Кошуља
Кошуља је одевни предмет који служи за покривање горњег дела тела. Име потиче од латинске речи casula што значи грубо сукно. Она има са предње стране пун вертикални отвор који се закопчава дугмићима. Често се под оковратник кошуље ставља кравата или машна.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарија позната кошуља откривена је у египатској гробници у Таркану. Потиче од око 3000 година п. н. е., и ради се о префињеној ланеној кошуљи[1]. Све до 12. века кошуље су биле саставни део ношења али испод неке друге одеће[2]. У средњем веку кошуља постаје видљив део одеће и најчешће су је носили људи скромнијих сталежа: пастири, затвореници, покајници и др[3]. У 17. и 18. веку се сматрало да је ношење кошуље без неког другог одевног предмета непристојно готово као да данас идете у доњем вешу[4]. Чак и касније, 1879. године, ношење кошуље без ичега преко се сматрала неадекватним[2].
У осамнаестом веку, уместо доњег веша, мушкарци су се „ослонили на дуге репове кошуља... да служе функцији гаћа.[5] Историчар костима из осамнаестог века Џозеф Страт веровао је да су мушкарци који не носе кошуље у кревет непристојни.[6] Чак и до 1879. године, видљива кошуља без ичега преко ње се сматрала неприкладном.[2]
Кошуља је понекад имала наборе на врату или манжетнама. У шеснаестом веку, мушке кошуље су често имале вез, а понекад су набори или чипке биле на врату и манжетнама. Током осамнаестог века дуги набори, или жаботи, били су модерни.[7][8] Кошуље у боји почеле су да се појављују почетком деветнаестог века, што се може видети на сликама Џорџа Калеба Бингама. Све до двадесетог века оне су сматране лежерном одећом, и само за раднике ниже класе. За једног џентлмена, „носити небескоплаву кошуљу било је незамисливо 1860. године, али је постало стандард до 1920. и 1980. представљало је најобичнији догађај.”[9]
Европљанке и Американке почеле су да носе кошуље око 1860. године, када је царица Еугенија од Француске популаризовала Гарибалдијеву кошуљу, црвену кошуљу какву су носили борци за слободу под Ђузепом Гарибалдијем.[10][11] Крајем деветнаестог века, Вековни речник је описао обичну кошуљу као „од памука, са платненим грудима и манжетнама припремљеним за учвршћивање скробом, при чему су крагна и манжетне обично одвојени и подесиви“.
Прво документовано појављивање израза „Дати кошуљу са леђа“ догодило се 1771. године као идиом који указује на крајњи очај или великодушност и још увек је у употреби. Године 1827, Хана Монтегју, домаћица у северном делу Њујорка, изумела је одвојиву крагну. Уморна од сталног прања целе кошуље свог мужа када је само крагни то било потребно, одрезала му је крагне и смислила начин да их закачи за овратник након прања. Тек 30-их година 20. века држачи за крагне су постали популарни, иако су ови рани додаци више подсећали на копче за кравате него на мале учвршћиваче оковратника који су данас доступни. Они су повезали крајеве крагне са краватом, држећи их у месту.[12]
Кошуља је била неизоставни детаљ у народним ношњама већине народа нанашим просторима[13]. Кошуља се сматрала за гардеробу нижег слоја све до 20. века. Али се то крајем 19. и почетком 20. века потпуно променило. Као што је за џентлмена 1860-их било незамисливо да носи плаву кошуљу, тако је у 1920-им и 1980-им то постао стандард[14].
Типови
[уреди | уреди извор]- Логорска кошуља – широка, равно резана кошуља или блуза кратких рукава са једноставним предњим отвором и „камп крагном“.[15][16]
- Формална кошуља – кошуља са формалном (донекле крутом) крагном, отвором по целој дужини напред од крагне до поруба (обично закопчана), и рукавима са манжетнама.[17][18]
- Бела кошуља – обично кошуља беле боје
- Вечерња кошуља – кошуља посебно направљена да се носи уз мушку вечерњу одећу, нпр. црна кравата или бела кравата.
- Гвајабера – везена кошуља са четири џепа.[19][20]
- Песничка кошуља – широка кошуља или блуза са пуним бискупским рукавима, обично са великим наборима на предњој страни и на манжетнама.[21][22]
- Мајица – такође „мајица“, лежерна кошуља без крагне и дугмади, направљена од растезљиве, фино плетене тканине, најчешће памука, и најчешће кратких рукава. Првобитно ношена испод других кошуља, сада је уобичајена кошуља за свакодневно ношење у неким земљама.[23][24]
- Мајица дугих рукава – мајица са дугим рукавима који се протежу и покривају руке.[25]
Конструкција
[уреди | уреди извор]Кошуља се као и већина остале одеће састоји од стандардних делова:
- Рукави
- Оковратник или крагна
- Део уз тело
- Манжетна
- Додатни детаљи
Сви ови делови се различито дизајнирају у скалду са потребама и локалним обичајима и традицијама. Класични материјали од који се кошуља може шивати су: памук, вуна, лан и разни синтетички материјали.
