Жаба

Жабе или безрепци припадају водоземцима, а разликују се од других водоземаца по томе што немају реп. Тијело им је такођер другачије (округло, глава напријед).

Задње ноге су им знатно дуже од предњих, на којим се налази 4 или 5 прстију. Задње ноге су прилагођене за тзв. катапултарни скок. Највећи број жаба полаже тисуће јаја у води, гдје ларве зване пуноглавци заврше ларвени период и метаморфозу. Хране се мушицама, комарцима итд. Такођер постоје отровне жабе које су "обојене" живим бојама. Отров може усмртити мањег грабежљивца ако је поједе, а неке жабе садржавају толико отрова да чак могу усмртити човјека. Индијанци се служе њиховим отровом за копља и стрелице.

Жлијезде

Жлијезде у кожи жабе налазе се у епидермалоном слоју који се назива Усмина. Усмина је испуњена везивним ткивом, а у њој се налазе кроматофори, мишићна влакна и жлијезде. Двије врсте жлијезда се налазе код "праве жабе" Рана специес, а то су слузне (мукозне) и зрнате жлијезде.

Пигмент

Пигментне станице код жабе називају се Кроматофори. Они садрже разна пигментна зрнца, различитих боја: жуте, црвене, смеђе. Због тих разних боја кроматофори се заједнички називају Аланофори

Шкрге

Немају унутарње ни вањске шкрге. Оне се налазе искључиво у постембрионалном развоју, у стадију пуноглавца, на вањској страни животиње, као привјесци, а служе као опскрба крвљу с кисиком. Крв притом из срца улази у шкрге, које се састоје од много крвних жилица, ту се врши измјена плинова те се кисик веже на респираторне пигменте (хемоцијанин) у крви и тако преноси тијелом.

Занимљивости

Највећа врста је Рана Голиатх која живи у Камеруну и дуга је 35 цм.
Данас је познато око 3800 врста жаба.
Задње ноге забе голијата дугачке су 60цм!
Једини"Музеј жаба" налази се у Локвама-Хрватска

Галерија

Ова се малена амазонска жаба "стопила" с бојом камења
Јајашца
"Обична" жаба