Божо Прелевић
| Божо Прелевић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 26. август 1959. | ||||||||||||||
| Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||||||
| Држављанство | српско | ||||||||||||||
| Религија | православац | ||||||||||||||
| Образовање | Универзитет у Београду | ||||||||||||||
| Професија | адвокат | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Народни покрет Отпор (2003) [1] | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Божо Прелевић (Београд, 26. август 1959) српски је адвокат и бивши политичар. Прелевић је вршио функцију министра унутрашњих послова Републике Србије од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године у прелазној Влади Миломира Минића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство, младост и образовање
[уреди | уреди извор]Божо Прелевић је рођен 26. августа 1959. године у Београду, у тадашњој СР Србији, те ФНР Југославији. Отац Видак је био војно лице, а мајка Стана комерцијалиста. Потиче из племена Кучи у Црној Гори, а његов деда по коме је добио име звао се Божо. Прадеда Иван му је био учесник Руско-јапанског рата борећи се на страни Руске Империје.[2]
Похађао је Трећу београдску гимназију,[3] док је 1986. године дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду.[4]
Пословна каријера
[уреди | уреди извор]Започео је пословну каријеру као новинар на телевизији Студио Б, где је радио од 1979. до 1983. године.[3]
Од 1989. године, запослен је у Петом општинском суду у Београду, док је од марта 1994. до 2000. године био судија у Петом општинском суду у Београду и судија у Општинском суду у Вучитрну од 1996. до 1997. године. 21. децембра 1999. године разрешен је дужности због активног чланства у Друштву судија Србије.[4]
Дана 2. октобра 2000. године, након избора за председника Савезне Републике Југославије, покренуо је први кривични поступак против председника Слободана Милошевића.[4][5]
2002. године постао је инструктор Европског савета за имплементацију конвенције људских права – обука судија и тужилаца.[3]
2004. године био је председник Државне комисије за испитивање околности погибије војника у касарни „Топчидер“, коју је установио Врховни савет одбране Србије и Црне Горе. [3]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Одмах после Петог октобра постао је један од тројице коминистара унутрашњих послова у прелазној Влади Миломира Минића, а ту функцију је вршио од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године. У следећој Влади Србије на чијем челу је био Зоран Ђинђић, Прелевић је био саветник министра унутрашњих послова, а био је задужен за међународну сарадњу и реформу тог министарства. Поднео је оставку на ту функцију 5. октобра 2002. године због неслагања са врхом полиције.[2]
У октобру 2020. изабран је координатора Савета за безбедност Скупштине слободне Србије.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелевић: Не размишљам о месту шефа полиције”. Блиц (на језику: српски). Приступљено 2021-02-26.
- ^ а б в „Božidar Božo Prelević”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2020-12-15.[мртва веза]
- ^ а б в г „Božo Prelević”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-12-15.
- ^ а б в „CURRICULUM VITAE”. www.lex.org.rs. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 2020-12-15.
- ^ „Nema novog glasanja”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 18. 10. 2019. г. Приступљено 2020-12-15.
