Битка код Звечана
Битка код Звечана | |||
---|---|---|---|
| |||
Сукобљене стране | |||
Средњовековна Србија | Византијско царство | ||
Команданти и вође | |||
Главне вође Србије | Главне вође Византијског царства |
Битка код Звечана је била сукоб у 11. веку око земље и моћи између владајућег Византијског царства и Срба. Погранични град Звечан постао је централно жариште окршаја, борби, препада и коначног десетковања и пораза Византијског царства у Србији.
Позадина
[уреди | уреди извор]Српски кнезови из осмог века
[уреди | уреди извор]Почетком 8. века Србија је имала однос потпуно номиналне суверености са Византијским царством. Српски владари су крунисани као принчеви и сваки кнез је водио независну државу са несигурним везама са Цариградом којим је владала Византија.
Сукоб
[уреди | уреди извор]Средином 11. века Србија је водила низ узастопних ратова против Византинаца. Крајњи резултат је било територијално проширење Србије и њено коначно напредовање у краљевину.
Срби Константин Бодин и жупан Вукан су дуго година успешно водили рат против Византијског царства. Циљ Вуканових похода био је потпуно заузимање Косова и ширење Србије према југу.
1091-1094, окршаји и ратовање у граду Звечану
[уреди | уреди извор]Град Звечан, који се тада налазио на граници две државе, био је поприште сталних окршаја и пограничних ратова између 1091-1094.
Српски упади су постали толико интензивни да је византијски цар Алексије Комнин одлучио да лично испита ситуацију.
Царев нећак, Јован Комнин, командант Драча, предводио је огромну војску у Србију која се сусрела са много мањим српским снагама код града Звечана.
Византијске снаге су поражене. Вукан је послао јуришне војске дубоко у византијску територију, стижући чак до Скопља, Тетова и Врања.
Последице
[уреди | уреди извор]Следеће године чинило се да је нови византијски поход на Србе неизбежан, али Вукан је успео да склопи мировни уговор.