Пређи на садржај

Елцхе

Извор: Wikipedija
Елцхе
Елx
Панорама града с Палмералом
Панорама града с Палмералом
Панорама града с Палмералом
Координате: 38°16′Н 41°54′W / 38.267°Н 41.900°W / 38.267; -41.900
Држава  Шпањолска
Аутономна заједница Валенција
Провинција Алицанте
Цомарца Баиx Виналопó
Оснивач Ибери
Власт
 - Алцаде (градоначелник) Алејандро Солер Мур ((ПСПВ-ПСОЕ))
Површина
 - Укупна 326 км²[1]
Висина 86 м[1]
Становништво (2017.)
 - Град 228,675[1]
 - Густоћа 701.3 становника/км²[1]
Временска зона Средњееуропско вријеме (УТЦ+1)
 - Љето (ДСТ) Средњееуропско љетно вријеме (УТЦ+2)
Поштански број 032xx
Позивни број 966 - 965
Службене странице
www.елцхе.ес
Карта
Елцхе на мапи Шпаније
Елцхе
Елцхе
Позиција Елцхеа у Шпањолској

Елцхе (шпањолски или по валенцијском - Елx) је град у Шпањолској Провинцији Алицанте и Аутономњ заједници Валенција. Елцхе је са својих 228,675 становника[1] је трећи град по броју становника у Валенцијској Заједници и двадесети у Шпањолској, а становници се називају ил-лицитанци (шпањ. илицитанос, валенцијски: ил-лицитанс).

Елцхе заједно са Алицантеом који је удаљен свега двадесетак км према истоку, и околним сателитским насељима формира конурбацију Алицанте - Елцхе у којој живи 824.424 становника.[2]

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Хисторијски центар града и његов највећи дио лежи удаљен 11 км од Средоземног мора, али се неки његови новији дијелови простиру дуж обале. Кроз град тече ријечица Виналопó која се улијева у море, а град дијели на два дијела.

Панорама Елцхеа с Палмералом опћинског парка, Дворцем Алтамира и Госпином базиликом (Басíлица де Санта Марíа).

Елцхе је познат по конгресном центру Циутат д'Елx, има међународни аеродром Аеропуерто де Алицанте, један јавни универзитет Универсидад Мигуел Хернáндез и један приватни Универсидад ЦЕУ Царденал Херрера. Плантажа палми Палмерал де Елцхе је 2000. године уврштена на УНЕСЦОпопис мјеста свјетске баштине у Еуропи као један од најстаријих (5. вијек пне.), али и највећих на свијету[3].

Највећи спортски клуб је ногометни клуб Елцхе ЦФ који игра у шпањолској другој лиги.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Десет километара од данашњег центра града, на обали (данашња кварт Ла Алцудиа), било је мјесто гдје су Грци из града Хелице у Ахеји основали колонију Хелике око 600. пне. Колонију су касније освојили Ибери и назвали ју Илици. За вријеме Пунских ратова освајали су је Картажани и Римљани, а касније је постала римском колонијом. Након кратке власти Бизантског Царства, град освајају Готи који у њој оснивају бискупију.

дама из Елцхеа, Иберијска скулптура из 4. ст. пр. Кр.

Елцхе је изгубио важност за вријеме маурске окупације, па се центар града премјешта сјеверније, на данашњу локацију. Половицом у 13. вијека за реконквисте арагонски краљ Јаиме II је освојио град, који је одтад отпочео расти све до 18. вијека.

Доласком жељезнице у 19. вијеку, Елцхе се развио као центар обућарске индустрије.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

У Елцхеу су пронађени многи археолошки споменици од којих је најпознатија "Дама из Елцхеа" (Дама де Елцхе/Дама д'Елx), Иберијска камена биста божице-мајке из 4. ст. пр. Кр.

Најпознатија знаменитост је плантажа палми Палмерал де Елцхе/Палмерар д'Елx у којему се налзи више од 200,000 палми, а простире се на више од 3,5 км² од којих је 1,5 км² дио Опћинског парка у самом граду Елцхеу. Вјерује се да су палме донијели Картажани из Африке у 5. стољећу пр. Кр., а сустав наводњавања су изградили Маури за владавине Абд ар-Рахмана I. (755.-788.), а након реконквисте кршћански владари су донијели сет закона како би заштитили плантажу. Год. 2000. Палмерал Елцхеа је постао УНЕСЦО-ва свјетска баштина. Најпознатија палма је "Царска палма" која има седам огранака у облику канделабра.

Дворац Алтамира или Алцáзар де ла Сеñорíа налази се у Опћинском парку, а изградили су га Алмохади од 12.-13. стољећа, а обновили кршћански владари у 15. стољећу. Ова бивша утврда је 1913. године претворена у творницу, а данас је Археолошки и повијесни музеј Елцхеа (Мусео Арqуеолóгицо y де Хисториа де Елцхе).

У граду се налазе и:

  • Арапске купке (Баñос Арабес) које су заправо римске терме.
  • Госпина базилика (Басилица Санта Мариа)
  • Торањ Цалахорра с квадратичном маурском основом који је био дио градских зидина
  • Градска вијећница
  • Самостан Цонвенто де ла Мерцед

Мистериј Елxа (Мистери д'Елx) је лирско-сакрална средновјековна драма из 15. вијека која је УНЕСЦО-ва нематеријална свјетска баштина од 2002. године. Изводи се сваке године половицом аугуста у склопу тједна посвећеног Узнесењу Дјевице Марије (Велика Госпа). Такођер у том тједну, 13. аугуста, слави се "Ноћ зоре" (Нит де л'Албà) тијеком које ватромет траје цјелу ноћ.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Привреда града се базира на производњи обуће, јер Елцхе има преко 1000 погона који производе ципеле, па је највећи европски обућарски центар. Остале привредне гране су: пољопривреда (датуље, маслине, житарице и нарови), производња гуме, трговина која запошљава 20 % становништва, и туризам.

Градови пријетељи

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Спаин: Цомунитат Валенциана (Цомунидад Валенциана) (енглески). Цитy популатион. Приступљено 6. 11. 2018. 
  2. Ел Áреа урбана-метрополитана де Алицанте-Елцхе (шпањолски). Универсидад де Алицанте. Приступљено 06.10.2018. 
  3. УНЕСЦО: Палмерал де Елцхе

Вањске везе

[уреди | уреди извор]