Воловотке
| Воловотке | |
|---|---|
| |
| Типска врста Orobanche elatior | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Orobanchaceae |
| Родови | |
|
списак важнијих родова је у тексту | |
Воловотке (Orobanchaceae), породица скривеносеменица из реда Lamiales обухвата око 90 родова са више од 2.000 врста. Већина наведених родова раније је сврставанa, а према неким класификацијама и данас се сврстава у породицу Scrophulariaceae, али заједно представљају специфичну породицу паразитских и полупаразитских родова[1] биљака које живе на кореновима биљака домаћина.[2]
Основне одлике
[уреди | уреди извор]Биљке из породице воловотки су једногодишње, двогодишње или вишегодишње, зељасте или жбунасте паразитске биљке без хлорофила. Као и већина паразитских биљака и воловотке су везане за своје домаћину помоћу хаусторија,[а] које преносе хранљиве материје од домаћина до паразита. Полупаразитске врсте поседују и додатни, латерални коренов систем.[4]
Код највећег броја родова стабло је неразгранато, жућкасте боје (етиолирано), са траговима хлорофила. Листови су јако редуковани, сведени на љуспе.[2] Постављени су наизменично, спирално распоређени.[5]
Цветови су са петочланим цветним омотачем, круница је двоусната, прашника је четири, а синкарпни гинецеум је са надцветним плодником. Скупљени су у гроздасте цвасти. Плод је чаура са великим бројем ситних семена.[2]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Воловотке су космополитска породица. Распрострањене су у умереном појасу Европе, Африке, Америке, Азије и Аустралије.[5]
Родови
[уреди | уреди извор]- Aeginetia (паразит)
- Agalinis (полупаразит)
- Alectra (полупаразит)
- Asepalum (полупаразит)
- Aureolaria (полупаразит)
- Bartsia (полупаразит)
- Bellardia (полупаразит)
- Boschniakia (паразит)
- Brandisia (полупаразит)
- Buchnera (полупаразит)
- Bungea (полупаразит)
- Buttonia (полупаразит)
- Castilleja (полупаразит)
- Cellulanus parvus (паразит)
- Centranthera (полупаразит)
- Christisonia (паразит)
- Cistanche (паразит)
- Clevelandia (полупаразит)
- Conopholis (паразит)
- Cordylanthus (полупаразит)
- Cycnium (полупаразит)
- Cymbaria (полупаразит)
- Dasistoma (полупаразит)
- Epifagus (паразит)
- Escobedia (полупаразит)
- Eremitilla (паразит)
- Esterhazya (полупаразит)
- Euphrasia (полупаразит)
- Gerardiina (полупаразит)
- Ghikaea (полупаразит)
- Gleadovia (паразит)
- Graderia (полупаразит)
- Harveya (паразит)
- Hedbergia (полупаразит)
- Hyobanche (паразит)
- Lamourouxia (полупаразит)
- Lathraea (паразит)
- Leptorhabdos (полупаразит)
- Leucosalpa (полупаразит)
- Lindenbergia (није паразит)
- Macranthera (полупаразит)
- Magdalenaea (полупаразит)
- Mannagettaea (паразит)
- Melampyrum (полупаразит)
- Melasma (полупаразит)
- Micrargeria (полупаразит)
- Micrargeriella (полупаразит)
- Monochasma (полупаразит)
- Nesogenes (полупаразит)
- Nothobartsia (полупаразит)
- Nothochilus (полупаразит)
- Odontites (полупаразит)
- Omphalotrix (hemiparasitic)
- Ophiocephalus (полупаразит)
- Orobanche (паразит)
- Orthocarpus (полупаразит)
- Parastriga (полупаразит)
- Parentucellia (полупаразит)
- Pedicularis (полупаразит)
- Petitmenginia (полупаразит)
- Phacellanthus (паразит)
- Phelypaea (паразит)
- Phtheirospermum (полупаразит)
- Physocalyx (полупаразит)
- Platypholis (паразит)
- Pseudobartsia (полупаразит)
- Pseudomelasma (полупаразит)
- Pseudosopubia (полупаразит)
- Pseudostriga (полупаразит)
- Pterygiella (полупаразит)
- Radamaea (полупаразит)
- Rehmannia (није паразит, понекад се сврстава ван породице Orobanchaceae, као сестрински таксон)
- Rhamphicarpa (полупаразит)
- Rhaphispermum (полупаразит)
- Rhinanthus (полупаразит)
- Rhynchocorys (полупаразит)
- Schwalbea (полупаразит)
- Seymeria (полупаразит)
- Sieversandreas (полупаразит)
- Silviella (полупаразит)
- Siphonostegia (полупаразит)
- Sopubia (полупаразит)
- Spirostegia (полупаразит)
- Striga (полупаразит)
- Tetraspidium (полупаразит)
- Thunbergianthus (полупаразит)
- Tienmuia (паразит)
- Tozzia (полупаразит)
- Triaenophora (није паразит)
- Triphysaria (полупаразит)
- Vellosiella (полупаразит)
- Xizangia (полупаразит)
- Xylocalyx (полупаразит)[6]
Важније врсте из породице воловотки
[уреди | уреди извор]-
Euphrasia rostkoviana - Видац -
Lathraea squamaria - Потајница -
Orobanche minor - Мала водњача
.jpg)
.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 07. 2013.
- ^ а б в Kojić 2004, стр. 335-336
- ^ „Haustorij”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ Westwood, James H.; Yoder, John I.; Timko, Michael P.; dePamphilis, Claude W. (1. 04. 2010). „The evolution of parasitism in plants”. Trends in Plant Science. 15 (4): 227—235. ISSN 1878-4372. PMID 20153240. doi:10.1016/j.tplants.2010.01.004.
- ^ а б Zhang, Zhi-Yun; Tzvelev, Nikolai N. „Orobanchaceae”. Flora of China. Приступљено 17. 4. 2017.
- ^ „Orobanchaceae”. The Plant List. Приступљено 20. 4. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kojić, Momčilo; Pekić, Sofija; Dajić, Zora (2004). Botanika. Beograd: Draganić. ISBN 978-86-441-0571-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „OROBANCHACEAE”. mobot.org. Приступљено 17. 4. 2017.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
