1328

< | 13. вијек | 14. вијек | 15. вијек | >
< | 1290-е | 1300-е | 1310-е | 1320-е | 1330-е | 1340-е | 1350-е | >
<< | < | 1324. | 1325. | 1326. | 1327. | 1328. | 1329. | 1330. | 1331. | 1332. | > | >>

1328. по календарима

Грегоријански	1328. (MCCCXXVIII)
Аб урбе цондита	2081.
Исламски	728–729.
Ирански	706–707.
Хебрејски	5088–5089.
Бизантски	6836–6837.
Коптски	1044–1045.
Хинду календари
• Викрам Самват	1383–1384.
• Схака Самват	1250–1251.
• Кали Yуга	4429–4430.
Кинески
• Континуално	3964–3965.
• 60 година	Yанг Земља Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11328.
Подробније: Календарска ера

Година 1328 (MCCCXXVIII) била је пријеступна година која почиње у петак (1. јануар/сијечањ по јулијанском календару).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• јануар - Грађански рат двојице Андроника: Андроник III Палеолог и Јован Кантакузен узимају Солун.
  • зима-пролеће - Док млађи Андроник осваја Македонију и Албанију, присталице старијег цара се одржавају близу Србије, у Мелнику, Просеку и Струмици. Стефан Дечански је на граници (фебруар или март, по наговору присталица старог цара који су пребегли у Србију) али се не меша. Након што је Андроник узео Прилеп, командант Просека Михајло Асен га предаје Србима.
• 17. 1. - Цар Лудwиг IV крунисан у Риму, од стране сенатора Сциарре Цолонне (папа у ово време станује у Авињону а и непријатељ је Лудwига).
• 1. 2. - Умро је француски краљ Цхарлес IV, посљедњи из директне лозе Цапета. Његов брат од стрица Пхилиппе де Валоис постаје регент, у очекивању порођаја Цхарлове удовице Јеанне д'Éвреуx.
• вељача - Иван Алшани је мачвански бан након Павла I Горјанског (до 1334).

• 6. 3. - Фрањевац Педро де Оллогоyен покренуо антијеврејски погром у Естелли у Навари: осим пљачкања и убијања, уништавају се и документи о дуговима.
• 17. 3. - Споразум из Нортхамптона: шкотски краљ Роберт потписује мировни уговор са Енглеском у Единбургху, а енглески парламент га ратификује 1. маја у Нортхамптону - крај 32-годишњег периода Првог рата за шкотску независност, де јуре енглеско признање те независности, де факто постигнуте 1314.
  • Мир сматрају срамним у Енглеској, ново ратовање креће 1332/33.
• 28. 3. - Краљ Карло Роберт је потврдио исправу бана Микца Михаљевића којом је синовима Стјепана Бабонића опроштена невјерност.
• март/април - Бугарски цар Михајло III Шишман је накратко променио страну у византијском сукобу, послао је 3.000 људи у помоћ старијем цару, и сам је дошао на византијску територију - када се Андроник III приближио Цариграду, ипак га је приволео да се повуче.

Април/Травањ – Јун/Липањ

Крунидба француског краља и краљице

• 1. 4. - Удовица француског краља је родила женско дете, Бланцхе, тако да Пхилиппе де Валоис постаје краљ Пхилиппе VI, звани Сретни или Католички (до 1350), крунисан је у Реимсу 29. маја. Директна Династија Валоис траје до 1498, а огранци Орлéанс па Ангоулêме до 1589.
  • Едwард III од Енглеске, сестрић Цхарлеса IV и тако најближи сродник, тврди да Салијски законик не искључује пренос права преко женске особе, тј. његове мајке. Пхилиппе га позива да му се поклони као сизерену за војводства Аквитанију и Гаскоњу, што ће овај и учинити следеће године (обнова спора 1337. доводи до Стогодишњег рата).
  • Прекида се персонална унија Француске и Наваре, наслеђује је Ивана II. Наварска, кћи Лоуиса X, и супруг Филип III.. Ивана размењује Шампању са француским краљом за друге поседе.

• 12. 5. - Пошто је цар Лудwиг прогласио збацивање авињонског папе Ивана XXII. као херетика, у Риму је за (анти)папу изабран фрањевац Пиетро Раиналдуцци, као Никола V.

Андроник III

• 24. 5. - Након што је Андроник III тријумфално ушао у Цариград, његов деда Андроник II абдицира. Млађи Андроник влада до 1341. Јован Кантакузен је велики доместик а до њега је Алексије Апокавк.
  • Са старим царом одлази и велики логотет Теодор Метохит.
  • Орхан ове године започиње Опсаду Никеје, Андроник и Јован ће догодине покушати да је деблокирају.
  • На граници са Србијом има четовања (или догодине?).
• 26. 5. - Водећи фрањевци Wиллиам Оццам, Михаило из Чезене и др. побегли из папиног Авињона и склонили се код цара Лудwига, биће екскомуницирани.

