Хари

Хари
Харīрūд, Теџен
Хари; Харīрūд, Теџен
	Хари код средњовјековног Џама
Локација
Континенти	Азија
Државе	Афганистан (44.31%); Иран (38.27%); Туркменистан (17.41%)
Градови	Чагчаран, Херат, Сарахс, Теџен
Хидрографија
Извор ; – апс. висина ; – координате	Кух-е Баба (дио Хиндукуша) ; 2750 m ; 34°39′0″Н, 066°43′0″Е
Ушће ; – апс. висина ; – врста	Каракум ; 170 m ; унутрашња делта без отицања
Дужина	1124 km
Притоке	Кашаф; 35°58′0″Н, 061°7′0″Е
Хидрологија
Проток ; – средњи	; 990 м³/с
Слив ; – површина	каракумски ; 92.600 км²
Улијева се у	пустињу Каракум
Грађевинарство
Бране	Салмска брана, Брана пријатељства
Транспорт
Пловност	није пловна
Карта
	; Карта Афганистана с приказаном ријеком Хари

Хари или Харируд (перз. هریرود; Харī-Рūд), ријека дуљине 1124 км која протјече кроз Афганистан, Иран и Туркменистан.

Етимологија

Ријека Хари именована је према обалном граду Херату на сјеверозападу Афганистана, а у литератури се појављује и именована као Харируд, Хари-руд, Руд-е Хари и Рудхане-је Хари Руд при чему Руд на перзијском језику подразумијева ријеку. Туркмени је ословљавају као Теџен према истоименом граду на њеном доњем (сјеверном) току. Грцима је у старом вијеку била је позната под грчким именом Акес, а Римљанима по латинској иначици Ариус. У древној индоаријској предаји Ргведи ријека се спомиње као Сарају, а у зороастријској Авести као Харају. Према Аријану, ријека Хари добила је име према древној иранској покрајини Арији.

Хидрографија

Ријека Хари извире на западним падинама Кух-е Бабе (дио планинског ланца Хиндукуш) у средишњем Афганистану, тече према западу гдје њен средњи ток представља природну границу између Ирана и Афганистана односно Туркменистана, а потом нестаје у пустињским подручјима Каракума. Највећи обални градови уз Хари су Чагчаран и Херат у Афганистану, Сарахс у Ирану, те Теџен у Туркменистану. На ријеци се налазе и два овећа језера који су настали подизањем бране Салма у Афганистану (0.56 км³) односно заједничког иранско-туркменистанског пројекта Бране пријатељства (0.82 км³). Истјек Харија креће се од 30 на горњем до 990 м³/с на доњем току, а ријека повремено зна и потпуно пресушити о чему свједочи случај из 2000. године када је забиљежена десетомјесечна суша због које је према процјенама УН-а помрло око 800.000 грла стоке. Највећи приток Харија је иранска ријека Кашаф која се на њу спаја низводно од Бране пријатељства.

Хисторија

Старогрчки хисторичар Херодот спомиње како је у 6. вијеку пне. на Харијевом ушћу у Средишњој Азији постојало пет великих рукаваца које је равномјерно дијелило пет иранских племена: Хирканијци, Парти, Сарангијанци, Таманејци и Хорезмијци. Након што се Кирово и Даријево Перзијско Царство проширило на њихове крајеве, перзијски владари дали су подигнути велике покретне бране чиме су на југу створена богата језера, док су истовремено споменута племена љети због суше имала великих проблема с наводњавањем тла па су се особно одлазили жалити великим краљевима. Хисторичар Полибије пише да се крајем 3. вијека пне. покрај ријеке одиграла битка у којој је селеукидски владар Антиох III. Велики поразио грчко-бактријског владара Еутидема I.

У средњем вијеку уз обалу ријеке Хари налазио се град Фирузкух (данашњи Афганистан) који је био љетном резиденцијом гуридских владара, но тешко је страдао кроз хисторију и једини његов остатак јест славни 65-метарски минарет у Џаму који се налази на УНЕСЦО-вом попису Свјетске баштине. Крајем 19. вијека ток ријеке Хари између Дашт-е Хаштадана и Сарахса постао је природном државном границом између Ирана и Афганистана на темељу арбитраже коју је провео C. С. МацЛеан, британски генерал-бојник и велепосланик у Хорасану и Систану. Као резултат руских освајања односно помицања афганско-туркменске границе од Сарахса помакла према југу, Хари данас чини и природну границу Ирана и Туркменистана.

Господарство

Ријека се у господарском смислу користи за пољопривреду и производњу електричне енергије. Наводњавање је посебице интезивно у равничарским крајевима Туркменистана гдје је највећи истјек односно гдје се ријека низводно од Теџена рачва према Каракуму стварајући притом плодне пољопривредне површине. Иран искориштава ријеку првенствено за електричну опскрбу Сарахса и Машхада што је омогућено средином 2000-их када је на изграђена тзв. Брана пријатељства. Хари се у Афганистану користи претежито за пољопривреду као и у Туркменистану, иако у битно мањој мјери што је увјетовано планинским карактеристикама рељефа односно мањим истјеком. Од 1976. године у тој је земљи функционална и хидроелектрана Салма капацитета 42 МW.

Галерија

Хари у Афганистану:

Мост у Чагчарану
Обално насеље Шишт-е Шариф
Купање у Харију код Херата
Минарет у Џаму уз ријеку Хари

Повезано

Литература

Древна дјела

Авеста (Вендидад), I. 8.
Ргведа, IV. 30. 18., V. 53. 9. и X. 64.
Херодот: Хисторија, III. 117.
Аријан: Александрова анабаза, IV. 6. 6.
Полибије: Хисторија, XI. 34.

Енциклопедије

(en) Балланд, Даниел (15. просинца 1989.). "иии. Боундариес оф Афгханистан", Боундариес, Енцyцлопæдиа Ираница. Неw Yорк: Цолумбиа Университy.
(en) Дандамаyев, Мухаммад А. (15. просинца 1984.). Акес, Енцyцлопæдиа Ираница. Неw Yорк: Цолумбиа Университy.
(en) Британница (2012.). Харīрūд, Енцyцлопæдиа Британница. Цхицаго, Иллиноис: Енцyцлопæдиа Британница, Инц., ИСБН 9781593393106, ОЦЛЦ 71783328.

Документација

(ru)(en) ЦАWатер (2012.). Асиа: Интернатионал Ривер Басин Регистер. Кyргyзстан: ЦАWатер-Инфо.
(en) У.С. Департмент оф Стате (13. српња 1978.). Афгханистан-Иран Боундарy, Интернатионал Боундарy Студy VI. Wасхингтон D.C.: Тхе Геограпхер.

Медијски чланци

(en) Паyванд Неwс (3. сијечња 2001.). Иран-Туркмен ривер флоwинг агаин афтер дроугхт. Сан Францисцо: Паyванд Неwс.
(en) ПрессТВ (29. коловоза 2007.). Иран & Туркменистан Фриендсхип Дам. Техран: ПрессТВ.

Остали пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Хари