Пређи на садржај

Лијеж—Бастоњ—Лијеж

С Википедије, слободне енциклопедије
Лијеж—Бастоњ—Лијеж
Детаљи о трци
Датум одржавањакрајем априла
Регион одржавањаВалонија, Ардени
Назив тркеЛијеж—Бастоњ—Лијеж
Локални назив(и)
  • Liège–Bastogne–Liège (језик: француски)
Други назив(и)Стара дама
Дисциплинадрумски
ТакмичењеUCI ворлд тур
Типједнодневна трка
ОрганизаторASO
Директор тркеКристијан Придом
Историја
Прво одржавање(1892{{month}}{{{day}}})1892. (131/132 год.)
Број одржавања110 (до 2024)
Први победникБелгија Леон Хуа
Највише победа
  •  Еди Меркс (БЕЛ)

    5 пута

Тренутни победникСловенија Тадеј Погачар (2024)

Лијеж—Бастоњ—Лијеж (фр. Liège-Bastogne-Liège или једноставније нем. LüBaLü), обично називан Ла Дојен (фр. La Doyenne, досл. стара дама) је једнодневни бициклистички класик која се одржава у Валонији, Белгија и део је арденских класика.[1] Обично је последњи од пролећних класика, одржава се крајем априла, од Лијежа до Бастоња и назад. Рута се креће кањонима река усечених у Ардене, а с обзиром на дужину од око 260 km и претежно брдски терен, сматра се доста захтевном и једном од најнапорнијих једнодневних бициклистичких трка.[2] Највиши успони трке су Редут (фр. La Redoute) и Стоку (фр. Stockeu). На успону Стоку се налази и споменик најуспешнијем такмичару трке Едију Мерксу који је трку освојио пет пута, у периоду од 1969. до 1975. године. У сезони 2008. године, додат је нови успон хол. Roche-aux-Faucons који се налази у првом делу трке, тако да је и ритам трке донекле промењен. Циљ трке није увек у граду Лијеж, 1992. померен је у град Анс у провинцији Лијеж, док се победници већином одлучују на кратком, стрмом успону Сен Никола на 5 km од циља.

Класик је први пут одржан 1892. и најстарији је од пет монументалних класика. Најуспешнији возач је Еди Меркс са пет победа, док су Морено Арђентин и Алехандро Валверде остварили по четири победе.[3] Трка је део UCI ворлд тура и закључна трка арденских класика, који укључују Флеш Валон и Амстел голд рејс. Трку организује Amaury Sport Organisation, која организује између осталих Тур де Франс и Париз—Рубе.

Године 2017. покренута је трка за жене и додата је у UCI ворлд тур за жене за сезону 2017.[4][5] Прво издање трке освојила је Холандђанка Ана ван дер Бреген.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Спа—Бастоњ—Спа

[уреди | уреди извор]

Као и многи други класици, Лијеж—Бастоњ—Лијеж је организован од стране спортског листа (Експерс).[7] С обзиром на то да је лист објављиван на француском, рута је увек остајала у јужном делу Белгије, где се говори француски језик.

Леон Хуа, победник прва три издања трке.

Трка је првобитно организована за аматере, од Спа до Бастоња и назад, око 250 km[8] Бицикли су у то време били скупи и бициклизам се сматрао ексклузивним спортом за богате. Прво издање трке стартовала су 33 возача, само је 17 завршило трку.[8] Леон Хуа је победио након 10 сати и 48 минута, 22 минута испред Леона Луста и 44 минута испред трећеплсираног Луја Раскинета.[9]

Хуа је победио опет наредне године, по истој рути, у дужини од 250 km, овога пута са разликом од пола сата испред Мишела Борисовског и 32 минута испред Шарла Колета.[10] Године 1894. одржана је прва трка за професионалце у дужини од 223 km, Хуа је победио седам минута испред Луја Раскинета[11] и 25 минута испред Ренеа Нуленса.[11] Морис Гарен, који је касније постао први победника Тур де Франса, завршио је четврти.[11] Након прва три издања, трка није организована наредних 14 година, након чега је повремено била отворена за аматере и полупрофесионалце.[8]

Трка је поново покренута 1908. са стартом и финишем у Лијежу по први пут. Победио је Француз Андре Труселије.[12] Године 1909. победник Ежен Шарлије је дисквалификован јер је мењао бицикл. Виктор Фастре је проглашен победником.[9] Трка није одржавана током Првог светског рата, али је покренута опет 1919. Већином су трку освајали Белгијанци, али је почела да привлачи више возача из Фландрије. Алфонс Схеперс је освојио три пута.

