Гијóн
Гијóн
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 43°32′Н 5°42′W / 43.533°Н 5.700°W | |
| Држава |  Шпањолска
|
| Аутономна заједница | Астурија |
| Провинција | Астурија |
| Цомарца | Гијóн |
| Власт | |
| - градоначелник | Цармен Мориyóн |
| Површина | |
| - Укупна | 182 км²[1] |
| Висина | 3 м[1] |
| Становништво (2017.) | |
| - Град | 272,365[1] |
| - Густоћа | 1,500 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 33201–33213 |
| Карта | |
  Гијóн Позиција Гијóна у Шпањолској | |
Гијóн (астуријски: Xиxóн) је лучки град од 272,365 становника[1] на сјеверозападу Шпањолске у Аутономној заједници Астурији у којој је највећи град.[2]
Он је једна од хисторијских станица ходочасника на Путу за Сантиаго де Цомпостелу, који је 1993. уписан на УНЕСЦО-ву Листу свјетске баштине у Еуропи.[3]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Гијóн лежи у Бискајском заљеву у подножју брда Санта Цаталина, удаљен двадесетак сјевероисточно од свог административног центра Овиеда.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]
.jpg)
За Римљана и Визигота био је знан као Гигиа.[2] Почетком 8. вијека заузели су га Маури, али су га кршћани већ око 737., након тог је све до 791. био пријестолница Краљевине Астурије.[2]
Гијóн је статус града добио 1270. након тог услиједило је раздобље просперитета, које је потрајало до краја 14. вијека, кад је постао мјесто сукоба са Династијом Трастáмаре, у тим сукобима град је готово уништен.[4]
Тешко је разорен 1395. у вријеме грађанских ратова, а током 16 и 17. вијека трпио је многобројних пиратских напада.[2]
Филозоф просвјетитељства Гаспар Мелцхор де Јовелланос, који је рођен у граду, и пуно придонио развоју Астурије обиљежио је 18. вијек. Од средине 19. вијека Гијóн се почео индустријализирати захваљујући луци-Мусел, уз коју је подигнуто бродоградилиште и бројне друге творнице.[4] Поражени остаци Шпањолске армаде потражили су уточиште у луци 1588.[2]
Знаменитости и образовање
[уреди | уреди извор]Од хисторијских споменика има римске терме и неколико средњовјековних палача, а од високошколских институција; Раднички универзитет основан 1955. за дјецу радника и Факултет Јовелланос (Фацултад де Цомерцио, Турисмо y Циенциас Социалес Јовелланос де Гијóн), који своју генезу има из трговачке школе основане 1862.[5]
Привреда
[уреди | уреди извор]Гијóнова орска лука - Мусел је једна од највећих у Шпањолској, из ње се традиционално извози астуријски угљен и жељезна руда. За економију је важно и рибарство.[2] Гијóн је и снажан индустријски центар; челичана, рафинерија нафте, дестилерије алкохолних пића, творнице прехрамбених и кемијских производа.[2]
Гијóн је и снажан туристички центар, водеће купалиште на ривијери Цоста Верде.[2]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Спаин: Астуриас” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 12.09.2018.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 „Гијóн” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 12.09. 2018.
- ↑ „Роутес оф Сантиаго де Цомпостела: Цамино Францéс анд Роутес оф Нортхерн Спаин” (енглески). УНЕСЦО. Приступљено 12.09.2018.
- ↑ 4,0 4,1 „Хисториа” (шпањолски). Аyунтамиенто де Гијóн. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-31. Приступљено 12.09. 2018.
- ↑ „Хисториа” (шпањолски). Универсидад де Овиедо. Приступљено 12.09. 2018.
