Пређи на садржај

УЕФА Лига Европе

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Куп УЕФА)
УЕФА Лига Европе
Основано1971. (2009. тренутни формат)
РегијаЕвропа (УЕФА)
Бр. тимова32 (групна фаза)
+8 клубова који испадају из Лиге шампиона
58 (укупно)
Квалификације заУЕФА суперкуп
УЕФА Лигу шампиона
Слична такмичењаУЕФА Лига шампиона
УЕФА Лига конференције
Тренутни првакИталија Аталанта (1. титула)
Најуспешнији клубШпанија Севиља (7 титула)
УЕФА Лига Европе 2024/25.

УЕФА Лига Европе (енгл. UEFA Europa League) годишње је европско фудбалско клупско такмичење организовано под окриљем УЕФА. Друго је најважније такмичење за европске клубове, после Лиге шампиона, а пре Лиге конференције. Клубови се квалификују преко својих пласмана у домаћим лигама и куповима.

Такмичење је основано 1971. године под називом Куп УЕФА (енгл. UEFA Cup) с циљем да замени Куп сајамских градова. Године 1999, укинут је Куп победника купова и исти је припојен Купу УЕФА.[1] Од сезоне 2004/05, такмичењу је додата групна фаза која се игра пре елиминационе фазе. Назив Лига Европе примењује се од сезоне 2009/10,[2][3] а промену имена је пратио нов систем такмичења —[4] већи број клубова, проширена групна фаза и промена квалификационог критеријума. Победник Лиге Европе пласира се у УЕФА суперкуп и, од сезоне 2014/15, има загарантовано учешће у групној фази наредне Лиге шампиона.

Куп УЕФА / Лигу Европе највише су освајали клубови из Шпаније (четрнаест пута), а њих прате енглески и италијански клубови (по девет пута). Укупно је 29 екипа освајало титулу с тим што је њих тринаест било шампион више пута. Најуспешнији клуб у такмичењу је Севиља са седам титула.

Тренутни првак је Аталанта која је у финалу из 2024. поразила Бајер Леверкузен резултатом 3 : 0.

Историјат и систем такмичења

[уреди | уреди извор]
Историјски логои
До 2009.

ЛЕ је настала 1971, као Куп УЕФА, заменивши тадашњи Куп сајамских градова. Клубови који учествују у овом такмичењу су стицали то право пласманом у лиги или освајањем купа њихове земље.[5] По вишедеценијском систему, који је ретко прилагођаван, клубови би почињали такмичење, зависно од пласмана, или у квалификацијама (2 кола), или од 1. кола самог купа. Надаље, играло се по строгом купском, елиминационом систему. До шеснаестине финала, клубови би одиграли укупно 3 кола такмичења. Шеснаестина финала би у такмичење увела још 8 клубова, трећепласираних у Лиги шампиона. Клубови су се састајали по 2 пута у сваком колу, укључујући и финале, све до увођења једне финалне утакмице (1997/98).[5]

Године 2004, такмичење је ушло у фазу преласка на лигашки систем и подељено је на два дела - лигашки (познатији под називом Лига УЕФА), који је подразумевао такмичење по групама, са по 5 клубова у свакој групи. Тимови би се, за разлику од такмичења по групама Лиге шампиона састајали по једном (по један клуб би био слободан у сваком колу), а три клуба би се пласирала у наредно коло, шеснаестину финала. Као и раније, ту би се поред 24 клуба такмичило још 8 клубова, трећепласираних из такмичења по групама Лиге шампиона. Даље такмичење је било идентично дотадашњем, односно исто као и у Лиги шампиона.

Последњи освајач Купа УЕФА по овом систему, и по старом називу, био је Шахтар из Доњецка који је у финалу савладао Вердер Бремен резултатом 2:1. Финале је одиграно 20. маја 2009. у Истанбулу на стадиону Шукру Сараџоглу.

Исте године, нови формат је озваничен, такмичење је постало веома слично оном у Лиги шампиона. Лигашки део је тада подразумева групе са по 4 клуба, који играју међусобно по 2 утакмице, а у шеснаестину финала напредује по 2 клуба из сваке групе. Без обзира на ову измену, међутим, ту им се придруживало већ поменутих 8 клубова из Лиге шампиона.[6]

Садашњи формат такмичења примењује се од сезоне 2021/22.

