Даглас DC-7
| Даглас DC-7 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | путнички, транспортни | |
| Посада | 4 | |
| Број путника | 99 до 105 | |
| Порекло | САД | |
| Произвођач | Даглас (Douglas Aircraft Corporation) | |
| Пробни лет | maj 1953. | |
| Уведен у употребу | 1958. | |
| Повучен из употребе | 2008. | |
| Статус | ван употребе | |
| Први оператер | Pan American World Airways | |
| Број примерака | 338 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 37,00 m | |
| Висина | 10,50 m | |
| Распон крила | 42,00 m | |
| Површина крила | 152,00 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 33.005 kg | |
| Максимална | 65.000 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | клипни | |
| Број мотора | 4 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | Рајт (Writht R-3350-18EA1 Turbo-Compaund) | |
| Снага КЕМ-а | 2.535 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 3.400 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 653 km/h | |
| Економска брзина | 570 km/h | |
| Долет | 5.635 до 9.070 km | |
| Плафон лета | 7.600 m | |
| Брзина пењања | 318 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
_Seven_Seas,_Antillas_Air_Cargo_AN0193493.jpg)
Даглас DC-7 (енгл. Douglas DC-7) је био путничко транспортни четворомоторни авион металне конструкције за превоз 100 путника кога је производила фирма Даглас (Douglas Aircraft Corporation) почевши од 1953. па до 1958. године. Био је последњи авион у Дагласовој породици путничких авиона на клипно елисни погон која је почела са Даглас DC-1 а завршава се са Даглас DC-7. Наследио га је Даглас DC-8 први авион из Дагласове фамилије који је покретан млазним моторима.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Авион Даглас DC-7 је настао на захтев ваздухопловне компаније American Airlines, која је желела авион за непрекидан лет од источне до западне обале САД што је трајало око 8 сати непрекидног лета. Претходни авион DC-6B то није био у стању да омогући. Даглас се прихватио тог посла и прототип авиона Даглас DC-7 конципиран на основу свог успешног претходника DC-6B и тешког карго транспортног авиона Даглас C-74 Globemaster. Полетео је маја месеца 1953. године а већ у новембру исте године промовисан је непрекидан лет од једне до друге обале САД. С обзиром да овако захтевне линије нису пролазиле без тешкоћа Даглас је избацио варијанту авиона Даглас DC-7B са повећанном снагом мотора и капацитетом резервоара за гориво.
Технички опис
[уреди | уреди извор]DC-7 је нискокрилни путнички авион металне конструкције са четири мотора на трапезастим крилима авиона, увлачећим стајним трапом типа трицикл са носном ногом са једним точком и дуплираним точковима на свакој нози испод мотора.
Труп авиона је кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, иза пилотске кабине налази се простор за навигатора и стјуардесу и нуспорсторије (чајна кухиња и остава за храну), затим путничка кабина са две колоне седишта и пролазом кроз средину кабине. У репу авиона су се налазили санитарни простор и пртљажник. Испод пода кабине се налазио пртљажни простор.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.
Варијанте авиона Даглас DC-7
[уреди | уреди извор]- DC-7 - основна верзија путничког авиона са 99 седипшта,
- DC-7B - верзија путничког авиона са вовећани резервоарима за гориво,
- DC-7C - верзија путничког авиона као DC-7B са 105 седишта,
- DC-7D - верзија путничког авиона,
- DC-7F - верзија теретног (карго) авиона која је добијена конверзијом коришћених авиона DC-7 и DC-7C,
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авион Даглас DC-7 произведен у 338 примерака у периоду од 1953. до 9. августа 1958. године. У току свог комерцијалоног живота авиона Даглас DC-7 је летео широм света, радо су га користиле авио-компаније у САД (PAA, Western, United Air Lines, United, American Arlines System, PSA, TWA, ONA, Nord American, Transocean, NAA,), Канади (TCA, Bufalo Airways), Европи (BCPA, KLM, SAS, Swissair, Icelandair, SABENA), Аустралији(Qantas), Јужној Америци и Јужној Африци.
Види још
[уреди | уреди извор]Земље које су користиле овај авион
[уреди | уреди извор]|
|
|
Литература
[уреди | уреди извор]- Francillon, René (1979). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1 (на језику: (језик: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8.
- Berry, Peter; et al. (1967). The Douglas DC-4 (на језику: (језик: енглески)). Tonbridge, Kent, UK: Air-Britain (Historians) Ltd. nema.
- Pearcy, Arthur (1995). Douglas Propliners: DC-1–DC-7 (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5.
- Blewett, R. Survivors (2007). Coulden UK: Aviation Classics (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-0-9530413-4-3.
- Yenne, Bill (1985). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants (на језику: (језик: енглески)). Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6.
- Williams, Nicholas M. (1999). Military Air Transport Service (на језику: (језик: енглески)). Speciality Press. ISBN 978-1-85780-087-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „DC-4/C-54 Skymaster Transport” (на језику: (језик: енглески)). Boeing. Приступљено 17. 9. 2010.[мртва веза]
- „Douglas DC-4/C-54 1943” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 17. 9. 2010.
- „C-54(DC-4) Skymaster” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 17. 9. 2010.[мртва веза]
- „The Douglas DC-4” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 17. 9. 2010.
- „Douglas C-54 Skymaster (DC-4)” (на језику: (језик: енглески)). www.militaryfactory.com. Приступљено 11. 9. 2010.[мртва веза]
- „C-54 Skymaster/R5D” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 17. 9. 2010.
- „The Douglas DC-4” (на језику: (језик: енглески)). www.clasic.org. Приступљено 17. 9. 2010.[мртва веза]
- „Douglas C-54 Skymaster” (на језику: (језик: енглески)). www.warbirdalley.com. Приступљено 17. 9. 2010.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
