Јангце
Координате: 33° 28' СГ Ш, 91° 12' ИГД (Qуелле)
Јангцекјанг, Јангце или Чанђанг (кинески - Цханг Јианг, Велика река или Дугачка Река) је река у средишњој Кини.
| Јангцекјанг | |
|---|---|
 Бродови на Јангцекјангу | |
| Локација | |
| Државе |  Кина |
| Хидрографија | |
| Извор – апс. висина | Тагла планина, североисточни Тибет 5042 m |
| Ушће | Источно Кинеско море |
| Дужина | око 6380 km |
| Хидрологија | |
| Проток – средњи | 31.900 м³/с |
| Слив – површина | 1,775.000 км² |
На кинеском Yангзи Јианг се односи само на доњи ток реке, док се цела река назива Цханг Јианг. Међутим пошто су се Европљани срели са доњим током реке, овај назив се усталио у европским језицима.
Хидрографија
[уреди | уреди извор]Јангцекјанг је највећа река у Азији и трећа по величини на Земљи (после Амазона и Нила). По кинеским географима дугачка је 6.380 км мада се у разним изворима срећу бројке од 5520 до 6380 км. Површина слива Јангцекјанг је 1,775.000 км² и он се простире на око 1/5 површине Кине. Јангцекјанг извире на Тагла планини у североисточом делу Тибета. У горњем току река протиче кроз огромне клисуре (које су и највеће на Земљи) и ту поседује веома велики хидроенергетски потенцијал. Код Јичанга пролази кроз кањон Сансја дугачак 400 км. Пловна је за морске бродове до града Вухана на дужини од 1.200 км, док је за речне пловна до града Чунгкингана у дужини од 2.850 км. Улива се у Источно Кинеско море, североисточно од града Шангаја. Ширина њеног ушћа износи преко 20 километара. Највеће притоке Јангцекјанга су: Јалунг, Мин, Кјалинг и Хан. Највећи градови који леже у њеном сливу су: Шангај, Нанкинг, Ханкоу (Вухан) и Чунгкинг. Река има веома велики хидроенергетски потенцијал. На реци се налазе бројна вештачка језера, канали и хидроелектране. Најпознатија грађевина на реци Јангцекјанг је Брана Три клисуре у покрајини Хубеј која је грађена 17 година. Ова брана ће после завршних радова 2009. године постати највећа на свету. Код Нанкинга и Вухана река је премошћена великим двоспратним мостовима за железнички и друмски саобраћај.
Повезано
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]
- Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
- Српска породична енциклопедија; Књига 11 (Ин-Ј). Издавачи: Народна књига и Политика НМ, 2007. године.
