Кичма
Кичма или краљешница је главни стуб тела и користи за покретање, подршку горњег трупа и главе, стабилизовање зделице, став тијела и заштиту осјетљивих структура кичмене мождине.
Обликују је 33-34 кичмењака: 7 шијених, 12 грудних, 5 слабинских, 5 крсних (срасли у крсну кост) и 3-5 тртичних кичмењака (срасли у тртичну кост). Коштане елементе вратних, прсних и слабинских кичмењака међусобно одвајају међукичмени дискови.
Кичмене кривине
[уреди | уреди извор]Интраутерино кичма се развија из једне кривине у сагиталном правцу, који је конвексан према напред. Код одраслог човека се описују четири кривине (курватуре). Шијена и слабинска кривина су конвексни према напред, а прсни и крсни конвексни према уназад. Кривине настају оптерећењем при стајању и седењу, а у овисности о окоштавости кичмењака. Присутни су од 10. мјесеца живота, коначни облик кичма добија након пубертета.
Претерана искривљеност кичме може да узрокује патолошке порблеме: лордозу (у шијеној и слабињској кривини) и кифозу (у грудној и крсној кривини). Школиоза је ненормална искривљеност целе кичме у (најчешће десну) страну од медијалног правца.
Покрети краљежнице у цјелини
[уреди | уреди извор]Краљежница је еластични ступ чија је гибљивост ограничена свезама. Кретње се одвијају у сегментима које чине међукраљешнични дискови, зглобне плохе и свезе.
- покрети напријед-натраг: вратни и слабински дио
- покрети у страну: прсни дио (дјеломице вратни и слабински)
- ротација: доњи зглоб главе, вратни и прсни дио (дјеломице слабински)
