Пређи на садржај

Драч

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Драч
Дуррëс
Драч на мапи Албаније
Драч
Драч
Координате: 41°19′Н 19°27′Е / 41.317°Н 19.450°Е / 41.317; 19.450
Опћи подаци
Држава Албанија
ОкругОкруг Дуррëс
ДистриктДистрикт Дуррëс
Хисторија
основан627. пне.
Управа
градоначелникВангјусх Дако (ПС)[1]
Становништво (2001[2])
 • Град99,546
 • Метро245,179
Остале информације
Временска зонасредњоевропско вријеме (УТЦ+1)
 • Летње (ДСТ)ЦЕСТ (УТЦ+2)
поштански број2000
Позивни број(еви)052
Регистарске таблицеДР

Драч (албански Дуррëс, италијански Дураззо) је град и лука на обали Јадранског мора, 33 км западно од Тиране, један је од најстаријих градова у Албанији.

Његов стратегијски значај увелико је опредјељивао судбину цијеле земље. Налази се на улазу у Јадранско море што му је давало велики значај у хисторији. Био је значајан у вријеме старе Грчке и Рима. У њему се налази велика арена из II вијека нове ере, када је био центар римске провинције. У средњем вијеку је припадао Бизантији. Касније су га посједовали Млечани, а Турци су га заузели 1501. године. Вјековима је био највећа лука у европском дијелу Турске царевине.

У првом балканком рату 1912. године, Србија је накратко окупирала Драч и околне градове, анектирала их и формирала Драчки Округ. Када је Албанија постала независна 1913. године, Драч је био њен главни град. То је остао до 1920. године.

Данас је Драч лијеп град са 114.000 становника, туристички центар и највећа лука у Албанији. Испод старог града развио се нови са лијепим зградама, булеварима и шеталиштима. Неколико ферибота саобраћа сваки дан са Италијом. На јужном дијелу, уз плажу, изграђено је много хотела. Драч је познат и по морским специјалитетима. Све то уз гостопримство његових становника чини га привлачним за туристе из читавог свијета. У близини се налази модерни аеродром, а повезан је ауто путем са Тираном (33 км).

Повијест

[уреди | уреди извор]

Град су 627. године пр. Кр. основали Грчки колонисти из Коринта и Крфа. Град се звао Епидамнос, а налазио се у покрајини Илирији. Град се налазио на географски врло добром положају, те га је било тешко напасти и с копна и с мора. Град је био политички врло напредан. 431. године пр. Кр. за вријеме Пелопонеског рата кад Драча се догодила врло значајна битка. 312. пр. Кр. град је заузео илирски краљ Глаукиас. 229. пр. Кр. град је напала краљица Теута, али се повукла исте године када су стигли Римљани, те протјерали Илире.

Римски амфитеатар у Драчу

Римљани су град преименовали у Дyррацхиум. Супарник Јулија Цезара Помпеј је 48. пр. Кр. прије бјега у јужну Грчку стао у граду. Град је био западни крај велике римске цесте Виа Егнатиа. У 4. ст. град је постао главни град римске провинције Епирус Нова. У њему се родио бизантски цар Анастазије I. Истог стољећа град је погодио снажан потрес који је уништио његову обрану. Анастазије I. је поновно изградио обранбене зидине и учврстио град, те направио најјачу утврду на западном Балкану. Према бизантској повјесничарки Анни Комнене зидови су били високи 12м и дебели толико као да четири јахача јашу успоредно. Остаци зидова још постоје, иако су се тијеком стољећа знатно смањили. Као и остали дијелови Балкана град је био знатно погођен провалама барбара за вријеме Сеобе народа. 481. град је опколио краљ Острогота Теодорик Велики, а касније су град ћесто нападали Бугари. Након пада Западног Римског Царства град је и даље остао под Бизантом, те је био важна веза између царства и западне Еуропе.

У 9. ст. град и околна обала су постали бизантска провинција. Град је остао под Бизантом до 10. ст. када га је освојио бугарски краљ Самуило. Град је био под влашћу бугара до 1005. године, када је град поновно потпао под власт Бизанта. Град су 1082. освојили Нормани. Мало након град је поновно заузео Бизант, али је 1185. потпао под норманског краља Wиллиама II Сицилијског. 1205. након Четвртог крижарског рата град је потпао под Млетачку Републику. 1213. град је потпао под Епирску Деспотовину. 1257. град је окупирао сициљански краљ Манфред. Мало након град је поновно окупирала Епирска Деспотовина. 1259. деспотовина је изгубила од Ницејског Царства у битци код Пелагоние. 1270их град је поновно подпао под Епирсу Деспотовину, али је Деспотовину 1278. поновно протјерао Карло I Анжувински.

Драч 1573. године.

