Stearinska kiselina

Stearinska kiselina
	Octadecanoic acid
Drugi nazivi	C18:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj	57-11-4
PubChem	5281
DrugBank	DB03193
ChEMBL	CHEMBL46403
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	CCCCCCCCCCCCCCCCCC(=O)O
Svojstva
Molekulska formula	C18H36O2
Molarna masa	284.48 g mol−1
Gustina	0,847 g/cm3 na 70 °C
Tačka topljenja	69.6 °C, 343 K, 157 °F
Tačka ključanja	383 °C, 656 K, 721 °F
Indeks prelamanja (nD)	1,4299
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina sa 18 ugljenika dugim lancom i IUPAC imenom oktadekanoinska kiselina. Ona je voskasta čvrsta materija, sa hemijskom formulom C₁₈H₃₆O₂, ili CH₃(CH₂)₁₆COOH. Njeno ime potiče od grč. στέαρ, ("stéar"; genitiv: "stéatos"), što znači loj. Soli i estri stearinske kiseline su stearati.

Prehrambeni izvori

Stearinska kiselina se javlja u mnogim životinjskim i biljnim mastima i uljima, mada je zastupljenija u mastima životinjskog porekla. Značajan izuzetak su kakao maslac i ši maslac koji sadrže 28–45% stearinske kiseline.^[5]

Reakcija

Stearinska kiselina podleže tipičnim reakcijama zasićenih karboksilnih kiselina, kao što su redukcija do stearil alkohola, i esterifikacija sa nizom alkohola.

Stearinska kiselina se koristi zajedno sa ricinusom za pripremu tekstilnih omekšivača. Oni se zagrevaju i mešaju sa kaustičnom potašom ili kaustičnom sodom.

Reference

↑ Susan Budavari, ur. (1989). [erck Index (11th izd.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. str. 8761. ISBN 9780911910285.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685.

Literatura

Susan Budavari, ur. (1989). [erck Index (11th izd.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. str. 8761. ISBN 9780911910285.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

NIST

[1] Susan Budavari, ur. (1989). [erck Index (11th izd.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. str. 8761. ISBN 9780911910285.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[lexicon-5] Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]