Дојка

Сиса или дојка (лат. мамма) је жлијезда карактеристична за женски спол, по којој је назван читав род сисаваца, а у којој се налазе млијечне жлијезде које луче млијеко у сврху храњења младунчади.

Налази се на вентралној страни грудног коша на граници кости и хрскавице четвртог ребра. Дојка је генетски апокрина кожна жлијезда. Дојка женског новорођенчета не разликује се од дојке мушког новорођенчета. Једна и друга непосредно након рођења излучују секрет под утјецајем хормона пролактина. До почетка пубертета се мушке и женске дојке развијају једнако, а онда се мушка дојка у правилу даље не развија, док се женска под утјецајем женских сполних хормона развија и њезин развитак завршава тек за вријеме трудноће и дојења.

Дојка жене је сложена тубулоалвеоларна жлијезда, изграђена од 20 до 25 појединачних жлијезда. Свака од њих заједно с везивним и масним ткивом изграђује по један режањ. Режњеви су међусобно одијељени гушћим везивним ткивом, а сваком режњу дојке припада један главни одводни канал (дуцтус лацтиферус), који завршава љевкастим проширењем на брадавици (порус лацтиферус).

Дојка сполно зреле жене се циклички мијења овисно о менструалном циклусу.

Брадавица дојке (мамилла маммае) и појас који је окружује (ареола маммае) покривени су њежном и јаче пигментираном кожом. Епидермис брадавице и ареоле у жена је јаче орожен (као заштита код дојења). Везивно ткиво брадавице садржава велики број крвних и лимфних жила и глатких мишићних станица, које су смјештене кружно и уздужно око одводних канала, а радијарно и трансвензално на бази брадавице. Тијеком трудноће се знатно повећавају жљездани елементи на рачун везивног ткива захваљујући дјеловању естрадиола и прогестерона, а промјене су видљиве од другог мјесеца трудноће.

Код људи је значај дојке или сисе прерастао њену биолошку функцију, тако да су дојке веома често основа женске привлачности и љепоте.

Литература

Медицинска енциклопедија, ЈЛЗ Загреб, 1967. г.