Косовска битка (1915)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Косовска битка | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део српске кампање | |||||||
Качанички маневар - покушај пробоја ка Скопљу у периоду између 17. и 21. новембра 1915. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Бугарска Немачко царство Аустроугарска | Србија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Никола Жеков Константин Жостов Климент Бојажијев Георги Тодоров Аугуст фон Макензен Макс фон Галвиц Херман Кевеш фон Кевешхаза |
Радомир Путник Петар Бојовић Живојин Мишић Степа Степановић Павле Јуришић Штурм | ||||||
Јачина | |||||||
1. армија; Група за северне операције 2. армије 11. армија 3. армија: 156.000 мушкараца (79.000 ратника, 372 пушака и 220 машинки)[1] | 150.000 ратника[2] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
мали | 30.000 убијених и рањених, 199 изгубљених топова |
Косовска битка (буг. Косовска настъпателна операция) била је трећа велика историјска битка која је вођена на Косову. Одиграла се између 10. новембра и 4. децембра 1915. године.
Битка и српски пораз
[уреди | уреди извор]Битка је почела тако што је бугарска 1. армија кренула уз Јужну Мораву, а завршила се потпуним поразом српске војске. Главни ударац бугарска војска је дала на потезу Ниш-Приштина. Српска војска је на два дана заузела Прокупље, где је краткотрајно пружала отпор.
Бројно надјачана српска војска се повукла, а онда покушала да пружи отпор у близини Гњилана. Срби су онда покушали противнапад према Врању и Куманову како би се придружили енглеско-француским трупама, али су опет претрпели пораз. 6. и 9. пешадијска дивизија бугарске 1. армије је са лакоћом освојила Приштину 24. новембра. Онда је цела бугарска војска напредовала, са подршком на северу од стране делова 11. немачке армије и 3. аустроугарске армије. Битка је завршена 4. децембра, када је освојен Дебар. Срби су изгубили 30.000 војника, 199 пушака, 150 аутомобила и велику количину друге војне опреме. Српска војска се касније повукла у Албанију, да би на крају нашла уточиште на грчком острву Крф.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Атанас Пейчев и колектив, 1300 години на стража, Военно издателство, София 1984.
- Министерство на войната, Щаб на войската (1946). Българската армия в Световната война 1915 - 1918, Vol. V. Косовската операция. Печатница на щаба навойската, София.