Холециститис

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Холециститис (Цхолецyститис) је упала жучног мјехура.

Акутни калкулусни холециститис

[уреди | уреди извор]

Токсична иритација

[уреди | уреди извор]

Почиње најчешче тако што жучни каменац врши опструкцију на нивоу врата жучног мјехура или цистичног дуктуса. Због застоја жучи, фосфолипаза из слузнице жучног мјехура хидролизира билијарни лецитин у токсични лизолецитин, који надражује и оштећује слузницу и узрокује упалну реакцију. Због оштећења заштитног слоја гликопротеина слузнице, епител се директно излаже детерџентском дјеловању жучних соли. Због застоја жучи повећава се интралуминални притисак, жучни каменци такође притискају на слузницу, те се компромитира крвоток у слузници. Ово се дешава без учешћа бактерија.

Бактеријска инфекција

[уреди | уреди извор]

Ако се на горе наведене промјене накалеми бактеријска инфекција, долази до тежег, бактеријског холециститиса који може бити:

Морфологија

[уреди | уреди извор]

У блажим случајевима зид жучног мјехира је задебљан, хиперемичан и едематозан. У тежим случајевима, жучни мјехур је увећан, напет, са фибрином на серози и субсерозним крварењем. У лумену се може наћи мутна жуч, гној, фибрин и крв.

Акутни акалкулусни холециститис

[уреди | уреди извор]

Означава акутну упалу жучног мјехура без присуства жучних каменаца. Узроци могу бити:

  • тешке трауме или опекотине
  • сепса
  • посљепорођајни период

Морфолошке промјене се сличне оним код акутног калкулусног холециститиса

Хронични холециститис

[уреди | уреди извор]

Хронични холециститис може настати:

  • послије понављаних акутних упала
  • без претходних акутних упала

Морфологија

[уреди | уреди извор]

Жучни мјехур је нормалне величине, увећан или смањен. Жучни каменци су обично присутни у лумену, као и течан садржај који може бити зелен, слузав, замућен, воденаст, гнојан,...

Терапија

[уреди | уреди извор]

Класична холецистектомија

[уреди | уреди извор]

За класичну холецистектомију користи се стандардни лапаротомијски сет без потребе за другим додатним инструментаријем. Приступ је или субкосталним резом или медијалним супраумбиликалним резом са холецистектомијом урађеном стандардним хируршким инструментима. Трбух се дренира у већини случајева а оперативна рана се затвара по узусима класичне абдоминалне хирургије.

Лапароскопска холецистектомија

[уреди | уреди извор]

Лапароскопска холецистектомија ради се са стандардним лапароскопским стубом Оперативни тим сачињавају три хирурга од којих два стоје на лијевој страни пацијента и један на десној страни. Пацијент је у положају анти-Тренделенбурга 20% те благо нагет на лијеву страну. Оперативни захват је извођен користећи четири троакара, два од 10 мм и два од 5 мм, са интраабдоминалним притиском од 14 ммХг. Положај троакара се не разликује од стандардног те смо један 10мм постављали умбиликално, ј један од 10мм епигастрично те два од 5мм десно субкостално. Користи се обично техника отворене лапароскопије са Хассоновим троакаром или техника са Веррес иглом. Холецистектомија се ради са стандардним лапароскопским сетом уз клипање артерије цистике и дуктус цистикуса са по три клипа. Жучна кеса се вади кроз умбиликалну порту, а по потреби отвор се прошири да би се лакше извадила жучна кеса. При затварању отвора троакара ушива се фасција на 10мм отворима те код већине пацијената пласира интрадермални шав.