Флоријан Мајер
Флоријан Мајер | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Надимак | Фло[1] | ||||||||||||||
Датум рођења | 5. октобар 1983. | ||||||||||||||
Место рођења | Бајројт, Западна Немачка | ||||||||||||||
Држављанство | Немачка | ||||||||||||||
Висина | 1,91 m | ||||||||||||||
Маса | 82 kg | ||||||||||||||
Пребивалиште | Бајројт, Немачка | ||||||||||||||
Информације о каријери | |||||||||||||||
Проф. каријера | 2001—2018 | ||||||||||||||
Игра | Десном руком; дворучни бекхенд | ||||||||||||||
Тренер | Тобијас Самерер (2009–2018)[1] | ||||||||||||||
Зарада | 7.278.992 $ | ||||||||||||||
АТП профил | www | ||||||||||||||
Појединачно | |||||||||||||||
Победе—порази | 243—261 (48,21% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | ||||||||||||||
Освојени турнири | 2 (13 челенџера, 1 фјучерс) | ||||||||||||||
Изгубљена финала | 5 | ||||||||||||||
Најбољи пласман | Бр. 18 (6. јун 2011) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Парови | |||||||||||||||
Победе—порази | 51—111 (31,48% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира) | ||||||||||||||
Освојени турнири | 0 | ||||||||||||||
Изгубљена финала | 1 | ||||||||||||||
Најбољи пласман | Бр. 47 (18. јун 2012) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Екипна такмичења | |||||||||||||||
Светско екипно првенство | П (2005, 2011) | ||||||||||||||
Дејвис куп | ЧФ (2008, 2011, 2014) | ||||||||||||||
Званични веб-сајт | |||||||||||||||
http://www.flo-mayer.de | |||||||||||||||
Ажурирано: 27. мај 2019.. |
Флоријан Мајер (нем. Florian Mayer; рођен 5. октобра 1983. године у Бајројту, Немачка) је бивши немачки тенисер. Најбољи пласман на АТП листи у појединачној конкуренцији достигао је у јуну 2011. када је заузимао 18. место.
Каријера
[уреди | уреди извор]Тенис је почео да игра са 5 година. Омиљена подлога му је била трава а ударац бекхенд. Највише је волео да наступа на Отвореном првенству Аустралије. Тениски идоли су му били Борис Бекер и Пит Сампрас, пре свега због њихове менталне снаге.[1]
Своју прву АТП титулу освојио је 2011. после четири узастопна пораза у финалима. Тада је у финалу турнира у Букурешту савладао Пабла Андухара у два сета.[2]
На Вимблдону 2004. Мајер је стигао до четвртфинала што је његов најбољи Гренд слем резултат.[3] Добио је АТП награду за новајлију 2004. године (ATP World Tour's newcomer of the year award).[4] Осам година касније, Мајер се пласирао у своје друго четвртфинале, поново на Вимблдону.[3]
Највећу победу у каријери остварио је 2011. када је у трећем колу турнира у Шангају победио другог тенисера света Шпанца Рафаела Надала.[5]
Највреднији трофеј у каријери осваја 2016. на турниру у Халеу где је дошао као 192. тенисер света. Ипак, успео је да направи неколико изненађујућих победа: против Андреаса Сепија у четвртфиналу, Доминика Тима (7. тенисера света) у полуфиналу и Александра Зверева у финалу (то је било тек друго немачко финале у 24-годишњој историји турнира). Мајер је тако постао најлошије рангирани тенисер који је освојио АТП турнир у последње три године.[6] На наредној АТП листи напредовао је невероватних 112 места.
Професионалну тениску каријеру завршио је на Отвореном првенству САД 2018. где је изгубио у првом колу од Борне Ћорића.[7]
Стил игре
[уреди | уреди извор]Мајер је био познат по свом необичном стилу игре. Препознатљив по дугом замаху из форхенда и бекхенда и коришћењу доста различитих слајсева са своје бекхенд стране. Он је такође био препознатљив по бекхенд дроп шоту из скока који је хватао многе његове противнике на кривој нози.[7]
Опрема
[уреди | уреди извор]Мајер носи одећу и обућу марке Адидас и користи рекет Head "Prestige".[1]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Мајеров отац Бернд ради као наставник, а мајка Сабине као менаџер продаје. Има млађег брата Михаела. Велики је навијач ФК Бајерн Минхен. Поред фудбала, хобији су му и скијање, стони тенис, компјутери и читање књига. Омиљено јело му је бифтек, а пиће сок од јабуке. Што се музике тиче, омиљени извођачи су му Давид Гета и Лејди Гага. За највећег узора ван тениса сматра Мухамеда Алија због својих атлетских способности и страсти са којом је живео за свој спорт.[1]
АТП финала
[уреди | уреди извор]Појединачно: 7 (2–5)
[уреди | уреди извор]
|
|
|
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 7. август 2005. | Сопот, Пољска | Шљака | Гаел Монфис | 6–7(6–8), 6–4, 5–7 |
Финалиста | 2. | 6. август 2006. | Сопот, Пољска (2) | Шљака | Николај Давиденко | 6–7(6–8), 7–5, 4–6 |
Финалиста | 3. | 24. октобар 2010. | Стокхолм, Шведска | Тврда (д) | Роџер Федерер | 4–6, 3–6 |
Финалиста | 4. | 1. мај 2011. | Минхен, Немачка | Шљака | Николај Давиденко | 3–6, 6–3, 1–6 |
Победник | 1. | 25. септембар 2011. | Букурешт, Румунија | Шљака | Пабло Андухар | 6–3, 6–1 |
Победник | 2. | 19. јун 2016. | Хале, Немачка | Трава | Александар Зверев | 6–2, 5–7, 6–3 |
Финалиста | 5. | 30. јул 2017. | Хамбург, Немачка | Шљака | Леонардо Мајер | 4–6, 6–4, 3–6 |
Парови: 1 (0–1)
[уреди | уреди извор]
|
|
|
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 1. мај 2005. | Минхен, Немачка | Шљака | Александар Васке | Марио Анчић Јулијан Ноул |
3–6, 6–1, 3–6 |
Остала финала
[уреди | уреди извор]Тимска такмичења: 2 (2–0)
[уреди | уреди извор]Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнери | Противници | Резултат | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 1. | 21. мај 2005. | Светско екипно првенство, Диселдорф, Немачка | Шљака | Томи Хас Никола Кифер Александар Васке |
Гастон Гаудио Гиљермо Корија Гиљермо Кањас Хуан Игнасио Чела |
2–1 | [8] |
Победник | 2. | 21. мај 2011. | Светско екипно првенство, Диселдорф, Немачка | Шљака | Филип Печнер Филип Колшрајбер Кристофер Кас |
Хуан Монако Хуан Игнасио Чела Максимо Гонзалез |
2–1 | [9] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Florian Mayer – official website”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „Florian Mayer Takes Title in Bucharest”. Tennis now. 25. 9. 2011. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ а б „Mayer blows away Gasquet”. Wimbledon. 3. 7. 2012. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „ATP World Tour Awards Honour Roll”. ATP World Tour. 1. 1. 2015. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „Rafael Nadal suffers shock defeat to Florian Mayer in Shanghai”. The Guardian. 13. 10. 2011. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „Mayer Survives Zverev For Halle Crown”. ATP World Tour. 19. 6. 2016. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ а б „Florian Mayer Hangs Up His Racket”. Tennis TourTalk. 28. 8. 2018. Архивирано из оригинала 05. 06. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ „ARAG World Team Cup 2005” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 8. 12. 2017.
- ^ „Power Horse World Team Cup 2011” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 8. 12. 2017.