Пет година касније град је погодио јак потрес, али је брзо обновљен. 1296. град је кратко окупирао српски краљ Стефан Урош II. У раном 14. ст. град је био под влашчу коалиције Анжувинаца, Мађара и Албанских владара из обитељи Тхопиа. 1317. град су заузели Срби, те је био под њиховом влашћу до 1350их. У то вријеме је папа уз потпору Анжувинаца, повећао своје дипломатске и политичке активности у том подручју. Након смрти српског краља Душана 1355., град је пао под контролу албанске обитељи Тхопиас. 1392. град је поновно пао под контролу Млетачке републике. 1501. град су заузели Османлије. За вријеме Османске власти многи људи су прешли на ислам, те су у граду подигнуте многе џамије. Град је преименован у Дıраç. Средином 19. ст. град је имао око 1.000 становника који су живјели у 200 кућанстава.

Град је био под Османском влашћу до 1912. када се Албанија осамосталила. Исте године за вријеме Првог балканског рата град је окупирала Србија. Град је остао под влашћу Срба до 7. ожујка 1914. када је враћен Албанији. За вријеме Првог свјетског рата град су 1915. окупирали Талијани, а од 1916. до 1918. Аустро-Угарска. Град је 1918. враћен Албанији те је до 1920. био главни град. 1926. град је био слабије оштећен, али је врло брзо обновљен у модернијем стилу. У Другом свјетском рату град и остатак Албаније су окупирали Талијани. Град је био јако оштећен од савезничких бомбардирања.

Након рата у Албанији су на власт дошли комунисти. Град је врло брзо обновљен. У граду је успостављена бројна тешка индустрија, те је проширена лука. 147. у граду је изграђена прва жељезница. Град је био средиште албанског туризма. Након пада комунистичке власти 1990. град је због луке постао средиште исељеништва из Албаније. У само једном мјесецу 1991. у Италију је преко града мигрирало 20.000 људи. Град је постао средиште "Операције Пеликан", програм Еуропске заједнице за помоћ гладнима. На почетку 20. ст. град се почео опорављати. Обнављане су улице и паркови, те бојане фасаде.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процјенама, 1850. године Драч је бројао око 1.000 становника. Попис из године 1979. говори о 66.200 становника. Десет година касније, године 1989. бројка расте на 82.719, а 2001. на 99.564 становника. Према службеном попису из 2011. град је имао 199.073 становника, а метрополитанско подручје Драча броји 265.330 становника.

Господарство

[уреди | уреди извор]
Градска плажа.

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Лука Драч доживљела је својеврсни процват након што је 2011. и 2012. Знатно проширене отварањем нових терминала. Укупно је ондје запослено око 400 радника, а капацитет је 1.5 милијуна путника годишње. Осим наведеног, град има и бродоградилиште, а такођер се производе кожа, пластика и духанских производи.

Туризам

[уреди | уреди извор]

Тијеком комунистичке владавине туризам се није значајније развијао. Међутим, Драч је данас велико албанско туристичко средиште. Годишњи посјет домаћих и страних туриста досеже бројку од 600.000 (многи долазе из недалеке Тиране), те је стога обновљена и велика плажа за масовни туризам у јужном дијелу града. Насупрот тому, сјеверни дио града предвиђен је за развој елитног туризма, гдје су 2009. године с градњом започела многа елитна обална одмаралишта. Године 2012. обновљен је и канализацијски сустав, тако да градске отпадне воде више не теку у море. Насеља из околице Драча позната су по производњи доброг вина и укусним јелима. Канадске дневне новине Тхе Глобе анд Маил године 2012. смјестиле су Драч на прво мјесто до осам нових одредишта морских кружних путовања.

Промет

[уреди | уреди извор]
Жељезнички колодвор.

Цестовни промет

[уреди | уреди извор]

Драч и Тирана повезани су аутоцестом, а међусобна удаљеност износи 33 км.

Жељезнички промет

[уреди | уреди извор]

У Драчу се налази сједиште Албанских жељезница. Влакови из овог града углавном прометују према Тирани.

Морски промет

[уреди | уреди извор]

Драч је најзначајнија и највећа албанска морска лука. Због близине талијанских прекоморских градова, особито Барија, важна је повезница према Западној Еуропи. Према Барију, Анцони и Трсту организиране су свакодневне трајектне линије. Лука је цестом и жељезницом добро повезана с остатком Албаније. Године 2009. укупна вриједност превезеног терета износила је више од 3 милијуна тона.

Зрачни промет

[уреди | уреди извор]

Потребе града за зрачним прометом обнаша тиранска зрачна лука, која је од Драча удаљена око 25 км.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Велика џамија у Драчу
  • Главна књижница
  • Православна црква
  • Културни центар с казалиштем Александëра Моисиуа
  • Археолошки музеј
  • Повијесни музеј
  • Бројне плаже
  • Највећи амфитеатар на Балкану

Драч и Хрвати

[уреди | уреди извор]

Дјела Андреа Дандола, Флавиуса Блондуса те фиктивни Љетопис попа Дукљанина стављају Драч у састав Црвене Хрватске[3], прије тога су неки бизантски повјесничари попут Ницифора Вријенија спомињали Хрвате у контексту освајања Драча од стране краљева Дукљанског краљевства Михаила и Бодина.[4]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ http://www.durres.gov.al/content/view/24/2/lang,en/
  2. ↑ Институти и Статистикëс, Тирана
  3. ↑ Херцег-Босна.орг.
  4. ↑ (sh)Хрвати и Дукљани.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Drač&oldid=41616568”