Зоран Тодоровић (политичар)
| зоран тодоровић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. фебруар 1959. |
| Место рођења | Шабац, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 24. октобар 1997. (38 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Професија | политиколог |
| Деловање | |
| Члан СКЈ од | 1976. |
| председник ГК ССРН Београда | |
| Период | 1989 — 1990. |
| Претходник | Драган Томић |
| Наследник | функција укинута |
| Генерални секретар ЈУЛ | |
| Период | 1995 — 1997. |
| Наследник | Ратко Крсмановић |
Зоран Тодоровић (Шабац, 26. фебруар 1959 — Београд, 24. октобар 1997) био је српски политичар и привредник. Познат је по надимку Кундак, како су га називали политички противници.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Шапцу 26. фебруара 1959. у радничкој породици. У родном месту је завршио основну школу и гимназију „Вера Благојевић”. Политички се активирао још током гимназијских дана и 1976. постао члан Савеза комуниста Југославије.[1]
Током студија на Факултету политичких наука у Београду упознао се и зближио са професором Радошем Смиљковићем, а био је и студент продекан. Потом је постао секретар Председништва Универзитетскиг комитета Савеза комуниста на Универзитету у Београду, где се спријатељио са професорком Миром Марковић, супругом Слободана Милошевића. Био је један од њених најближих пријатеља, што је знатно утицало на његову даљу каријеру.[2] Априла 1986. изабран је за члана Градског комитета Савеза комуниста Београда и једног од извршних секретара Председништва Градског комитета.[3] Након двогодишњег мандата, 8. јуна 1988. постао је секретар Председништва Градске конференције Социјалистичког савеза радног народа Београда,[4] а 10. октобра 1989. изабран је за председника Председништва ССРН Београда.[5] На овој функцији остао је до 31. октобра 1990. када су конституисањем Градског одбора Социјалистичке партије Србије за Београд, престали да постоје Градска конференција ССРН и Градски комитет СК Београда.[1]
У годинама пред увођење вишепартијског система, стекао је велику популарност развијањем плурализма у градској организацији Социјалистичког савеза, а јануара 1990. организовао је прославу православног Божића, коју је преносила Телевизија Београд. У овом периоду добио је надимак „Кунадак”. Јула 1989. излагање Станка Матијашевића, председника Градског одбора СУБНОР Београда, који се противио додели Седмојулске награде Матији Бећковићу, назвао је „кундачење”. Како се касније и сам прилично оштро односио према политичким противницима, од њих је добио овај надимак.[2]
Године 1990. прешао је у привреду и постао заменик генералног директора Сложеног предузећа нафтне и хемијске индустрије Југославије. Потом је био заменик генералног директора Нафтне индустрије Србије (НИС), а од јула 1997. генералми директор нафтног предузећа „Беопетрол”. Након оснивања Југословенске левице (ЈУЛ) 1994. постао је њен члан, а од 1995. фо смрти је био њен генерални секретар.[1]
Убијен је у атентату 24. октобра 1997. у Београду, када га је непознати убица у упуцао испред зграде „Беопетрола” на Новом Београду.[1] Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.[6][7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Јуче у Београду убијен Зоран Тодоровић, секретар Југословенске левице: Срамно и подло политичко убиство”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 10. 1997. стр. 1.
- ^ а б Lopušina 2014, стр. 660.
- ^ „Седамнаеста градска конференција Организације СК Београда: Јединство темељ система”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 4. 1986. стр. 4.
- ^ „Izborna sednica Gradske konferencije SSRN Beograda: Dragan Tomić predsednik”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 9. 6. 1988. стр. 3.
- ^ „Изборна конференција ССРН Београда: Зоран Тодоровић председник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 10. 1989. стр. 12.
- ^ „Сахрањен Зоран Тодоровић, генерални секретар Југословенске левице и директор „Беопетрола”: Био је човек будућности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 10. 1997. стр. 1.
- ^ Lopušina 2014, стр. 659.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lopušina, Marko (2014). Ubij bližnjeg svog — jugoslovenska tajna policija 1945—2002. Beograd: Marso. COBISS.SR 210709004