Рукави могу бити дуги или кратки у зависности од доба године када се носе. Такође и сам крој рукава зависи од примене
Оковратници могу бити различито дизајнирани. Најпознатији оковратник је са преклапањем на који се могу качити кравате или машне. Такође познат је тип Руска крагна[26] на којој није могуће додати кравату.
Тело кошуље најчешће бити широко, класично и уско. Често се за уске кошуље каже струкиране и оне се користе за свечане прилике. Широке кошуље се више користе када се нешто ради. По средини са предње стране постоји отвор који се закопчава по облачењу кошуље.
Манжетна је део кошуље непосредно уз шаку. На њој се најчешће налази дугме које се закопчава након облачења. Посттоје дуге и плитке манжетне са једним или више дугмића.
Додатни детаљи се постављају на кошуље са посебним захтевима. Најчешћи детаљ је џеп, али се могу наћи и разне траке, натписи и сл.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Barber, Elizabeth Wayland (1994). Women's Work. The first 20,000 Years. New York: Norton & Company. стр. 135. ISBN 978-0-393-31348-2.
- ^ а б в William L. Brown III, "Some Thoughts on Men's Shirts in America, 1750-1900", Thomas Publications, Gettysburg, PA. 1999. ISBN 978-1-57747-048-9. стр. 7.
- ^ C. Willett; Cunnington, Phillis (1992). The History of Underclothes. New York: Dover Publications Inc. стр. 23–25. ISBN 978-0-486-27124-8.
- ^ C. Willett; Cunnington, Phillis (1992). The History of Underclothes. New York: Dover Publications Inc. стр. 54. ISBN 978-0-486-27124-8.
- ^ Linda Baumgarten, "What Clothes Reveal: The Language of Clothing in Colonial and Federal America", The Colonial Williamsburg Foundation, Williamsburg, Virginia, in association with the Yale University Press, New Haven, Connecticut. 2002. ISBN 0-300-09580-5. стр. 27.
- ^ Linda Baumgarten, "What Clothes Reveal: The Language of Clothing in Colonial and Federal America", The Colonial Williamsburg Foundation, Williamsburg, Virginia, in association with the Yale University Press, New Haven, Connecticut. 2002. ISBN 0-300-09580-5. стр. 20-22.
- ^ C. Willet and Phillis Cunnington, "The History of Underclothes", Dover Publications Inc., New York. 1992. ISBN 0-486-27124-2. стр. 36–39.
- ^ C. Willet and Phillis Cunnington, "The History of Underclothes", Dover Publications Inc., New York. 1992. ISBN 0-486-27124-2. стр. 73.
- ^ Pastoureau 2001, стр. 65
- ^ Anne Buck, "Victorian Costume", Ruth Bean Publishers, Carlton, Bedford, England. 1984. ISBN 0-903585-17-0.
- ^ Young, Julia Ditto, "The Rise of the Shirt Waist", Good Housekeeping, May 1902, pp. 354–357
- ^ „History of the Shirt :: Shirt Guide”. Gant US. Приступљено 2016-09-29.
- ^ „Etnografski muzej u Beogradu / nošnja /[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2015. г. Приступљено 15. 09. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Pastoureau, Michel (2001). The Devil's Cloth: A History of Stripes. Превод: Jody Gladding. New York: Columbia University Press. стр. 65. ISBN 978-0-7434-5326-4.
- ^ „The Raincoats (1)”.
- ^ „Rockatee T-shirts archives”. Rockatee (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19.
- ^ „Definition of BUTTON-DOWN”. www.merriam-webster.com. Приступљено 1. 4. 2018.
- ^ Brough, Dean (април 2013). „The classic white formal shirt: a powerful emblem of social change.”. 15th Annual IFFTI Conference: The Business & Marketing of Icons: 1—14.
- ^ Tartakoff, Joseph (13. 9. 2006). „The guayabera: Traditional tropical shirt finds new customers online”. Mas Magazine. Архивирано из оригинала 10. 9. 2008. г.
- ^ „Guayaberas: Fashion Statement for Men”. PuertoRico.com. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 04. 05. 2023.
- ^ Givhan, R. D. (30. 9. 1993), „Renewed white shirt fashion's new palette”, Herald-Journal
- ^ Gavenas, Mary Lisa (2008). The Fairchild Encyclopedia of Menswear. Bloomsbury Academic. стр. 47. ISBN 978-1-56367-465-5.
- ^ „KYKU”. kykuclothing.com (на језику: енглески).
- ^ „A Breakdown of the Environmental Impact of a Cotton T-Shirt – Treefy” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 08. 2022. г. Приступљено 2021-02-27.
- ^ „Sleeve supports ca. 1828”. www.metmuseum.org. Приступљено 2021-06-08.
- ^ „Ruska kragna | KošuljeKošulje[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2013. г. Приступљено 14. 09. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Barber, Elizabeth Wayland (1994). Women's Work. The first 20,000 Years. New York: Norton & Company. стр. 135. ISBN 978-0-393-31348-2.
- C. Willett; Cunnington, Phillis (1992). The History of Underclothes. New York: Dover Publications Inc. стр. 23–25. ISBN 978-0-486-27124-8.
