Адад-нирари I
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Адад-нирари I је био асирски краљ из Средњоасирског периода. Владао је од 1307. до 1275. године (Средња хронологија) тј. од 1295. до 1263. (Доња хронологија).
Владавина
[уреди | уреди извор]Адад-нирари I је на престолу наследио Арик-ден-илија. Успео је да помакне вавилонску границу натраг до области Дијале. Овај владар започео је асирске продоре ка западу освојивши хетитску вазалну државу Митани и зауставивши се недалеко од Кархемиша на Еуфрату. Хетитски владари били су заузети проблемима око губитка своје престонице, Хатуше, те се нису могли успешно одупрети асирском нападу. Адад-нирари I је своју победу поновно истакао на свом натпису узимајући за себе величанствену титулу "краљ универзума". Адад-нираровим освајањима Асирија и Хетитско краљевство постали су непосредни суседи. Адад-нирари је послао писмо Муваталију, хетитском краљу, називајући га својим братом и тражећи допуштење да посети планине Амануса. Одговор хетитског краља био је веома увредљив. Признао му је титулу краља, али га није прихватио за свога брата. Адад-нирари је саградио палату у граду Тауде. Међутим, контрола над северном Месопотамијом учвршћена је тек у време владавине Шалманесера I. Мач Адад-нирарија данас се може видети у музеју Метрополитен у Њујорку.
Асирски краљеви
[уреди | уреди извор]| Средњоасирски период | ||
| Име краља | Владавина | Напомена |
|---|---|---|
| Ериба-Адад I | 1380–1353 | "син Ашур-бел-нишешуа" |
| Ашурубалит I | 1353–1318 | "син Ериба-адада" |
| Енлил-нирари | 1317–1308 | "син Ашур-убалита" |
| Арик-ден-или | 1307–1296 | "Син Енлил-нирарија" |
| Адад-нирари I | 1295–1264 | "син Арик-ден-илија" |
| Шалманасар I | 1263–1234 | "син Адад-нирарија" |
| Тукулти-Нинурта I | 1233–1197 | "син Шалманесера" |
| Ашур-надин-апли | 1196–1194 | |
| Ашур-нирари III | 1193–1188 | "син Ашур-надин-аплија" |
| Енлил-кудури-усур | 1187–1183 | "син Тукулти-Нинурте" |
| Нинурта-апал-Екур | 1182–1180 | "син Или-паде" |
| Почевши од Ашур-Дана I, датуми средње и доње хронологије се поклапају | ||
| Ашур-Дан I | 1179–1133 | "син Ашур-надин-аплуа" |
| Нинурта-тукулти-ашур | 1133 | "син Ашур-Дана" |
| Мутакил-Нуску | 1133 | |
| Ашур-реш-иши I | 1133–1115 | "син Мутакил-Нускуа" |
| Тиглат-Пилесар I | 1115–1076 | "син Ашур-реш-ишија" |
| Ашарид-апал-Екур | 1076–1074 | "син Тиглат-пилесера" |
| Ашур-бел-кала | 1074–1056 | "син Тиглат-пилесера" |
| Ериба-Адад II | 1056–1054 | "син Ашур-бел-кала" |
| Шамши-Адад IV | 1054–1050 | "син Тиглат-Пилесера" |
| Ашур-насир-пал I | 1050–1031 | "син Шамши-Адада" |
| Шалманасар II | 1031–1019 | "син Ашур-насир-пала" |
| Ашур-нирари IV | 1019–1013 | "син Шалманесера" |
| Ашур-раби II | 1013–972 | "син Ашур-насир-пала" |
| Ашур-реш-иши II | 972–967 | "син Ашур-рабија" |
| Тиглат-Пилесар II | 967–935 | "син Ашур-реш-ишија" |
| Ашур-Дан II | 935–912 | "син Тиглат-Пилесера" |
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