Финансије

[уреди | уреди извор]

Попут Лиге шампиона, новац који клубови добијају зависи од самог учешћа и резултата истих у такмичењу као и од вредности њиховог ТВ тржишта.[7]

За сезону 2021/22, учешће у групној фази Лиге Европе награђује се са 3.630.000. евра. Победа у групи вреди 630.000 а реми 210.000 евра. Сваки првопласирани у групи добија 1.100.000 евра и сваки другопласирани 550.000 евра. Пласман у елиминациону фазу доноси додатне бонусе за клубове: 1.200.000 евра у осмини финала, 1.800.000 евра у четвртфиналу и 2.800.000 евра у полуфиналу. Губитник у финалу добија 4.600.000 док је шампион награђен са 8.600.000 европских новчаница.[8]

  • Пласман у групну фазу: 3.630.000 евра
    • Побеђен меч у групној фази: 630.000 евра
    • Ремизиран меч у групној гази: 210.000 евра
  • Првопласиран у својој групи: 1.100.000 евра
  • Другопласиран у својој групи: 550.000 евра
  • Доигравање пред елиминациону фазу: 500.000 евра
  • Осмина финала: 1.200.000 евра
  • Четвртфинале: 1.800.000 евра
  • Полуфинале: 2.800.000 евра
  • Финалиста: 4.600.000 евра
  • Шампион: 8.600.000 евра

Спонозорства

[уреди | уреди извор]

Лига Европе спонзорише шест мултинационалних корпорација. Тренутни спонзори турнира су:

Рекорди и статистике

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Рекорди и статистике Купа УЕФА и УЕФА Лиге Европе

Финала Купа УЕФА су чиниле две утакмице до 1997. године. Прво финале се одржало 3. маја 1972. у Вулверхемптону и 17. маја исте године у Лондону између Вулверхемптон вондерерса и Тотенхем хотспера. Укупним резултатом 3 : 2, Тотенхем је постао први освајач Купа УЕФА.

Финале од једне утакмице на неутралном терену је представљено 1998. Терен мора да испуњава трећу УЕФА-ину категорију за стадионе како би био домаћин финала. Два пута је финале одиграно на стадиону финалисте: када је Фајенорд поразио Борусију Дортмунд на Де Кујпу у Ротердаму 2002. и када је португалски Спортинг изгуби од ЦСКА Москве на свом Стадиону Жозе Алваладе у Лисабону 2005.

Освајач последњег издања Купа УЕФА (пре реформисања такмичења у Лигу Европе) био је Шахтјор Доњецк 2009. Тим из Украјине добио је немачки Вердер Бремен са 2 : 1.

Први победник такмичења после промене имена био је Атлетико Мадрид који је поразио Фулам са 2 : 1 након продужетака.

По клубовима

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак финала Купа УЕФА и УЕФА Лиге Европе
Клуб Победник Финалиста Година/е када је клуб био победник Година/е када је клуб био финалиста
Шпанија Севиља 7 0 2006, 2007, 2014, 2015, 2016, 2020, 2023. —
Италија Интер Милано 3 2 1991, 1994, 1998. 1997, 2020.
Италија Јувентус 3 1 1977, 1990, 1993. 1995
Енглеска Ливерпул 3 1 1973, 1976, 2001. 2016.
Шпанија Атлетико Мадрид 3 0 2010, 2012, 2018. —
Њемачка Борусија Менхенгладбах 2 2 1975, 1979. 1973, 1980.
Енглеска Тотенхем хотспер 2 1 1972, 1984. 1974.
Холандија Фајенорд 2 0 1974, 2002. —
Њемачка Ајнтрахт Франкфурт 2 0 1980, 2022. —
Шведска Гетеборг 2 0 1982, 1987. —
Шпанија Реал Мадрид 2 0 1985, 1986. —
Италија Парма 2 0 1995, 1999. —
Португалија Порто 2 0 2003, 2011. —
Енглеска Челси 2 0 2013, 2019. —
Белгија Андерлехт 1 1 1983. 1984.
Њемачка Бајер Леверкузен 1 1 1988. 2024.
Холандија Ајакс 1 1 1992. 2017.
Енглеска Манчестер јунајтед 1 1 2017. 2021.
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1978. —
Енглеска Ипсвич таун 1 0 1981. —
Италија Наполи 1 0 1989. —
Њемачка Бајерн Минхен 1 0 1996. —
Њемачка Шалке 04 1 0 1997. —
Турска Галатасарај 1 0 2000. —
Шпанија Валенсија 1 0 2004. —
Русија ЦСКА Москва 1 0 2005. —
Русија Зенит Санкт Петербург 1 0 2008. —
Украјина Шахтар Доњецк 1 0 2009. —
Шпанија Виљареал 1 0 2021. —
Италија Аталанта 1 0 2024. —
Португалија Бенфика 0 3 — 1983, 2013, 2014.
Француска Олимпик Марсељ 0 3 — 1999, 2004, 2018.
Њемачка Борусија Дортмунд 0 2 — 1993, 2002.
Шпанија Еспањол 0 2 — 1988, 2007.
Шпанија Атлетик Билбао 0 2 — 1977, 2012.
Енглеска Арсенал 0 2 — 2000, 2019.
Италија Рома 0 2 — 1991, 2023.
Енглеска Вулверхемптон вондерерси 0 1 — 1972.
Холандија Твенте 0 1 — 1975.
Белгија Клуб Бриж 0 1 — 1976.
Француска Бастија 0 1 — 1978.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда[а] 0 1 — 1979.
Холандија АЗ Алкмар 0 1 — 1981.
Њемачка Хамбургер 0 1 — 1982.
Мађарска Видеотон 0 1 — 1985.
Њемачка Келн 0 1 — 1986.
Шкотска Данди јунајтед 0 1 — 1987.
Њемачка Штутгарт 0 1 — 1989.
Италија Фјорентина 0 1 — 1990.
Италија Торино 0 1 — 1992.
Аустрија Ред бул Салцбург[б] 0 1 — 1994.
Француска Бордо 0 1 — 1996.
Италија Лацио 0 1 — 1998.
Шпанија Алавес 0 1 — 2001.
Шкотска Селтик 0 1 — 2003.
Португалија Спортинг Лисабон 0 1 — 2005.
Енглеска Мидлсбро 0 1 — 2006.
Шкотска Рејнџерс 0 1 — 2008.
Њемачка Вердер Бремен 0 1 — 2009.
Енглеска Фулам 0 1 — 2010.
Португалија Брага 0 1 — 2011.
Украјина Дњипро[в] 0 1 — 2015.