Списак победника

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак победника трке Лијеж—Бастоњ—Лијеж

Победници Лијеж—Бастоњ—Лијежа:[9]

Вишеструки победници

[уреди | уреди извор]
Позиција Возач Број победа Године
1. Белгија Еди Меркс 5 1969, 1971, 1972, 1973, 1975
2. Италија Морено Арђентин 4 1985, 1986, 1987, 1991
Шпанија Алехандро Валверде 2006, 2008, 2015, 2017
4 Белгија Леон Хуа 3 1892, 1893, 1894
Белгија Алфонс Схеперс 1929, 1931, 1935
Белгија Фред де Бројне 1956, 1958, 1959
8 Белгија Луј Мотја 2 1921, 1922
Белгија Рене Фермандел 1923, 1924
Белгија Рихард Депортер 1943, 1947
Белгија Проспер Депредом 1946, 1950
Швајцарска Фердинанд Киблер 1951, 1952
Белгија Јозеф Бројере 1976, 1978
Француска Бернар Ино 1977, 1980
Република Ирска Шон Кели 1984, 1989
Италија Микеле Бартоли 1997, 1998
Италија Паоло Бетини 2000, 2002
Казахстан Александар Винокуров 2005, 2010
Словенија Тадеј Погачар 2021, 2024
Белгија Ремко Евенепул 2022, 2023

Победе по државама

[уреди | уреди извор]
# Држава Број победа
1.  Белгија 61
2.  Италија 12
3.  Швајцарска 6
4.  Француска 5
5.  Холандија 4
 Шпанија
7.  Ирска 3
 Казахстан
 Луксембург
 Словенија
10.  Немачка 2
 Данска
11.  Аустралија 1
 Русија
 Сједињене Америчке Државе

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гермајн Дерајке је победио на трци 1957. године, али је ишао преко затвореног пружног прелаза, што у Белгији није било дозвољено, због чега је победа додељена и Дерајкеу и другопласираном Франсу Схаубену.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tour de France 2015”. Tour de France 2015. Архивирано из оригинала 8. 11. 2005. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  2. ^ „Spring Classics: How to win cycling's hardest one-day races”. BBC Sport. Приступљено 22. 6. 2017. 
  3. ^ „Alejandro Valverde takes Liege-Bastogne-Liege”. velonews.com. Архивирано из оригинала 27. 04. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  4. ^ „UCI announce 2017 Women's WorldTour calendar”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 15. 10. 2016. Приступљено 22. 6. 2017. 
  5. ^ „UCI unveils 2017 Women's WorldTour”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 15. 10. 2016. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  6. ^ „Van der Breggen wins the first ever Liege-Bastogne-Liege Femmes”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 22. 6. 2017. 
  7. ^ „Liège-Bastogne-Liège start list, philosophy and cows”. 20. 4. 2013. Приступљено 22. 6. 2017. [мртва веза]
  8. ^ а б в „Liège-Bastogne-Liège: History”. 18. 4. 2017. Приступљено 22. 6. 2017. 
  9. ^ а б в „Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Приступљено 22. 6. 2017. 
  10. ^ „1893 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Приступљено 22. 6. 2017. 
  11. ^ а б в „1894 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Приступљено 22. 6. 2017. 
  12. ^ „1908 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Приступљено 22. 6. 2017. 
  13. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1957 Liège-Bastogne-Liège”. bikeraceinfo.com. McGann Publishing. Приступљено 22. 6. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лијеж—Бастоњ—Лијеж&oldid=27741407”