Пређи на садржај

Баја Мали Книнџа

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мирко Пајчин)
Баја Мали Книнџа
Лични подаци
Име по рођењуМирко Пајчин
Датум рођења(1966-10-13)13. октобар 1966.(58 год.)
Место рођењаГубин, код Ливна, СФР Југославија
Занимањепевач
Музички рад
Активни период1989—данас
Жанртурбо-фолк
Инструментвокал

Мирко Пајчин (Губин код Ливна, 13. октобар 1966), познатији као Баја Мали Книнџа, српски је певач. Популарност је стекао током рата у бившој Југославији певајући песме ратне родољубиве тематике. У својим ранијим песмама неретко велича особе из ратова деведесетих, као и појединце из Другог светског рата попут Момчила Ђујића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Губину, где је завршио основну школу. Средњу школу за саобраћајног техничара је завршио у Београду. У Србију је дошао 1981. године, и прво је живео на Бежанији, касније у Сурчину, а тренутно живи у Земуну.

Песме су му углавном окренуте величању српства и српске историје, као и љубави и алкохолу.[1] Своју популарност је стекао за време деведесетих година прошлога века. Популаризовао је Радована Караџића, а за Војислава Шешеља и за његову странку је снимио албум „Српским радикалима”, а често је певао и по њиховим митинзима. Један од његових првих хитова била је песма Врати се Војводо. У тој песми позива војводу Момчила Ђујића да се врати у Крајину и заштити српски народ.

Поред певања, Баја пише и текстове. Писао је за многе познате певаче (Бора Дрљача, Јован Перишић, Нино, Рођа Раичевић…). Такође је писао за многе крајишке групе као што су Јандрино Јато, Синови Мањаче, Жаре и Гоци… Неки од највећих хитова које је написао су песме Нема раја без роднога краја и Данијела.[2]

Сваке године наступа на Кочићевом збору на Мањачи где се окупи више од 40.000 људи. У каријери је направио неколико већих концерата у Новом Саду, Бањој Луци и дијаспори. Тиражи његових албума су достизали милионски тираж. Имао је успешну како музичку тако и кафанску сарадњу са Бором Чорбом.[3]

На свечаној академији поводом Дана Републике Српске 2024. године додељен му је Орден Његоша I реда.[4]

Јануара 2024. објавио је љубавну песму Ја нисам желео крај.[5]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Брат од стрица је Ксенији Пајчин[6] и Лази Пајчину. Ожењен је, има три ћерке и три сина.[7]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски

[уреди | уреди извор]

Други албуми

[уреди | уреди извор]
  • Сеобе (1995)
  • Баја Мали Книнџа и Оги Вуковљак (1997)
  • Слаја бенд и Баја Мали Книнџа: Нова мега гара (2000)

Са групом Браћа са Динаре

[уреди | уреди извор]
  • Све за српство, српство ни за шта (1993)
  • Минхен — уживо (2000)
  • Уживо — Баја Мали Книнџа (2003)
  • Луда журка — уживо (2003)
  • Још сад па ко зна кад (2004)
  • Баја Мали Книнџа и Јован Перишић (2004)
  • Још по који пут (2006)
  • Гара из Њемачке (2006)
  • Има Срба, има још (2009)
  • Где је моја Натали (2009)
  • Краљ мења краља, цар мијења цара (2009)
  • Волим своју земљу (2020)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Грахово.нет - Baja Mali Knindza”. grahovo.net. Архивирано из оригинала 13. 7. 2010. г. 
  2. ^ „Bajin oproštaj sa Srbima u Noksu”. vesti-online.com. 
  3. ^ Нпортал (2022-08-13). „"БОРА МИ ЈЕ ПОЗАЈМИО" Ретко виђене слике Боре и Баје - сведоче о њиховом пријатељству”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27. 
  4. ^ „Od Danice Grujičić do Baje Malog Knindže: Koga je sve Dodik odlikovao za Dan Republike Srpske? - Region – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-01-09. Приступљено 2024-01-09. 
  5. ^ „ЉУБАВНА БАЛАДА: Баја Мали Книнџа најавио нову песму”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27. 
  6. ^ „Песма за Ксенију Пајчин”. Kurir-info.rs. Архивирано из оригинала 2. 6. 2011. г. Приступљено 27. 4. 2012. 
  7. ^ J, D. (2024-01-03). „"Zezali su me jer sam imao tri ćerke": Baja Mali Knindža otkrio koliko je bio ponosan kad je dobio sina”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27.