Пређи на садржај

Флоријан Мајер

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Florian Mayer)
Флоријан Мајер
Флоријан Мајер на ОП САД 2016.
Лични подаци
НадимакФло[1]
Датум рођења(1983-10-05)5. октобар 1983.(41 год.)
Место рођењаБајројт, Западна Немачка
Држављанство Немачка
Висина1,91 m
Маса82 kg
ПребивалиштеБајројт, Немачка
Информације о каријери
Проф. каријера2001—2018
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерТобијас Самерер (2009–2018)[1]
Зарада7.278.992 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/florian-mayer/mb02/overview
Појединачно
Победе—порази243—261 (48,21% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири2 (13 челенџера, 1 фјучерс)
Изгубљена финала5
Најбољи пласманБр. 18 (6. јун 2011)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4К (2014)
Ролан Гарос2К (2004, 2011, 2012)
ВимблдонЧФ (2004, 2012)
ОП САД3К (2011, 2013)
Остали турнири
Олимпијске игре1К (2004)
Парови
Победе—порази51—111 (31,48% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири0
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 47 (18. јун 2012)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (2008, 2011)
Ролан Гарос2К (2015, 2016, 2017)
Вимблдон2К (2005, 2007)
ОП САД3К (2004, 2010)
Екипна такмичења
Светско екипно првенствоП (2005, 2011)
Дејвис купЧФ (2008, 2011, 2014)
Званични веб-сајт
http://www.flo-mayer.de
Ажурирано: 27. мај 2019..

Флоријан Мајер (нем. Florian Mayer; рођен 5. октобра 1983. године у Бајројту, Немачка) је бивши немачки тенисер. Најбољи пласман на АТП листи у појединачној конкуренцији достигао је у јуну 2011. када је заузимао 18. место.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Тенис је почео да игра са 5 година. Омиљена подлога му је била трава а ударац бекхенд. Највише је волео да наступа на Отвореном првенству Аустралије. Тениски идоли су му били Борис Бекер и Пит Сампрас, пре свега због њихове менталне снаге.[1]

Своју прву АТП титулу освојио је 2011. после четири узастопна пораза у финалима. Тада је у финалу турнира у Букурешту савладао Пабла Андухара у два сета.[2]

На Вимблдону 2004. Мајер је стигао до четвртфинала што је његов најбољи Гренд слем резултат.[3] Добио је АТП награду за новајлију 2004. године (ATP World Tour's newcomer of the year award).[4] Осам година касније, Мајер се пласирао у своје друго четвртфинале, поново на Вимблдону.[3]

Највећу победу у каријери остварио је 2011. када је у трећем колу турнира у Шангају победио другог тенисера света Шпанца Рафаела Надала.[5]

Највреднији трофеј у каријери осваја 2016. на турниру у Халеу где је дошао као 192. тенисер света. Ипак, успео је да направи неколико изненађујућих победа: против Андреаса Сепија у четвртфиналу, Доминика Тима (7. тенисера света) у полуфиналу и Александра Зверева у финалу (то је било тек друго немачко финале у 24-годишњој историји турнира). Мајер је тако постао најлошије рангирани тенисер који је освојио АТП турнир у последње три године.[6] На наредној АТП листи напредовао је невероватних 112 места.

Професионалну тениску каријеру завршио је на Отвореном првенству САД 2018. где је изгубио у првом колу од Борне Ћорића.[7]

Стил игре

[уреди | уреди извор]

Мајер је био познат по свом необичном стилу игре. Препознатљив по дугом замаху из форхенда и бекхенда и коришћењу доста различитих слајсева са своје бекхенд стране. Он је такође био препознатљив по бекхенд дроп шоту из скока који је хватао многе његове противнике на кривој нози.[7]

Мајер носи одећу и обућу марке Адидас и користи рекет Head "Prestige".[1]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Мајеров отац Бернд ради као наставник, а мајка Сабине као менаџер продаје. Има млађег брата Михаела. Велики је навијач ФК Бајерн Минхен. Поред фудбала, хобији су му и скијање, стони тенис, компјутери и читање књига. Омиљено јело му је бифтек, а пиће сок од јабуке. Што се музике тиче, омиљени извођачи су му Давид Гета и Лејди Гага. За највећег узора ван тениса сматра Мухамеда Алија због својих атлетских способности и страсти са којом је живео за свој спорт.[1]

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 7 (2–5)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (1–1)
АТП 250 (1–4)
Финала по подлози
Тврда (0–1)
Шљака (1–4)
Трава (1–0)
Финала по локацији
Отворено (2–4)
Дворана (0–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 7. август 2005. Сопот, Пољска Шљака Француска Гаел Монфис 6–7(6–8), 6–4, 5–7
Финалиста 2. 6. август 2006. Сопот, Пољска (2) Шљака Русија Николај Давиденко 6–7(6–8), 7–5, 4–6
Финалиста 3. 24. октобар 2010. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Швајцарска Роџер Федерер 4–6, 3–6
Финалиста 4. 1. мај 2011. Минхен, Немачка Шљака Русија Николај Давиденко 3–6, 6–3, 1–6
Победник 1. 25. септембар 2011. Букурешт, Румунија Шљака Шпанија Пабло Андухар 6–3, 6–1
Победник 2. 19. јун 2016. Хале, Немачка Трава Њемачка Александар Зверев 6–2, 5–7, 6–3
Финалиста 5. 30. јул 2017. Хамбург, Немачка Шљака Аргентина Леонардо Мајер 4–6, 6–4, 3–6

Парови: 1 (0–1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (0–1)
Финала по подлози
Тврда (0–0)
Шљака (0–1)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (0–1)
Дворана (0–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 1. мај 2005. Минхен, Немачка Шљака Њемачка Александар Васке Хрватска Марио Анчић
Аустрија Јулијан Ноул
3–6, 6–1, 3–6

Остала финала

[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 2 (2–0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 21. мај 2005. Светско екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Њемачка Томи Хас
Њемачка Никола Кифер
Њемачка Александар Васке
Аргентина Гастон Гаудио
Аргентина Гиљермо Корија
Аргентина Гиљермо Кањас
Аргентина Хуан Игнасио Чела
2–1 [8]
Победник 2. 21. мај 2011. Светско екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Њемачка Филип Печнер
Њемачка Филип Колшрајбер
Њемачка Кристофер Кас
Аргентина Хуан Монако
Аргентина Хуан Игнасио Чела
Аргентина Максимо Гонзалез
2–1 [9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Florian Mayer – official website”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2016. 
  2. ^ „Florian Mayer Takes Title in Bucharest”. Tennis now. 25. 9. 2011. Приступљено 12. 3. 2016. 
  3. ^ а б „Mayer blows away Gasquet”. Wimbledon. 3. 7. 2012. Приступљено 12. 3. 2016. 
  4. ^ „ATP World Tour Awards Honour Roll”. ATP World Tour. 1. 1. 2015. Приступљено 12. 3. 2016. 
  5. ^ „Rafael Nadal suffers shock defeat to Florian Mayer in Shanghai”. The Guardian. 13. 10. 2011. Приступљено 12. 3. 2016. 
  6. ^ „Mayer Survives Zverev For Halle Crown”. ATP World Tour. 19. 6. 2016. Приступљено 20. 6. 2016. 
  7. ^ а б „Florian Mayer Hangs Up His Racket”. Tennis TourTalk. 28. 8. 2018. Архивирано из оригинала 05. 06. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2019. 
  8. ^ „ARAG World Team Cup 2005” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 8. 12. 2017. 
  9. ^ „Power Horse World Team Cup 2011” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 8. 12. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]