Славко Ј. Грујић

Славко Ј. Грујић
Славко Ј. Грујић
Датум рођења	15. фебруар 1871.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	24. март 1937. (66 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство

Славко Ј. Грујић (Београд, 15. фебруар 1871 – Лондон, 24. март 1937) био је српски правник, дипломата, маршал двора и добротвор.

Биографија

Потицао је из уважене породице државника и дипломате Јеврема Грујића. Завршио је школовање у Паризу где је 1898. и докторирао. У дипломатску службу примљен је 1894. Налазио се на одговорним местима у посланствима Краљевине Србије у Цариграду, Атини, Петрограду и Лондону. У време пријема аустроугарског ултиматума јула 1914, у одсуству председника владе Николе Пашића, написао је одговор на ултиматум.

Током евакуације 1915. организовао је превођење избеглица са албанске обале на Крф и у Француску. Унапређен је 1916. за посланика у Берну, где се истакао живом дипломатском и хуманитарном активношћу. Са Међународним комитетом Црвеног крста у Женеви и са супругом Мејбл Грујић уложио је велике напоре да се помогне становништву у окупираној Србији. Средином 1918. наименован је за посланика у Вашингтону где је службовао од јануара 1919. до септембра 1922. Повратком у земљу активно је учествовао у раду разних хуманитарних друштава.

После смрти краља Александра I Карађорђевића постао је маршал двора, али је већ средином 1935. постављен за посланика у Великој Британији и истовремено акредитован у Холандији.^[1]