Карловачки мир

Карловачки мир је мир склопљен у Сремским Карловцима 26. јануара 1699, између Аустрије и њених савезника на једној страни и Турске на другој (на крају Великог бечког рата 1683 — 1699), уз посредовање Енглеске и Холандије.^[1] У овом историјском догађају учествовали су и представници хришћанске Свете лиге, Русије, Венеције и Пољске. Турци су изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју.

Преговори су почели још 24. октобра 1698. и први пут у историји дипломатије одвијали су се за округлим столом, да нико нема примат у прочељу. Свака од четири делегације улазила је у већницу (у импровизованој бараци) на своја врата, да ни ту не би било првенства ниједне стране.

Мир је затражила Турска, после неколико узастопних пораза у рату са Аустријом, почев оног под Бечом 1683, па до битке код Сенте 1697, чиме је означено њено дефинитивно повлачење из Средње Европе. Тих дана у Карловцима и Петроварадинској тврђави било је смештено преко 150 људи, чланова делегација и оних што су их опслуживали. Многи су били под разапетим шаторима у близини већнице.

Турску је заступао реисефендија Рами, Аустрију гроф Волфганг Етинген, Русију Прокопије Богданович Возницин, Пољску Станислав Малаховски, Венецију Карло Рацини, Холандију Јакоб Колиер а Енглеску сер Вилијем Печет. Преговарачи су се састајали 36 пута и коначно одлучили да потпишу мир, на двадесет година, 15 минута пре поноћи «када су звезде имале погодан положај».

Одређене су нове границе између Аустрије и Турске. Ердељ (Трансилванија), остао је под влашћу аустријског цара, Банат, омеђен Моришом и Тисом, задржала је Турска, од ушћа Тисе ишла је граница правом линијом према Митровици, тако да је и доњи Срем остављен Турцима, а даље је Сава чинила границу од ушћа Босута до Уне, па је Хрватска, као и Славонија, Лика и Банија ушла у састав Аустријске царевине. Венеција (Млетачка република) добила је Мореју, Книн, Сињ, Вргорац и Габелу, а добила је и обалски појас од Херцег-Новог до Рисна.^[1] Краљевина Пољска је добила покрајину Подолију у данашњој Украјини.

Одређена је мешовита комисија да спроведе разграничење, а границу је повукао аустријски високу официр Алозије Фердинанд Марсили. Карловачким миром враћени су заробљеници обе стране, Турска се обавезала да ће спречити пограничне упаде посебно хајдука и пребега, а омогућено је аустријским поданицима слободно трговање по Турској, такође је обезбеђена заштита хришћанских ходочасника у Палестини.

На месту где је потписан Карловачки мир у Сремским Карловцима петроварадински фрањевци су у некадашњој већници уредили богомољу, да би карловачки католици подигли 1817. храм под називом Капела мира.

Галерија

Капела мира
Капела мира
Капела мира
Натпис испред Капеле мира

Референце

^ ^а ^б „Карловачки мир”. Енциклопедија. Приступљено 22. 1. 2019.

Види још

Место Карловачког мира 1699. године

Спољашње везе

„Три века округлог стола“ Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2014), Влада Арсић, Пресс магазин, 28. децембар 2007.
„Капела мира и округли сто“, Ненад Продановић, Клуб путника Србије, 27. октобар 2007.

[мир-1] а ^б „Карловачки мир”. Енциклопедија. Приступљено 22. 1. 2019.

[1]