Пређи на садржај

Линц

Координате: 48° 18′ 11″ С; 14° 17′ 26″ И / 48.303056° С; 14.290556° И / 48.303056; 14.290556
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак линч.
Линц
Linz
Линц
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
ДржаваАустрија
Савезна државаГорња Аустрија
Становништво
Становништво‍
 — 188.968
 — густина1,97 ст./km2
Агломерација289.107
Географске карактеристике
Координате48° 18′ 11″ С; 14° 17′ 26″ И / 48.303056° С; 14.290556° И / 48.303056; 14.290556
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина266 m
Површина96.048 km2
Линц на карти Аустрије
Линц
Линц
Линц на карти Аустрије
Остали подаци
ГрадоначелникФранц Добуш
Поштански број4010, 4040–4049, 4020–4029, 4030–4039
Позивни број0732
Веб-сајт
linz.at

Линц (нем. Linz) је трећи по величини град у Аустрији, смештен у северном делу државе. Линц је управно, привредно и културно средиште покрајине Горње Аустрије, где чини засебан градски округ. Линц је познат по добро лепом старом градском језгру, али и као средиште аустријске тешке индустрије. Линц је 2009. био Културна престоница Европе.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Порекло назива града је везано још за праисторију, када је ово подручје насељавали Келти. Они су основали насеље на овом месту под именом Лентос (Lentos), који су касније Римљани преиначили у Лентија (Lentia), а у раном средњем веку германска племена су преузела назив поједноставивши га у данашњи Линц (Linz).

Географске одлике

[уреди | уреди извор]
Дунав у Линцу

Линц се налази у северном делу Аустрије, близу чешке границе (око 30 км). Престоница Беч удаљена је око 200 км источно или 2 и по часа вожње.

Рељеф: Линц се сместио на стратешки важном месту у пространој котлини у горњем Подунављу, средишњем делу Горње Аустрије. Град се образовао на брегу изнад Дунава, на стратешки важном раскршћу пловних и копнених путева.

Клима: Клима у граду је умерено континентална са благим утицајем планинске климе са оближњих Алпа (правац дувања ветрова, зимски снег).

Воде: Кроз град протиче важна река Дунав, а у јужном делу граду у њега утиче мања река Траун. Положај града на Дунаву је био веома важан за развој Линца и његове привреде.

Историја

[уреди | уреди извор]
Панорама Линца

Линц су основали Римљани, који су га звали "Lentia", а пре тога је ту била келтско насеље "Lentos". За време Светог римског царства био је седиште обласних и локалних влада и био је значајан по трговини са многим крајевима на обе стране Дунава, од Чешке и Пољске до Балкана и Италије. Једно кратко време био је најзначајнији град царства, јер је хабзбуршки цар Фридрих III од Хабзбурга ту провео своје задње дане. После смрти цара 1493. године поново су Беч и Праг постали важнији. Значајан становник града био је Јохан Кеплер. Адолф Хитлер и филозоф Лудвиг Витгенштајн су похађали школу у Линцу.

Кратко пре и за време Другог светског рата Линц је израстао у велики индустријски центар. Ту се производио челик и хемикалије за ратне потребе. Многе фабрике су биле растављене у Чехословачкој и састављене у Линцу. Хитлер је имао велике архитектонске планове везане за Линц. Линц је био град у коме је некада живео, па је намеравао да од њега створи културну престолницу Трећег рајха. Крај Линца се налазио део концентрационог логора Маутхаузен, који је био задњи ослобођени концентрациони логор. Главни логор Маутхаузен је 25 km удаљен од Линца.

Економија

[уреди | уреди извор]
Линц је познат по својој металној индустрији, која је добила замах у Другом светском рату на иницијативу Хермана Геринга

Линц је веома развијен индустријски град. У држави је познат као средиште аустријске тешке индустрије. Највећи челични концерн је Весталпина АГ, која је позната по ЛД поступку производње челика. Има промет око 5,85 милијарди евра. У Линцу се налази и произвођач слаткиша ПЕЗ (PEZ). Град се налази на главној аустријској железничкој линији, која повезује Беч са Немачком и Швајцарском.

Туристичке знаменитости и култура

[уреди | уреди извор]
Лентос уметнички музеј

Линц има очувано старо градско језгро. Главна улица води на главни трг, где се налази „стуб куге“, као сећање на све умрле од куге у Линцу. Замак се налази на истом месту где је била грађена римска тврђава и где је било седиште цара Фридриха III. Ту се налази најстарија аустријска црква, која је грађена у доба Каролинга. Катедрала свете Марије почела се градити 1855. године, а изграђена је 1924. године и представља највећу, али не и највишу катедралу у Аустрији.

Брукнерхауз је концерна дворана, која је добила име по Антону Брукнеру, који је рођен крај Линца. Концерна дворана се налази само 200 m од замка. Лентос уметнички музеј је отворен 2003. године и представља један од најзначајнијих музеја модерне уметности у Аустрији. Између Брукнерхауза и Лентоса је парк уз Дунав, који млади користе за сусрете и за фестивале током љета.

Заједно са литванским Вилњусом Линц је 2009. године био европска престолница културе.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главна пешачка улица у средишту Линца
Демографија
1981.1991.2001.2011.
199.910203.044183.504189.889

По процени из 2016. у граду је живело 203012 становника[1] и по томе је то трећи по величини град у држави. Градска агломерација има близу 300.000 становика. Метрополитенско подручје Линца има око 450.000 становника и друго је по величини у држави (после великог Беча). У граду живи велики број радника и студената из разних земаља света. Према подацима из 2012, у Линцу живи 10.000 Срба.[2]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Градски дворац
    Градски дворац
  • Нова катедрала
    Нова катедрала
  • Нибелуншки мост
    Нибелуншки мост
  • Савремени трамвај на градским улицама
    Савремени трамвај на градским улицама
  • Стари Линц -Уршулинска црква
    Стари Линц -Уршулинска црква
  • Градски кеј
    Градски кеј
  • Нови део града
    Нови део града
  • еко-облакодер "Power Tower"
    еко-облакодер "Power Tower"
  • Стара градска катедрала
    Стара градска катедрала
  • Веома познати градски вашар
    Веома познати градски вашар
  • Градски ботанички врт
    Градски ботанички врт

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Statistik Austria: Bevölkerung zu Jahresbeginn 2002-2017 nach Gemeinden (Gebietsstand 1. Januar 2017)
  2. ^ „Тамо далеко: Линц”. Радио-телевизија Републике Српске. 03. 06. 2012. Приступљено 05. 06. 2012. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Линц&oldid=28515973”