Елцхе
Елцхе
Елx | |
---|---|
Панорама града с Палмералом | |
Координате: 38°16′Н 41°54′W / 38.267°Н 41.900°W | |
Држава | Шпањолска |
Аутономна заједница | Валенција |
Провинција | Алицанте |
Цомарца | Баиx Виналопó |
Оснивач | Ибери |
Власт | |
- Алцаде (градоначелник) | Алејандро Солер Мур ((ПСПВ-ПСОЕ)) |
Површина | |
- Укупна | 326 км²[1] |
Висина | 86 м[1] |
Становништво (2017.) | |
- Град | 228,675[1] |
- Густоћа | 701.3 становника/км²[1] |
Временска зона | Средњееуропско вријеме (УТЦ+1) |
- Љето (ДСТ) | Средњееуропско љетно вријеме (УТЦ+2) |
Поштански број | 032xx |
Позивни број | 966 - 965 |
Службене странице www.елцхе.ес | |
Карта | |
Елцхе (шпањолски или по валенцијском - Елx) је град у Шпањолској Провинцији Алицанте и Аутономњ заједници Валенција. Елцхе је са својих 228,675 становника[1] је трећи град по броју становника у Валенцијској Заједници и двадесети у Шпањолској, а становници се називају ил-лицитанци (шпањ. илицитанос, валенцијски: ил-лицитанс).
Елцхе заједно са Алицантеом који је удаљен свега двадесетак км према истоку, и околним сателитским насељима формира конурбацију Алицанте - Елцхе у којој живи 824.424 становника.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Хисторијски центар града и његов највећи дио лежи удаљен 11 км од Средоземног мора, али се неки његови новији дијелови простиру дуж обале. Кроз град тече ријечица Виналопó која се улијева у море, а град дијели на два дијела.
Елцхе је познат по конгресном центру Циутат д'Елx, има међународни аеродром Аеропуерто де Алицанте, један јавни универзитет Универсидад Мигуел Хернáндез и један приватни Универсидад ЦЕУ Царденал Херрера. Плантажа палми Палмерал де Елцхе је 2000. године уврштена на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи као један од најстаријих (5. вијек пне.), али и највећих на свијету[3].
Највећи спортски клуб је ногометни клуб Елцхе ЦФ који игра у шпањолској другој лиги.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Десет километара од данашњег центра града, на обали (данашња кварт Ла Алцудиа), било је мјесто гдје су Грци из града Хелице у Ахеји основали колонију Хелике око 600. пне. Колонију су касније освојили Ибери и назвали ју Илици. За вријеме Пунских ратова освајали су је Картажани и Римљани, а касније је постала римском колонијом. Након кратке власти Бизантског Царства, град освајају Готи који у њој оснивају бискупију.
Елцхе је изгубио важност за вријеме маурске окупације, па се центар града премјешта сјеверније, на данашњу локацију. Половицом у 13. вијека за реконквисте арагонски краљ Јаиме II је освојио град, који је одтад отпочео расти све до 18. вијека.
Доласком жељезнице у 19. вијеку, Елцхе се развио као центар обућарске индустрије.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]У Елцхеу су пронађени многи археолошки споменици од којих је најпознатија "Дама из Елцхеа" (Дама де Елцхе/Дама д'Елx), Иберијска камена биста божице-мајке из 4. ст. пр. Кр.
Најпознатија знаменитост је плантажа палми Палмерал де Елцхе/Палмерар д'Елx у којему се налзи више од 200,000 палми, а простире се на више од 3,5 км² од којих је 1,5 км² дио Опћинског парка у самом граду Елцхеу. Вјерује се да су палме донијели Картажани из Африке у 5. стољећу пр. Кр., а сустав наводњавања су изградили Маури за владавине Абд ар-Рахмана I. (755.-788.), а након реконквисте кршћански владари су донијели сет закона како би заштитили плантажу. Год. 2000. Палмерал Елцхеа је постао УНЕСЦО-ва свјетска баштина. Најпознатија палма је "Царска палма" која има седам огранака у облику канделабра.
Дворац Алтамира или Алцáзар де ла Сеñорíа налази се у Опћинском парку, а изградили су га Алмохади од 12.-13. стољећа, а обновили кршћански владари у 15. стољећу. Ова бивша утврда је 1913. године претворена у творницу, а данас је Археолошки и повијесни музеј Елцхеа (Мусео Арqуеолóгицо y де Хисториа де Елцхе).
У граду се налазе и:
- Арапске купке (Баñос Арабес) које су заправо римске терме.
- Госпина базилика (Басилица Санта Мариа)
- Торањ Цалахорра с квадратичном маурском основом који је био дио градских зидина
- Градска вијећница
- Самостан Цонвенто де ла Мерцед
-
Госпина базилика -
Главни олтар -
Дворац Алтамира -
Плантажа палми -
Царска палма
Мистериј Елxа (Мистери д'Елx) је лирско-сакрална средновјековна драма из 15. вијека која је УНЕСЦО-ва нематеријална свјетска баштина од 2002. године. Изводи се сваке године половицом аугуста у склопу тједна посвећеног Узнесењу Дјевице Марије (Велика Госпа). Такођер у том тједну, 13. аугуста, слави се "Ноћ зоре" (Нит де л'Албà) тијеком које ватромет траје цјелу ноћ.
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда града се базира на производњи обуће, јер Елцхе има преко 1000 погона који производе ципеле, па је највећи европски обућарски центар. Остале привредне гране су: пољопривреда (датуље, маслине, житарице и нарови), производња гуме, трговина која запошљава 20 % становништва, и туризам.
Градови пријетељи
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Спаин: Цомунитат Валенциана (Цомунидад Валенциана)” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 6. 11. 2018.
- ↑ „Ел Áреа урбана-метрополитана де Алицанте-Елцхе” (шпањолски). Универсидад де Алицанте. Приступљено 06.10.2018.
- ↑ УНЕСЦО: Палмерал де Елцхе
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Виртуални обилазак града од 360º Архивирано 2011-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у (es)
- Господарске и друштвене информације о Елцхеу из 2007. Архивирано 2017-09-07 на Wаyбацк Мацхине-у (енгл.)