• јун - Бугарски владар Михајло III Шишман опет напада Византију, упада у Тракију, пљачка у околини Визе, још једна конфронтација код Једрена у августу.
• 24. 6. - Португалска принцеза Марија се удала за кастиљског краља Алфонса XI, коме ће увек бити важнија љубавница Елеанор де Гузмáн.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• лето - Обновљен је мир између Србије и Дубровника - српском краљу се враћа Пељешац, којег су Дубровчани узели краљевим одметницима Бранивојевићима 1326, Дубровчанима је враћена стока и плаћена нека штета још из времена Бранивојевића (Дубровчани ће купити Пељешац 1333). У овом рату се истакао Бранко, син Младена, бившег војводе Требиња и Драчевице, предак Бранковића.
• 4. 8. - Пошто флота напуљског краља Роберта блокира Остију, а трупе папиног легата Гиованни Гаетано Орсинија се окупљају у близини, цар Лудwиг и антипапа Никола беже из Рима. Орсини тријумфално улази 8-ог, а десет дана касније стиже и напуљска војска.
• 15. 8. - Умире Yесüн Темüр, yуански кинески цар и монголски каган. Моћни службеник Даwлат Схах поставља малог Yесуновог сина Рагибагха за владара, али долази до побуне и Рата две престонице: Рагибагх/Схахове летње престонице Xанаду и зимске Кханбалиq (Пекинг), где ће наизменично до 1332. владати браћа Јаyаату Кхан Тугх Темüр и Кхутугхту Кхан Кусала, синови Кüлüг Кхана.
• 16. 8. - Пошто је убијен Пассерино Бонацосси, Лудовицо I Гонзага завладао Мантовом (до 1360). Зачетник је куће Гонзага, која влада Мантовом до 1708, на крају с војводском титулом, као и Гуасталлом до 1746.
• 23. 8. - Битка код Цассела у Фландрији: француски краљ је одлучујуће поразио тамошње побуњенике и вратио грофа Лоуиса I на трон.

• 3. 9. - Умро Цаструццио Цастрацани, кондотијер и војвода Луцце, која је у његово време постигла највећу моћ а сада је запала у анархију.
• 8. 9. - Иван Бабонић мора на годину дана заложити град Зрин Ловринцу Тоту, којему је Иванов зет Петар Гисинговац, зв. Херцег, дужан одштету од 250 марака - Бабонић догодине остаје без града.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 10. 10. - Срђ Которанин је именован за которског бискупа (до 1331). "Которани га неће, јер су прије одлучили да ни један домаћи син не може бити њихов бискуп."
• октобар и децембар - Обновљен мир између Византије и Бугарске, Шишман добија новац, враћа Букелон/Маточину Византинцима.
• 25. 10. - Бан Микац Михаљевић издаје нови проглас становништву бискупије загребачке о давању десетине - ублажено у односу на прошлогодишњу наредбу, али је плаћање и даље слабо, не плаћају ни банови кметови.
• 9. 11. - Умро је Карло, војвода од Калабрије, једини син напуљског краља Роберта. Његов синовац угарски краљ Карло Роберт сматра да има најпрече право наследства, па ће тражити Салерно и Монте Сан Ангело (Напуљ ће 1343. наследити Ивана I, тада удата за угарског принца Андрију).
• 15. 12. - Умро је кнез Јурај II. Шубић Брибирски, насљеђује га најстарији син Младен III. (до 1348). Држи Клис, Скрадин и Омиш, стричеви му држе најважније, Брибир и Островицу (Павао II.).
• децембар - Кардинал Орсини започиње кампању против Цорнета и Витерба, цар и антипапа прелазе у Пизу.

Кроз годину

• Први помен Писаровине - хидроним Пезариеwо. Свети Иван Зелина добија статус слободнога краљевског трговишта од бана Микца.
• Етиопски цар Амда Сеyон I је поразио и збацио ифатског султана Хаqq ад-Дина I, који је нападао хришћане, и поставио његовог брата Сабр ад-Дина I, који ће се побунити 1332.
• Московски кнез Иван I је награђен за помоћ у гушењу тверске побуне, постаје и кнез Новгорода, поделом владимирских земаља са суздаљским кнезом. Од татарског владара је задужен да сакупља данак свих руских земаља, Москва је следећих 40 година у миру. Грк Теогност постаје кијевски митрополит, са седиштем у Москви (до 1353).

Рођења

• 7. 5. - Лудwиг зв. Римљанин, војвода Баварске, електор Бранденбурга († 1365)
• 9. 10. - Петар I., краљ Ципра († 1369)
• 21. 10. - Хонгwу, оснивач династије Минг († 1398)
• Го-Мураками, јапански цар († 1368)

Смрти

• 28. 1. - Меистер Ецкхарт, доминиканац, теолог, филозоф, мистик (* ца. 1260)
• Ибн Тајмија, исламски правник и теолог (* 1263)

Референце

Литература

• Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
• Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)

1328 на Wикимедијиној остави