Бехистунски натписи
Бехистунски натписи (такођер познати као и Биситун или Бисутун, перз. بیستون, староперз. Багастана: „Божје мјесто или земља“[1]) су антички вишејезични записи који се налазе на планини Бехистун у Керманшашкој покрајини покрај града Керманшаха у западном Ирану[2]. Датирају из 6. стољећа пне., односно из доба владавине Дарија I. Великог, владара Перзијског Царства.
Натписи укључују текстове писане на клинастом писму на три језика; перзијском, еламском и бабилонском[3]. Британски војни часник Хенрy Раwлинсон[4] је копирао натписе у два дијела, 1835. и 1843. године. Раwлинсон је успио превести клинасто писмо на перзијском језику 1838., док су еламске и бабилонске текстове 1843. превели Раwлинсон и његови сурадници. Бабилонски записи су каснији облик акадског језика, док оба спадају у семитске језике. У доба открића, Бехистунски записи су за клинасто писмо имали једнаки значај као и Камен из Росетте за египатске хијероглифе; радило се о документу помоћу којег је било могуће дешифрирати древно и заборављено писмо.
Бехистунски натписи су отприлике 15 м висине и 25 м ширине, а уклесани су у вапненачку литицу која се налазила уз античку цесту која је спајала главне градове Бабилоније и Медије (Бабилон и Екбатану). Ради се о јако неприступачном мјесту будући како су древни градитељи изравнали литици након завршетка клесања натписа. Перзијски текст састоји се од 414 редака посложених у пет ступаца; еламски од 593 редака у осам ступаца, док се бабилонски састоји од 112 редака.
Ове натписе је дао урезати перзијски владар Дарије I. Велики[5], чија је фигура такођер уклесана изнад натписа. Рељеф га приказује наоружаног луком, те са лијевом ногом над грудима особе која лежи, за коју се претпоставља како се ради о узурпатору Гаумати којег је Дарије свргнуо са перзијског трона. Дарије се на рељефу приказује како пристиже са лијева у пратњи двају дворанина, док десет фигура (висине 1 м) пристижу са десна и држе руку на рамену оног испред, што симболизира јединство покорених народа. Зороастријски симбол фаравахар лебди изнад људских фигура, а симболизира благослов божанства Ахура Мазде. Претпоставља се како је једна људска фигура додана на рељеф након свршетка клесања, а налази се на одвојеном каменом блоку причвршћеном на постојећу структуру помоћу жељезних клинова и олова.
Везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Бехистунски натписи (Ливиус.орг)”. Архивирано из оригинала на датум 2007-05-10. Приступљено 2009-08-06.
- ↑ Енциклопедија Британница: Биситун
- ↑ Бехистун (Арцхаеологy.абоут.цом)
- ↑ Енциклопедија Британница: Перзијски натписи на клинастом писму
- ↑ Бехистунски натписи (енциклопедија Ираница)
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Бехистунски натписи (Ливиус.орг), аутор: Јона Лендеринг, садржај: перзијски текст (клинасто писмо и пријевод) + додаци Архивирано 2007-05-10 на Wаyбацк Мацхине-у
- Енглески пријевод натписа
- Потпуни пријевод Бехистунских натписа (Цасе Wестерн Ресерве Университy Дигитал Либрарy), ПДФ формат[мртав линк]
- УНЕСЦО-ов опис археолошког налазишта
- „Бехистун добио цертификат Свјетске баштине“ (Бисотун рецеивес итс Wорлд Херитаге цертифицате), ЦхнПресс.цом, Цултурал Херитаге Неwс Агенцy, Техеран, 3. српња 2008.
- Остала налазишта у Бехистуну (Ливиус.орг) Архивирано 2013-07-19 на Wаyбацк Мацхине-у