По државама

[уреди | уреди извор]
Држава Број победника Број финалиста
 Шпанија 14 5
 Италија 10 8
 Енглеска 9 8
 Немачка[г] 7 9
 Холандија 4 3
 Португалија 2 5
 Шведска 2 0
 Русија 2 0
 Белгија 1 2
 Украјина 1 1
 Турска 1 0
 Француска 0 5
 Шкотска 0 4
 Аустрија 0 1
 Југославија[а] 0 1
 Мађарска 0 1

Признања

[уреди | уреди извор]

Од сезоне 2016/17, УЕФА представља сваке сезоне награду „Играч сезоне УЕФА Лиге Европе”.

Жири се састоји од тренера клубова који су учествовали у групној фази такмичења, заједно с 55 новинара које бира група Европских спортских медија, једног из сваког савеза у УЕФА.

Добитници

[уреди | уреди извор]
Сезона Играч Клуб
Играч сезоне УЕФА Лиге Европе
2016/17. Француска Пол Погба Енглеска Манчестер јунајтед
2017/18. Француска Антоан Гризман Шпанија Атлетико Мадрид
2018/19. Белгија Еден Азар Енглеска Челси
2019/20. Белгија Ромелу Лукаку Италија Интер Милано
2020/21. Шпанија Жерар Морено Шпанија Виљареал
2021/22. Србија Филип Костић Њемачка Ајнтрахт Франкфурт
2022/23. Шпанија Хесус Навас Шпанија Севиља

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Финалиста долази из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.
  2. ^ Године 1994. као Казино Салцбург.
  3. ^ Године 2015. као Дњепро Дњепропетровск.
  4. ^ Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „UEFA Europa League History”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. Приступљено 27. 4. 2008. 
  2. ^ „UEFA Cup gets new name in revamp”. BBC Sport (British Broadcasting Corporation). 26. 9. 2008. Приступљено 26. 9. 2008. 
  3. ^ „UEFA Cup to become UEFA Europa League”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 26. 9. 2008. 
  4. ^ „New format provides fresh impetus”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 06. 09. 2021. г. Приступљено 15. 5. 2010. 
  5. ^ а б New format provides fresh impetus - UEFA.com
  6. ^ Format – UEFA.com
  7. ^ uefadirect 7/09 стр. 7
  8. ^ „Distribution to clubs from the 2021/22 UEFA Champions League, UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League and the 2021 UEFA Super Cup Payments for the qualifying phases Solidarity payments for non-participating clubs” (PDF). UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 20. 5. 2021. Приступљено 20. 6. 2021. 
  9. ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 29. 5. 2018. 
  10. ^ „Hankook Tire renews UEFA Europa League partnership”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 16. 5. 2018. Приступљено 29. 5. 2018. 
  11. ^ „Engelbert Strauss signs three-year UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League partnership”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 7. 2021. Приступљено 28. 7. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
УЕФА Лига Европе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УЕФА_Лига_Европе&oldid=28406647”