Геј кварт
Геј кварт (или геј четврт, понекад још и геј гето) је урбана локација са релативно препознатљивим границама насељена већим бројем гејева, лезбејки, бисексуалних и трансродних особа. Геј квартови, такође, имају већи број локала, геј барова, геј сауна, ресторана, ноћних клубова, књижара итд., намењених ЛГБТ муштеријама.
Геј квартови могу представљати геј френдли оазу, сигуран простор унутар града у коме је испољена хомофобија или, једноставно, може представљати место које насељава већи број ЛГБТ особа. Као и друге друштвене групе у урбаном простору већих градова, ЛГБТ особе су успеле да прилагоде кварт себи и својим потребама, тако да одсликава вредности ЛГБТ културе и испуњава специфичне потребе.
Типично, ови квартови се налазе у богатијим и скупљим деловима града, а одабрани су због естетског или културног значаја (на пример, Ноллендорфплатз, који је данас један од геј квартова у Берлину, био је место ноћног живота ЛГБТ особа у периоду између два рата). Међутим, геј квартови се могу наћи и у деловима града насељеним радничком класом или у запуштеним деловима града који су некада били развијени. У том случају, пораст броја ЛГБТ особа и ЛГБТ радњи у запуштеном кварту може довести до побољшања изгледа и рејтинга тог насеља, што је феномен познат под именом гентрификација.
Данас, са већим прихватањем ЛГБТ особа у друштву, геј квартови губе на свом значају и мењају имиџ у односу на онај који су имали, рецимо, 1970-их година.
Историја
[уреди | уреди извор]Пре 1960-их и 1970-их није постојао концепт ЛГБТ заједнице и барови су били главна места социјализације ЛГБТ особа. Ови барови су били лоцирани унутар урбаних зона, где је полиција дозвољавала овакву "девијантну забаву" и држала је под јаком присмотром. На пример, у Неw Yорку није постојала забрана окупљања гејева од 1965., али ниједна локал у коме су се гејеви окупљали није имао дозволу за точење алкохола. Полиција је често покретала рације у тим локалима, као што је био случај са Стонеwалл Инном, 27. јуна, 1969. године, када су се ЛГБТ особе супротставиле полицији у нередима који су остали упамћени као Стонеwаллска револуција, што се узима као прекретница у историји ЛГБТ покрета. Стонеwалл није само изменио профил ЛГБТ заједнице, већ и динамику унутар саме те заједнице. Десило се премештање "из барова на улице, из ноћног живота на светлост дана, од 'сексуалне девијације' на алтернативи начин живота", што је био кључан моменат у формирању заједнице[1]. Заједница је имала потребу да се заштити од хомофобичних напада хетеросексуалне популације. Геј квартови су били сигурна места на којима ЛГБТ особе су имале користи од живота у безбедном простору, где су заштићени од насиља и дискриминације.
Изглед и примери познатијих геј квартова
[уреди | уреди извор]
Геј квартови се могу међусобно веома разликовати. Осим тога, у неким градовима се развијају мањи, "сателитски" геј квартови. Неки геј квартови, заправо, уопште нису квартови, већ су засебне урбане целине унутар града у коме представљају ЛГБТ енклаву; примери су: Wест Холлywоод у L.А.-у, Wилтон Манорс на Флориди, Де Wатеркант у Цапе Тоwну.
У неким градовима геј квартови се налазе у срцу већег урбаног простора, који има већи број ЛГБТ становника и становница, али који се не сматра геј квартом. На пример, Давие Виллаге је геј кварт, који је смештен у Wест Енду у Ванцоуверу, који је, такође, насељен већим бројем ЛГБТ особа, али се не сматра геј квартом.
Ле виллаге гаи у Монтреалу (буквално: геј село, такође и само Ле Виллаге) се сматра највећим геј квартом по броју становника и по простору који заузима, у Северној Америци.
Неки градови и одмаралишта имају имиџ геј места због чега привлаче већи број ЛГБТ особа, примери за то су Сан Францисцо, Манцхестер, Сyднеy, Цапе Тоwн, Миконос итд.
У неким градовима, као што су Стокхолм и Копенхаген не постоје геј квартови, делом зато што они имају другачију социјалну динамику (постоји мања социјална сегрегација), али делом и зато што су ова друштва рано развила толерантан став према ЛГБТ особама. Међутим, и овде постоје места која су историјски везана за ЛГБТ заједницу и представљају популарније локације за ЛГБТ особе, као што је Сöдермалм у Стокхолму.
Види даље
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Цастеллс, Мануел 1983. Тхе Цитy анд тхе Грассроотс: А Цросс-Цултурал Тхеорy оф Урбан Социал Мовементс. Беркелеy, Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс
.jpg)