

Основне одлике

[уреди | уреди извор]

Биљке из породице воловотки су једногодишње, двогодишње или вишегодишње, зељасте или жбунасте паразитске биљке без хлорофила. Као и већина паразитских биљака и воловотке су везане за своје домаћину помоћу хаусторија,[а] које преносе хранљиве материје од домаћина до паразита. Полупаразитске врсте поседују и додатни, латерални коренов систем.[4]

Код највећег броја родова стабло је неразгранато, жућкасте боје (етиолирано), са траговима хлорофила. Листови су јако редуковани, сведени на љуспе.[2] Постављени су наизменично, спирално распоређени.[5]

Цветови су са петочланим цветним омотачем, круница је двоусната, прашника је четири, а синкарпни гинецеум је са надцветним плодником. Скупљени су у гроздасте цвасти. Плод је чаура са великим бројем ситних семена.[2]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Воловотке су космополитска породица. Распрострањене су у умереном појасу Европе, Африке, Америке, Азије и Аустралије.[5]

Важније врсте из породице воловотки

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хаусторија (од лат. haurire - црпсти, упијати) или сисаљка је специфичан орган код паразитских и полупаразитских биљака цветница који ураста у тело биљке домаћина, одакле црпи хранљиве материје.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 07. 2013. 
  2. ^ а б в Kojić 2004, стр. 335-336
  3. ^ „Haustorij”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 20. 4. 2017. 
  4. ^ Westwood, James H.; Yoder, John I.; Timko, Michael P.; dePamphilis, Claude W. (1. 04. 2010). „The evolution of parasitism in plants”. Trends in Plant Science. 15 (4): 227—235. ISSN 1878-4372. PMID 20153240. doi:10.1016/j.tplants.2010.01.004. 
  5. ^ а б Zhang, Zhi-Yun; Tzvelev, Nikolai N. „Orobanchaceae”. Flora of China. Приступљено 17. 4. 2017. 
  6. ^ „Orobanchaceae”. The Plant List. Приступљено 20. 4. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kojić, Momčilo; Pekić, Sofija; Dajić, Zora (2004). Botanika. Beograd: Draganić. ISBN 978-86-441-0571-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]