Брежице

Брежице
Првоборачка - главна улица Брежица Првоборачка - главна улица Брежица
Координате: 45°54′Н 15°35′Е
Држава	Словенија
Покрајина	Штајерска
Власт
- Градоначелник	Иван Молан
Површина
- Укупна	9 км²
Висина	162
Становништво (2013.)
- Град	6 600
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број	8250
Позивни број	+380 332
Службене странице www.брезице
Карта
Брежице

Брежице (њемачки:Ранн) је град и административни центар истоимене опћине у источној Словенији од 6 600 становника.

Својевремено су биле познате по великом аеродрому Југославенског ратног зракопловства - Церкље, који лежи удаљен 5 км од града.

Географске карактеристике

Брежице леже на југу словенске покрајине Штајерска, нешто сјеверније од ушћа ријеке Крке у Саву.

Центар Брежица је удаљен само 7 км западно од хрватске границе (35 км од центра Загреба), па су многи Загрепчани долазили куповати у Брежице, али и бројни Брежичани одлазили у Загреб (овисно тко је у којем тренутку био повољнији и боље опскрбљен).

Сама Опћина Брежице има површину од 268 км², на којој живи 24 473 становника у преко десетак насеља од којих су поред Брежица већа; Бизељско, Пишеце, Чатеж и Мокрице.

Хисторија

Мјесто се први пут спомиње 1241. под њемачким именом Реин (Брдо), оно је негдје почетком 14. вијека добило привилегију сајмовања, па се 1345. наводи као феуд салзбургшких бискупа. Град се развијао око замка, који је подигнут још у 12. вијеку на том стратешком мјесту да контролира промет долином Саве.

Крајем 15. вијека у вријеме ривалитета и ратовања између хабсбурговаца и Угара око власти, угарски краљ Матија Корвин похарао је град и околицу Брежица.

Зна се и да су опљачкане и похаране у пар наврата за вријеме турских провала. Замак су запалили локални кметови за вријеме устанка 1515. Након тог је обновљен и опасан зиданим бедемом, па је успио одолити сељачким нападима за Велике сељачке буне Матије Гупца - 1573.

Прва школа у Брежицама прорадила је још 1668. у фрањевачком самостану, а прва болница - 1872.

Брежички замак

За Другог свјетског рата Брежице је заједно са околицом анектиране у Трећи Реицх (у склопу реобновљене Штајерске), у то вријеме тај крај су Нијемци звали Раннер Дреиецк (Брежички трокут), по њиховим замислима у њега су требали бити пресељени сви становници њемачког поријекла - Готтсцхери (или Кочевари) како их Словенци зову) који су живјели у талијанској окупационој зони око Кочевја, али и сви други Нијемци, раштркани по Источној Европи, као они из румуњске Бесарабије. Због тог је исељено 17 259 становника града и околице.

Знаменитости

Највећа знаменитост града је замак ког је на мјесту старијег из 12. вијека дао наново изградити хабсбургшки цар Фердинанд I. у 16. вијеку, он је темељито обновљен и преуређен у барокном стилу у 18. вијеку. У њему се данас налази Музеј Савске долине Поред тог споменик је и барокна жупна црква св. Ловре из 18. вијека и Дворац Мокрице недалеко од града у селу Нова вас при Мокрицах.

Привреда

Најпознатији привредни погон у Брежицама била је пуниона пића подузећа Словин, која је одлично радила добрих двије декаде прије распада Југославије, највише захваљујући близини Загреба. Како је Словин банкротирао средином 1990-их и пуниона више не ради.

Тако да су данас уз рад у локалној администрацији, здравству и школству, највећи послодавции Терме Чатеж, пар вулканизерских радионица (које живе на продаји јефтинијих гума Хрватима) и двије мање хидроелектране.

Познати суграђани

• Примож Козмус, Словенски бацач кладива олимпијски побједник 2008. и свјетски првак
• Жељко Ражнатовић, контраверзни србијански лидер паравојних формација, ратни профитер, криминалац и политичар

Вањске везе

Брежице на Wикимедијиној остави

• Службене странице града (sl)