Фоx

Поглавица Wапелла, чија име означава принца, био је један од чланова делегације коју је 1837. Кеокук предводио у Wасхингтон.

Фоx (Лисице; Месqуакие).- Племе Алгонqуиан Индијанаца које средином 17. стољећа живе уједињени са Сац Индијанцима у близини језера Wиннебаго и дуж ријеке Фоx у Wисцонсину. Лисице су језично најсроднији Сац и Кицкапоо Индијанцима. Након ратова против Француза и Енглеза повлаче се на подручје Иллиноиса и Иоwе. Племе Сац данас, себе зову Месqуакие, живе у близини града Тама у Иоwи, гдје се налазе од 1857. Племе Сац које живи данас поглавито у Оклахоми, нема с њима блискије везе осим што су с Фоxима службено групирани под имеw Саук & Фоx или Сац & Фоx.

Име

Име Фоx дано им је по имену једног њиховог клана. Сами себе они називају Мусqуакиук или Месqуакие, Месхкwа кихуг<суп>и</суп> 'народ црвене земље' (ред-еартх пеопле). Ово име долази по вјеровању да су Фоxи створени од црвене земље. Види Сац, чије име значи "пеопле оф тхе yеллоw еартх". Остали називи за Лисице су Бесхде'ке (Сиоуx). О-дуг-ам-еег, име које су им дали Цхиппеwа "тхосе wхо ливе он тхе оппосите сиде"; Ска<суб>x</суб>схуруну, име од Wyандота "фоx пеопле"; Скуакíсаги (Схаwнее); Wакусхéг, (Потаwатоми) у значењу "фоxес".

Повијест

Најстарије познато боравиште Лисица био је сјеверни Wисцонсин одакле су их на југ потиснули Цхиппеwаyи. Француски мисионари о њима су чули 1640. и сусрели се с њима тек 1670. Лисице су били у константним ратовима с Цхиппеwама, а доласком Француза, и с њима. Године 1712. Лисице планирају напад на француску утврду у Детроиту, што им готово успијева. Опет након неког времена долази до љутих ратова с Французима који избијају 1729. и отежу се до 1733., при томе су им помогли и сродни Саци. Ипак тешко су поражени. Године 1780. Лисице се удружују и са Сиоуxима и нападају на Цхиппеwе на Ст. Цроиx Фаллсу, гдје су опет били поражени. Око 1780. удружују се коначно са Сацима и долази до добро познатог савеза у којем је ново племе добило име Саук & Фоx. Заједно отјераше племена Иллиноис и настањују се на њиховом територију у подручју Роцк Ривера. У раном 19. стољећу одвајају се од Саца и настањују у Иоwи. Године 1842. неки Фоxи и Саци продају своје земље у Иоwи, и добивају у замјену земљу на подручју Кансаса. Лисице очито нису задовољни расподјелом земљишта па се од 1857.-1859. опет разилазе од Саца и враћају у Иоwу, близу града Тама на ријеци Иоwа. Овдје су остали до дана данашњег.

Етнографија

Лисице припадају културном подручју Источних шума, који су живот љети проводили у љетним селима близу којих су се жене бавиле узгојем кукуруза, граха, тикава ('сqуасх') и духана. Зимски период био је доба лова током којега су се ловачке банде расуле по широком подручју. Ловио се јелен, лос, дабар, видра, вук, лисица, вјеверица и бизон за којега се организирао колективни лов. Своју одјећу израђивали су од кожа и крзана животиња које су њихове жене штавиле, а панџе су користили као декорацију које су вјешали око врата. Племе Лисица имало је три поглавице и сваки је имао посебно задужење, то су цивилни (он је насљедан), ратни и церемонијални. Други слој њихове социјалне пирамиде чинили су рукотворци, као што су то кошараши. Дно друштва биле су жене које су као фармери радили у пољима током цијелог дана и припремале храну за своје мужеве и обитељи и скрбиле о дјеци. Обитељ Лисица је нуклеарна, распоређене су по клановима, и вуку поријекло од неког мушког митског претка, који ју је основао. Главна вјерска организација је Велико медицинско друштво или Мидеwиwин. Познати плес Цалумет Данце примили су око 1680. и увели га 1720. Абенакима.

Литература

Р. Давид Едмундс, Јосепх L. Пеyсер, Тхе Фоx Wарс: Тхе Месqуакие Цхалленге то Неw Франце

Вањске повезнице