Пређи на садржај

Битка код Звечана

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Звечана
Место
близу Звечана
Сукобљене стране
Средњовековна Србија Византијско царство
Команданти и вође
Главне вође Србије Главне вође Византијског царства

Битка код Звечана је била сукоб у 11. веку око земље и моћи између владајућег Византијског царства и Срба. Погранични град Звечан постао је централно жариште окршаја, борби, препада и коначног десетковања и пораза Византијског царства у Србији.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Српски кнезови из осмог века

[уреди | уреди извор]

Почетком 8. века Србија је имала однос потпуно номиналне суверености са Византијским царством. Српски владари су крунисани као принчеви и сваки кнез је водио независну државу са несигурним везама са Цариградом којим је владала Византија.

Средином 11. века Србија је водила низ узастопних ратова против Византинаца. Крајњи резултат је било територијално проширење Србије и њено коначно напредовање у краљевину.

Срби Константин Бодин и жупан Вукан су дуго година успешно водили рат против Византијског царства. Циљ Вуканових похода био је потпуно заузимање Косова и ширење Србије према југу.

1091-1094, окршаји и ратовање у граду Звечану

[уреди | уреди извор]

Град Звечан, који се тада налазио на граници две државе, био је поприште сталних окршаја и пограничних ратова између 1091-1094.

Српски упади су постали толико интензивни да је византијски цар Алексије Комнин одлучио да лично испита ситуацију.

Царев нећак, Јован Комнин, командант Драча, предводио је огромну војску у Србију која се сусрела са много мањим српским снагама код града Звечана.

Византијске снаге су поражене. Вукан је послао јуришне војске дубоко у византијску територију, стижући чак до Скопља, Тетова и Врања.

Последице

[уреди | уреди извор]

Следеће године чинило се да је нови византијски поход на Србе неизбежан, али Вукан је успео да склопи мировни уговор.