- Thursfield, Sarah (2001). Medieval Tailor's Assistant: Making Common Garments 1200-1500.
- Picken, Mary Brooks: The Fashion Dictionary, Funk and Wagnalls, 1957.
- Antongiavanni, Nicholas (2006). The Suit: A Machiavellian Approach to Men's Style. HarperCollins. ISBN 978-0-06-089186-2.
- Keers, Paul (октобар 1987). A Gentleman's Wardrobe: Classic Clothes and the Modern Man. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-79191-1.
- Flusser, Alan (1985). Clothes and the Man: The Principles of Fine Men's Dress. Villard. ISBN 0-394-54623-7. Приступљено 2008-09-20.
- Flusser, Alan (2002). Dressing the Man: Mastering the Art of Permanent Fashion. HarperCollins. ISBN 0-06-019144-9.
- Lynch, Annette; Strauss, Mitchell D. (30. 10. 2014). Ethnic Dress in the United States: A Cultural Encyclopedia (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 9780759121508.
- Martinez, David C. (2004). A country of our own: partitioning the Philippines (на језику: енглески). Bisayâ Books. стр. 244—245. ISBN 9780976061304.
- Rendón, Manuel Jesús Pinkus (2005). De la herencia a la enajenación: danzas y bailes "tradicionales" de Yucatán. UNAM. стр. 55. ISBN 9789703223183.
- Coo, Stéphanie Marie R. (2014). Clothing and the colonial culture of appearances in nineteenth century Spanish Philippines (1820-1896) (Теза). Université Nice Sophia Antipolis.
- Armario, Christine (30. 6. 2004). „Guayabera's Origin Remains a Puzzle”. Miami Herald. Приступљено 10. 4. 2015.
- „¿Cómo se vestían los yucatecos a principios del siglo XX?”. Diario de Yucatan. 20. 8. 2018. Архивирано из оригинала 09. 03. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2019.
- Arellano, Gustavo (2007). Ask a Mexican. Simon and Schuster. ISBN 9781416562061.
- Grimsrud, John M. (2013). Yucatán's Magic–Mérida Side Trips: Treasures of Mayab. Lulu Press. ISBN 9781105124556.
- Vargas-Cetina, Gabriela (2017). Beautiful Politics of Music: Trova in Yucatán, Mexico. University of Alabama Press. стр. 32. ISBN 9780817319625.
- Rodriguez, Yazmin (26. 9. 2017). „Realizan: "Paseo de las Animas" en Yucatan”. Приступљено 27. 1. 2019.
- „Guayabera, The Beloved National Garment”. CubaPLUS Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 04. 2019. г. Приступљено 7. 11. 2017.
- „The Guayabera: A Shirt's Story”. HistoryMiami. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2015.
- Gray, Kevin (23. 5. 2003). „Cuban Guayaberas Make Mark Abroad”. Havana Journal. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2008.
- „Cuba y su guayabera, presentes en Cumbre de las Américas” [Cuba and its guayabera, present at the Summit of the Americas] (на језику: шпански). Escambray. 10. 4. 2012. Приступљено 16. 1. 2017.
- „Dropping Knowledge: The Western Shirt”. GQ. 28. 11. 2012.
- Holmes, Richard. . Holmes, Richard (2005). The Romantic Poets and their Circle. National Portrait Gallery. стр. 7. ISBN 978-1-85514-355-5.
- Kenyon-Jones, Christine. . Kenyon-Jones, Christine (2008). Byron: The Image of the Poet. Associated University Presse. стр. 85. ISBN 978-0-87413-997-6.
- Childs, Peter & Storry, Mike. (1999). Encyclopaedia of Contemporary British Culture. стр. 23. ISBN 978-0-415-14726-2.
- Wall, Mattias; er; ContributorCEO; USAgain (2012-07-03). „T-Shirt Blues: The Environmental Impact of a T-Shirt”. HuffPost (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-27.
- Hurst, Nathan. „What's the Environmental Footprint of a T-Shirt?”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-27.
- „A Breakdown of the Environmental Impact of a Cotton T-Shirt – Treefy” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 08. 2022. г. Приступљено 2021-02-27.
- „A Streetcar Named Desire – AMC filmsite”. Filmsite.org. 1947-12-03. Приступљено 2010-10-26.
- „Aerial Gunners”. Life. св. 13 бр. 2. Time Inc. 13. 7. 1942. Приступљено 23. 6. 2022 — преко Google Books.
- Cumming, Valerie; Cunnington, C. W.; Cunnington, P. E. (2010). The Dictionary of Fashion History. Berg Publishers. ISBN 978-1-84788-534-0. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ) - Pieri, Kerry (2013-10-03). „Street style: Paris fashion week 2014”. Архивирано из оригинала 2014-05-30. г. Приступљено 2018-03-13.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Introduction to 18th-century fashion”. Fashion, Jewellery & Accessories. Victoria and Albert Museum. 25. 1. 2011.
- „Introduction to 19th-century fashion”. Fashion, Jewellery & Accessories. Victoria and Albert Museum. 25. 1. 2011.