117. lovačka divizija (Nemačka)

Ova divizija formirana je 14. maja 1941. u Bruku na Lajti (nem. Bruck an der Leitha) od regruta 15. regrutnog talasa kao 717. posadna divizija. S obzirom na njenu namenu, divizija je imala nekompletnu formaciju bez izviđačkog bataljona, sa redukovanim artiljerijskim i specijalističkim sastavima. Njeno transportovanje na teritoriju Srbije otpočelo je 15. maja 1941. Štab divizije bio je smešten u Nišu, a štabovi pukova u Kraljevu i Kosovskoj Mitrovici. Brojno stanje divizije u septembru 1941. je iznosilo: 262 oficira, 66 službenika, 1153 podoficira i 8.922 vojnika.

717. divizija/117. lovačka divizija
Formacija737. pešadijski puk
749. pešadijski puk
670 artiljerijski divizion
717. četa za vezu
717. inžinjerijska četa
Jačina10.500 vojnika i oficira
DeoVermahta
Angažovanje
Komandanti
KomandantPukovnik Paul Hofman

Tokom ustanka u Srbiji u drugoj polovini 1941. divizija je bila angažovana u borbama protiv ustanika i u hapšenju talaca i provođenju mera odmazde. Njen 749. puk učestvovao je u masakrima u Kragujevcu i Kraljevu oktobra 1941.

Tokom 1942. divizija je zbog intenziviranja partizanskih dejstava učestvovala u "operacijama čišćenja" partizana u Sremu. Stavljena je na raspolaganje generalu Litersu, komandantu korpusa "Hrvatska" za učešće u operacijama "Vajs I" i "Vajs II". Zbog borbenih potreba divizija je tokom preformirana i formacijski popunjena ljudstvom i borbenom tehnikom do standardne formacije pešadijske divizije. Počev od 1. maja 1943. divizija zvanično menja naziv u 117. lovačku diviziju (nem. 117. Jäger-Division). Tada je imala oko 13.200 vojnika u sledećoj formaciji:

737. pešadijski puk
749. pešadijski puk
670 artiljerijski puk
117. izviđački bataljon (nem. 117. Aufklärung Abteilung)
117. bataljon oklopnih lovaca (nem. 117. Panzerjäger Battalion)
117. inžinjerijski bataljon
117. bataljon veze

Tokom bitke na Neretvi februara i marta 1943. godine, divizija se borila rame uz rame sa četnicima. Tadašnji komandant Jugoistoka Aleksandar Ler opisao je kasnije u svojim sećanjima ovo četničko-nemačko sadejstvo:

117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan Sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici - doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama.[1]

Nakon preformiranja 117. lovačka divizija prebačena je na teritoriju Grčke, gde je ušla u sastav Armijske grupe "E".

Nakon izbijanja Crvene armije na granicu Srbije septembra 1943. 117. lovačkoj diviziji dat je zadatak da se probije do Beograda radi kao pojačanje Armijskoj grupi "Srbija". Tokom probijanja i tokom Beogradske operacije divizija je prošla kroz izuzetno oštre borbe i pretrpela teške gubitke. Reorganizovana i u znatno izmenjenom sastavu divizija je učestvovala u borbama na Sremskom frontu do decembra 1945., kada je prebačena u južnu Mađarsku. U maju 1945. u južnoj Austriji položila je oružje pred Crvenom armijom.

Spoljašnje veze

uredi
  1. Zapisi Aleksandra Lera, časopis SRPSKO NASLEĐE, broj 7/1998