12. 1.
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
12. јануар/сијечањ (12. 1.) је 12. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 353 дана (354 у пријеступној години).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 812. — изасланици византијског цара Михаила I Рангабе склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог.
- 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.
- 1953. — Скупштина Југославије усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.
- 1964. — у Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.
- 1970. — Године 1967. започети грађански рат за аутономију Бијафре од Нигерије завршио је побједом нигеријских трупа и капитулацијом генерала Пхилипа Еффионга.
- 1977. — Израелци масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијади у Минхену.
- 1990. — румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.
- 1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.
- 1992. — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Бенџедида Шадлија одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.
- 1993. — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.
- 1996. — прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.
- 1998. —.
- 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића.
- у Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1628. — Шарл Перо, француски писац (у. 1703).
- 1746. — Јоханн Хеинрицх Песталоззи, швицарски педагог.
- 1812. — Едоуард Сéгуин, француски лијечник и педагог.
- 1822. — Éтиенне Леноир, француски истраживач.
- 1876. — Џон Грифит, амерички писац (у. 1916).
- 1876. — Јацк Лондон, амерички књижевник.
- 1878. — Ференц Молнáр, мађарски новинар.
- 1893. — Херманн Гöринг, њемачки нацистички политичар.
- 1899. — Паул Херман Милер, швајцарски биохемичар (у. 1965).
- 1907. — Сергеј Павлович Корољов, совјетски конструктор ракета.
- 1944. — Јое Фразиер, бивши амерички професионални боксер, Олимпијски победник и светски шампион у супертешкој категорији (у. 2011).
- 1949. — Оттмар Хитзфелд, њемачки ногометни тренер и играч.
- 1956. — Николај Носков, руски пјевач
- 1959. — Ралф Мöллер, њемачки-амерички филмски глумац и бодибилдер.
- 1960. — Доминиqуе Wилкинс, амерички професионални кошаркаш.
- 1964. — Јефф Безос, амерички подузетник.
- 1968. — Мауро да Силва Гомес, бразилски ногометаш.
- 1968. — Богољуб Митић (Ђоша), српски глумац и хумориста.
- 1969. — Роберт Просинечки, хрватски ногометаш.
- 1974. — Ивица Морнар, хрватски ногометаш.
- 1976. — Драган Исаиловић, некадашњи српски ногометаш.
- 1982. — Паул-Хенри Матхиеу, француски тенисер.
- 1989. — Аxел Wитсел, белгијски ногометаш.
- 1991. — Марко Бијач, хрватски ватерполист.
- 1993. — Заyн Малик, енглеско-ирски певач из групе ОНЕ ДИРЕЦТИОН.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1519. — Максимилијан I, немачки краљ (р. 1459).
- 1665. — Пјер Ферма, француски математичар (р. 1601).
- 1976. — Агата Кристи, енглеска списатељица (р. 1890).
- 1977. — Анри Жорж Клузо, француски режисер и сценариста (р. 1904).
- 2002. — Сајрус Венс, државни секретар САД (р. 1917).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар